Iako jeftinije i manje \u0161tetno po okolinu, daljinsko grejanje na biomasu jo\u0161 nije stiglo u domove gra\u0111ana Srbije. \u0160est od 10 op\u0161tina odustalo je od gradnje toplane iz kredita Nema\u010dke razvojne banke, a ugovor o kreditu se krije od o\u010diju javnosti. Stru\u010dnjaci ocenjuju da nema nacionalne strategije za kori\u0161\u0107enje na\u0161eg najve\u0107eg obnovljivog izvora energije i da je problem \u0161to lokalne samouprave odlu\u010duju same za sebe.
Radijatori gra\u0111ana Priboja od naredne grejne sezone trebalo bi da se zagrevaju biomasom koju \u0107e koristiti nova toplana. Priboj bi se time na\u0161ao me\u0111u prvim gradovima u Srbiji koji za daljinsko grejanje koriste jeftiniji i manje \u0161tetan energent od mazuta. Nivo emisije ugljen-dioksida smanji\u0107e se za 87%, a sumpor-dioksida za \u010dak 98%.<\/p>\n\n\n\n
U ovom gradu o\u010dekuju i da \u0107e time prepoloviti tro\u0161kove energenata, a sli\u010dnu sudbinu dele jo\u0161 \u010detiri op\u0161tine u Srbiji. Sve ovo je u skladu sa predvi\u0111anjem zvani\u010dne Strategije razvoja energetike da se do 2020. od ukupne energije za grejanje, 11,2% proizvede upravo u toplanama na biomasu.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim, ne izgleda da \u0107e uskoro do\u0107i do zna\u010dajnijeg pove\u0107anja kori\u0161\u0107enja biomase u odnosu na neefikasno daljinsko grejanje koje, prema ranijem istra\u017eivanju, koristi oko tre\u0107ina stanovni\u0161tva Srbije, jer \u0107e postoje\u0107i projekti imati mali domet, otkriva Centar za istra\u017eiva\u010dko novinarstvo Srbije (CINS). Plan prelaska na biomasu kao idealnog obnovljivog izvora energije ne postoji, ve\u0107 je sve prepu\u0161teno lokalnim samoupravama \u0161to nije dobro re\u0161enje, smatraju sagovornici CINS-a. Prema poslednjem Energetskom bilansu iz 2019. toplota radijatora dobijena biomasom iznosila je manje od 1%. Ovaj energent mo\u017ee da se koristi za proizvodnju toplotne i elektri\u010dne energije, ali je u Srbiji njen zna\u010daj najve\u0107i u re\u0161avanju skupog daljinskog grejanja.<\/p>\n\n\n\n
\u201eGrejanje na biomasu (je) jeftinije i zdravije od grejanja na mazut i to za oko 20% u delu koji se odnosi na cenu energenta\u201c, navode iz Ministarstva rudarstva i energetike.<\/p>\n\n\n\n
Pored toga \u0161to je biomasa jeftinija i manji je zaga\u0111iva\u010d, ona je i najrasprostranjeniji obnovljivi energent u Srbiji. Zvani\u010dno zauzima 61% od ukupnog potencijala obnovljivih resursa energije, a jedan od sagovornika CINS-a procenjuje da je ima i vi\u0161e. Nju \u010dini biljni i \u017eivotinjski otpad, odnosno ostaci iz poljoprivrede, \u0161umarstva i drvne industrije, kao i biorazgradivi delovi komunalnog i industrijskog otpada.<\/p>\n\n\n\n
Stru\u010dnjak iz oblasti energetike Aleksandar Kova\u010devi\u0107<\/strong> ka\u017ee za CINS da je poslednjim popisom poljoprivrede i \u0161umarstva utvr\u0111ena velika povr\u0161ina zemlji\u0161ta o \u010dijem kori\u0161\u0107enju nema podataka, a me\u0111u njima i zemlji\u0161te koje je devastirano ili zapu\u0161teno.<\/p>\n\n\n\n \u201eNa primer, samo zapu\u0161teni drvoredi du\u017e puteva i kanala u Vojvodini, kada bi se koristili kao 80-ih godina pro\u0161log veka, mogu proizvesti onoliko biomase koliko je dovoljno za grejanje grada Novog Sada\u201c, navodi Kova\u010devi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Osim Priboja, jo\u0161 devet lokalnih samouprava trebalo je da pre\u0111e na ovakav vid daljinskog grejanja. Uz kredit Nema\u010dke razvojne banke KfW<\/em> od 20 miliona evra i dve donacije iz Nema\u010dke i \u0160vajcarske od sedam miliona evra, u Malom Zvorniku, Novoj Varo\u0161i, Novom Pazaru, Prijepolju, Bajinoj Ba\u0161ti, Valjevu, Priboju, Kladovu, Majdanpeku i Be\u010deju, grejanje na fosilna goriva trebalo je da postane pro\u0161lost. Prema informacijama iz KfW-a, rok za to je mart 2024. godine.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, prelazak op\u0161tina na biomasu ne ide glatko.<\/p>\n\n\n\n Kako navode iz Ministarstva<\/em>, \u0161est od 10 op\u0161tina je odustalo od kredita KfW-a za izgradnju toplana, dok se jedna priklju\u010dila.<\/p>\n\n\n\n \u201eU me\u0111uvremenu od programa su odustali Majdanpek, Nova Varo\u0161, Be\u010dej, Valjevo, Kladovo, Bajina Ba\u0161ta, a priklju\u010dio se Knja\u017eevac\u201c, poru\u010duju iz Ministarstva.<\/p>\n\n\n\n U KfW-u su za CINS rekli da su neke op\u0161tine \u201eiskoristile priliku da sagrade samo kotlove na biomasu\u201c uz pomo\u0107 drugog projekta koji je finansirala\u00a0Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima<\/em>. Projekat\u00a0Kancelarije<\/em>\u00a0podrazumeva obnovu objekata javnih ustanova, u \u0161ta je uklju\u010dena i izgradnja kotlova na biomasu, kako bi se unapredila ekonomi\u010dnost i energetska efikasnost tih zgrada.<\/p>\n\n\n\n Takav je bio slu\u010daj sa op\u0161tinom Nova Varo\u0161, \u010diji predsednik Radosav Vasiljevi\u0107<\/strong> ka\u017ee da nisu hteli da zadu\u017euju op\u0161tinu kreditom da bi u\u010destvovali u projektu nema\u010dke banke. Kod Kancelarije<\/em> su, sa druge strane, dobili bespovratna sredstva za izgradnju kotlarnice na biomasu u osnovnoj \u0161koli. Zahvaljuju\u0107i toj kotlarnici, tvrdi Vasiljevi\u0107, mo\u0107i \u0107e da greju \u010ditav javni sektor \u2013 sve \u0161kole, \u0161kolsku dvoranu, kao i zgradu op\u0161tine.<\/p>\n\n\n\n Bajina Ba\u0161ta je pre\u0161la na drugi projekat iz istog razloga, a na isti na\u010din biomasu su uveli i Majdanpek i Kladovo. Zbog zadu\u017eivanja i nerazvijenosti tr\u017ei\u0161ta biomase, kako ka\u017eu, od ovog energenta je odustalo Valjevo.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, da projekat\u00a0Kancelarije<\/em>\u00a0nije alternativa KfW-ovom kreditu obja\u0161njava programski direktor RES fondacije i stru\u010dnjak iz oblasti biomase\u00a0Aleksandar Macura<\/strong>. On, pre svega, ne obuhvata najve\u0107e korisnike toplotne energije \u2013 stanove.<\/p>\n\n\n\n \u201eTo su dve razli\u010dite stvari. Ovde (u projektu Kancelarije<\/em>, prim.nov) se re\u0161ava neko blokovsko lokalno grejanje, jedne, dve, tri javne zgrade, koje su na mazutu sada ili na uglju i prelazi se na drvnu se\u010dku ili pelet, a ovo (kredit KfW-a, prim.nov) je potpuno druga stvar gde se re\u0161ava \u010ditav sistem daljinskog grejanja, koji je na mazut ili na ugalj\u201c, podvla\u010di Macura.<\/p>\n\n\n\n Iz Ministarstva<\/em> potvr\u0111uju da se jedan broj toplana opredelio za projekat Kancelarije<\/em>, ali navode da \u0107e i odatle ne\u0161to energije preostati za doma\u0107instva.<\/p>\n\n\n\n \u201eU Majdanpeku je za potrebe doma zdravlja instaliran kotao na biomasu od 7MW pri \u010demu je za potrebe njega samog potrebno 1-1,5MW. Ostatak proizvedene toplote se isporu\u010duje u sistem toplane. Isti je slu\u010daj u Kladovu i Novoj Varo\u0161i\u201c, navode iz Ministarstva<\/em>.<\/p>\n\n\n\n Macura obja\u0161njava da je takav sistem, generalno, ipak mali izvor za sistem daljinskog grejanja. Razlog za odustajanje op\u0161tina od KfW-ovog projekta Macura vidi u potencijalnom strahu njihovih predstavnika od \u201ezastra\u0161uju\u0107eg projekta\u201c zbog kog bi, ako pogre\u0161e, mogli da izgube na izborima.<\/p>\n\n\n\n On smatra da odluka o grejanju na biomasu nije ni trebalo da se prepu\u0161ta lokalnim samoupravama, i predla\u017ee druga\u010diju strategiju \u2013 jedno centralizovano preduze\u0107e koje \u0107e ugovarati javne nabavke za sve:<\/p>\n\n\n\n \u201eVi sada kada pre\u0111ete na biomasu ostavljate male lokalne samouprave da pregovaraju o nabavci drveta u slaboj poziciji. Deset odjednom (zajedno, prim. nov) pregovaraju u ja\u010doj poziciji. To su veoma va\u017ene stvari. Ukrupnjavanje u tom smislu donosi veliki broj koristi\u201c.<\/p>\n\n\n\n Aleksandar Kova\u010devi\u0107 dodaje da se jo\u0161 2012. godine govorilo o standardizaciji opreme u svim op\u0161tinama u kojima je trebalo da se grade kotlovi \u2013 \u0161to bi smanjilo pojedina\u010dni investicioni tro\u0161ak, uz kori\u0161\u0107enje najefikasnijih tehni\u010dkih re\u0161enja.<\/p>\n\n\n\n \u201eNa primer, samo zapu\u0161teni drvoredi du\u017e puteva i kanala u Vojvodini, kada bi se koristili kao 80-ih godina pro\u0161log veka, mogu proizvesti onoliko biomase koliko je dovoljno za grejanje grada Novog Sada\u201c<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n Pored potrebe da se op\u0161tine ujedine, on prepoznaje jo\u0161 problema u vezi sa implementacijom daljinskog grejanja na biomasu. Osim \u0161to nema velikih investicionih inicijativa koje bi stimulisale proizvodnju biomase, sada\u0161nji proizvo\u0111a\u010di nemaju potrebu da tra\u017ee druge potro\u0161a\u010de, poput toplana. Naime, kori\u0161\u0107enje drva za ogrev po ku\u0107ama je, ka\u017ee Kova\u010devi\u0107, dovelo do formiranja tr\u017ei\u0161ta ogrevnog drveta sa vrlo visokim cenama.<\/p>\n\n\n\n \u201ePored toga, i mo\u017eda najva\u017enije, korisnici daljinskog grejanja ne zahtevaju da usluga grejanja bude jeftinija, \u010distija, ili pouzdanija. Preduze\u0107a za daljinsko grejanje svoje velike tro\u0161kove lako prenose na potro\u0161a\u010de\u201c, dodaje on.<\/p>\n\n\n\n Na pitanje koja je strategija ili plan u vezi sa prelaskom na daljinsko grejanje na biomasu u Srbiji iz Ministarstva rudarstva i energetike odgovaraju da tako ne\u0161to ne postoji, ali i da \u0107e \u201eu novoj Vladi Srbije<\/em>, svakako uraditi odre\u0111ene analize i predlo\u017eiti odgovaraju\u0107a re\u0161enja u ovoj oblasti\u201c.<\/p>\n\n\n\n Knja\u017eevac je u\u0161ao u projekat KfW-a umesto Kladova. Direktor JKP Toplane Knja\u017eevac<\/em> Ljubodrag Tri\u010dkovi\u0107<\/strong> ka\u017ee da su u pregovorima sa Ministarstvom<\/em> ve\u0107 tri godine i da bi za njih ovo bio \u201espas\u201c, jer je njihova Toplana<\/em> do 2013. godine proizvodila samo gubitak.<\/p>\n\n\n\nOp\u0161tine odustaju od grejanja stanova na biomasu<\/h2>\n\n\n\n
Nekom beg, drugom spas<\/h2>\n\n\n\n