{"id":1047,"date":"2020-12-23T20:40:00","date_gmt":"2020-12-23T20:40:00","guid":{"rendered":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/?p=1047"},"modified":"2021-09-14T14:45:24","modified_gmt":"2021-09-14T14:45:24","slug":"balkan-green-energy-news-svetska-banka-vazduh-u-beogradu-najvise-zagaduju-grejanje-saobracaj-i-termoelektrane","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/balkan-green-energy-news-svetska-banka-vazduh-u-beogradu-najvise-zagaduju-grejanje-saobracaj-i-termoelektrane\/","title":{"rendered":"Balkan Green Energy News \/ Svetska banka: Vazduh u Beogradu najvi\u0161e zaga\u0111uju grejanje, saobra\u0107aj i termoelektrane"},"content":{"rendered":"\n

Zaga\u0111enje vazduha na podru\u010dju Beograda poti\u010de iz sektora grejanja stanova i doma\u0107instava, iz saobra\u0107aja i termoelektrana na ugalj.<\/h2>\n\n\n\n

Analiza Svetske banke o nivoima i izvorima zaga\u0111enja vazduha<\/a> u Beogradu<\/a>, koja obuhvata teritoriju grada sa obli\u017enjim  gradovima Smederevo i Pan\u010devo, pokazala je da se najve\u0107i izvori zaga\u0111enja nalaze u samom urbanom podru\u010dju \u2013 toplane, grejanje u doma\u0107instvima i drumski saobra\u0107aj, a onda van granica grada \u2013 termoelektrane i grejanje u seoskim doma\u0107instvima.<\/p>\n\n\n\n

Emisije PM2,5 sada su 27,4 mikrograma, a Svetska zdravstvena organizacija preporu\u010duje da budu ispod 10 mikrograma<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

U analizi, koja je predstavljena danas na skupu\u00a0Balkanski vazduh \u2013 Izme\u0111u dve vatre<\/em>\u00a0u organizaciji RES fondacije, navodi se da su sada prose\u010dne godi\u0161nje emisije\u00a0najopasnijeg zaga\u0111iva\u010da vazduha<\/a>\u00a0\u2013 suspendovanih \u010destica PM2,5, u Beogradu 27,4 mikrograma po kubnom metru, a preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da budu ispod 10 mikrograma kako bi se izbeglo\u00a0ugro\u017eavanje zdravlja ljudi<\/a>.<\/p>\n\n\n\n

Primena samo dve mere bi drasti\u010dno pobolj\u0161ala kvalitet vazduha<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

Kvalitet vazduha u narednih 12 meseci mogao bi drasti\u010dno da se pobolj\u0161a ne samo u Beogradu, ve\u0107 i u Srbiji, ako bi se sprovele dve mere \u2013 smanjenje dozvoljene koncentracije sumpora u mazutu za grejanje i smanjenje emisija sumpor-dioksida<\/a> u \u010detiri elektrane Elektroprivrede Srbije (EPS).<\/p>\n\n\n\n

U analizi su, kako je naveo autor Sarath Guttikunda, iz Svetske banke, uklju\u010deni i podaci iz velikih industrijskih postrojenja, ali i sa deponija gra\u0111evinskog otpada i kamenoloma, koji su povezani sa gra\u0111evinskom industrijom, jer su uzrok pra\u0161ine koja zaga\u0111uje vazduh. Naravno, kori\u0161\u0107eni su i podaci srpske Agencije za za\u0161titu \u017eivotne sredine.<\/p>\n\n\n\n

Situacija u Sarajevu i Skoplju je sli\u010dna kao u Beogradu<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

Ista analiza je ura\u0111ena i za Sarajevo i Skoplje, i u sva tri grada, kako je dodao, situacija je sli\u010dna.<\/p>\n\n\n\n

Mere koje bi dale rezultat za godinu dana<\/h3>\n\n\n\n
\"res<\/figure><\/div>\n\n\n\n

Guttikunda je naveo da je ura\u0111ena procena efekata dve mere za smanjenje emisija sumpor-dioksida (SO2), \u010dija primena bi ve\u0107 u 2021. mogla da da rezultate.<\/p>\n\n\n\n

Smanjiti dozvoljeni procenat sumpora u mazutu za grejanje<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

Prva je smanjenje dozvoljene koncentracije sumpora u mazutu, koji se koristi za grejanje, sa 3% na 1%, i to bi moglo da stupi na snagu 1. januara 2021, a druga je smanjenje emisija SO2 iz termoelektrana Nikola Tesla A i B i Kostolac A i B na nivo koji je predvi\u0111en postoje\u0107im Nacionalnim planom za smanjenje emisija<\/a> (eng. National Emissions Reduction Plan \u2013 NERP).<\/p>\n\n\n\n

Smanjiti emisije SO2 u \u010detiri termoelektrane EPS-a<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

Prva mera bi na nivou Srbije donela smanjenje godi\u0161njih emisija SO2 za 42 odsto, a druga za 83 odsto, dok bi smanjenje u Beogradu bilo 18 i 22 odsto, naveo je Guttikunda.<\/p>\n\n\n\n

Kako do smanjenja emisija PM2,5 na nivo preporuke SZO<\/h3>\n\n\n\n
\"res<\/figure><\/div>\n\n\n\n

U analizi se navodi i \u0161ta je potrebno da bi se emisije suspendovanih \u010destica PM2,5 koje su sada 27 mikrograma po kubnom metru snize na nivo od 10 mikrograma, \u0161to je preporuka Svetske zdravstvene organizacije.<\/p>\n\n\n\n

I spre\u010davanje po\u017eara na njivama mo\u017ee da smanji zaga\u0111enje<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

Da bi se smanjile emisije na preporu\u010deni nivo potrebne su mere u pet sektora. Neophodno je smanjiti emisije iz drumskog saobra\u0107aja 75%, u istom procentu i emisije iz grejanja, 100% emisije iz otvorenih po\u017eara na njivama, 50% emisije iz industrijskih postrojenja i 75% iz izvora van gradskog podru\u010dja, u najve\u0107em delu iz termoelektrana.<\/p>\n\n\n\n

Guttikunda je naglasio da \u0107e smanjenje emisija iz drumskog saobra\u0107aja, industrije i termoelektrana popraviti kvalitet vazduha tokom cele godine, a iz sektora grejanja samo tokom zimskih meseci.<\/p>\n\n\n\n

Izvor: Balkan Green Energy News<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zaga\u0111enje vazduha na podru\u010dju Beograda poti\u010de iz sektora grejanja stanova i doma\u0107instava, iz saobra\u0107aja i termoelektrana na ugalj. Analiza Svetske banke o nivoima i izvorima zaga\u0111enja vazduha u Beogradu, koja obuhvata teritoriju grada sa obli\u017enjim  gradovima Smederevo i Pan\u010devo, pokazala je da se najve\u0107i izvori zaga\u0111enja nalaze u samom urbanom podru\u010dju \u2013 toplane, grejanje u doma\u0107instvima i drumski […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":1057,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[5,4],"tags":[19,13],"class_list":["post-1047","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-dogadjaji","category-inmediasres","tag-energetskatranzicija","tag-zagadjenjevazduha"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1047","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1047"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1047\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2609,"href":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1047\/revisions\/2609"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1057"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1047"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1047"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1047"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}