Pravo pitanje je ko, kako i kada \u0107e finansirati unapre\u0111enje standarda tako da svaki \u0161poret na drva, svaki automobil i svaka termoelektrana koja preostane nakon uvo\u0111enja OIE bude u skladu sa standardima 21. veka<\/p>\n\n\n\n
Po\u010detak grejne sezone standardno aktuelizuje pitanje kako da pobolj\u0161amo kvalitet vazduha koji di\u0161emo. Upravo zato smo istra\u017eivali \u0161ta je klju\u010d za re\u0161avanje ovog decenijama zanemarivanog problema, ko su najve\u0107i zaga\u0111iva\u010di i zbog \u010dega se ta\u010dno ka\u017ee da su PM 10 i PM 2,5 \u010destice tihe ubice koje skra\u0107uju \u017eivotni vek.<\/p>\n\n\n\n
Ve\u0107e kori\u0161\u0107enje OIE<\/p>\n\n\n\n
Direktor programa u fondaciji RES Aleksandar Macura ka\u017ee za Kurir da je unapre\u0111enje kvaliteta vazduha koji di\u0161emo do nivoa koji je predvi\u0111en zakonom zadatak koji na\u0161e dru\u0161tvo nije re\u0161ilo u poslednjim decenijama. – Kapacitete za re\u0161avanje tog problema imamo: potrebno je da svi ure\u0111aji u kojima se sagoreva gorivo budu u skladu sa standardima 21. veka, najbolje onim koje propisuje EU, i da gorivo koje se u njima sagoreva bude standardnog kvaliteta. Istovremeno, kori\u0161\u0107enje obnovljivih izvora energije nas, osim u slu\u010daju biomase, osloba\u0111a razmi\u0161ljanja o sagorevanju. Prava pitanja su ko, kako i kada \u0107e finansirati unapre\u0111enje tih standarda tako da svaki \u0161poret na drva, svaki automobil i svaka termoelektrana koja preostane nakon uvo\u0111enja OIE bude u skladu sa standardima 21. veka. Drugog puta nema – navodi Macura.<\/p>\n\n\n\n
On isti\u010de da \u0107e \u201ekorisnici tih ure\u0111aja svakako morati da plate za tu promenu, a poreski obveznici za one koji ne mogu sami, bilo da neposredno finansiranje do\u0111e od dr\u017eave ili me\u0111unarodnih finansijskih organizacija\u201c. – Potrebne su ogromne investicije. Koristi su nemerljivo puta ve\u0107e i privatne usled u\u0161teda energije i javne usled unapre\u0111enog kvaliteta vazduha i javnog zdravlja i usled smanjenja tehnolo\u0161kog zaostatka na\u0161e energetike i privrede. Tako\u0111e, time bismo smanjili rizike od mogu\u0107ih trgovinskih ili drugih pote\u0161ko\u0107a kojima mo\u017eemo biti izlo\u017eeni usled nepo\u0161tovanja normi kada u pitanju lokalne emisije i emisije gasova sa efektom staklene ba\u0161te – isti\u010de na\u0161 sagovornik.<\/p>\n\n\n\n
Klju\u010d za re\u0161avanje ovog decenijama zanemarivanog problema Macura vidi u \u201epa\u017eljivom, ali hitnom uvo\u0111enju i po\u0161tovanju standarda za ure\u0111aje i goriva i prelasku na goriva sa ni\u017eim nivoom emisija, pre svega na obnovljiva, jer moramo voditi ra\u010duna i o borbi protiv klimatskih promena\u201c. – Klju\u010d je i borba protiv energetskog siroma\u0161tva i pomo\u0107 svima onima koji ne mogu da dosegnu zahtevane standarde da to u\u010dine javnim sredstvima, jer nema drugog na\u010dina. Milion i \u010detiri stotine hiljada doma\u0107instava u Republici Srbiji greje se na \u010dvrsta goriva, 1,5 miliona nema radijatore u ku\u0107ama. Me\u0111u slojevima stanovni\u0161tva koji imaju najmanje sredstava 90% se na \u010dvrsta goriva. To su ogromne brojke. Izazov su energetika i grejanje stanovni\u0161tva, jer dobra volja nije dovoljna. Potrebno je promi\u0161ljeno odlu\u010divanje i saradnja velikog broja aktera da bi se unapredilo stanje. Takvo odlu\u010divanje i saradnja su mogu\u0107i i dogodili su se u mnogim zemljama. Dobra vest je da u mnogo slu\u010dajeva energetska efikasnost i smanjenje zaga\u0111enja idu ruku podruku, pa su mere veoma \u010desto i ekonomski isplative. Bolji \u0161poret, toplotna pumpa, inverterska klima, odr\u017eivo daljinsko grejanje na obnovljive izvore, re\u0161enja postoje u razli\u010ditim cenovnim razredima. Kod industrijskog zaga\u0111enja, koje posebno poga\u0111a neke gradove u Srbiji, potrebno je sprovoditi postoje\u0107e zakone. Ne verujem da je opstanak bilo kog postrojenja koje ne posluje u skladu sa zakonom kada su emisije u pitanju u javnom interesu, bez obzira na broj zaposlenih – uveren je Macura.<\/p>\n\n\n\n
Brojni zaga\u0111iva\u010di<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kao najve\u0107e zaga\u0111iva\u010de vazduha kod nas on navodi saobra\u0107aj, industriju, ali i ku\u0107na lo\u017ei\u0161ta. – \u010cesti\u010dno zaga\u0111enje koje udi\u0161emo dolazi od \u010destica koje direktno emitujemo i koje se zadr\u017ee u vazduhu i od \u010destica koje hemijskim reakcijama nastanu u atmosferi od drugih zaga\u0111uju\u0107ih materija, poput sumporovih ili azotnih oksida. Kada su direktne emisije \u010destica u pitanju, ku\u0107na lo\u017ei\u0161ta i druga manja lo\u017ei\u0161ta su zaslu\u017ena za preko tri \u010detvrtine direktnih emisija PM 2,5 i najve\u0107i deo emisija PM 10. Svetska banka je po\u010dela da se bavi tim analizama u na\u0161em regionu, a rezultati ukazuju na dominantno u\u010de\u0161\u0107e grejanja u formiranju \u010desti\u010dnog zaga\u0111enja. Izve\u0161taji iz celog sveta ukazuju na znatno smanjenje azotnog zaga\u0111enja za vreme karantina u martu i aprilu i izostanak smanjenja \u010desti\u010dnog zaga\u0111enja. To jasno ukazuje na ograni\u010denu ulogu koju saobra\u0107aj ima u formiranju najopasnijeg, \u010desti\u010dnog zaga\u0111enja. U svakom slu\u010daju, znamo da na\u0161 elektroenergetski sektor emituje zastra\u0161uju\u0107e koli\u010dine sumpor-dioksida, koje nisu uporedive sa zemljama van na\u0161eg regiona, i znatne koli\u010dine azotnih oksida, koje se sigurno pretvaraju u \u010desti\u010dno zaga\u0111enje u atmosferi – ukazuje Macura.<\/p>\n\n\n\n