{"id":1051,"date":"2020-12-06T20:45:00","date_gmt":"2020-12-06T20:45:00","guid":{"rendered":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/?p=1051"},"modified":"2021-08-19T08:49:20","modified_gmt":"2021-08-19T08:49:20","slug":"klima101-za-poboljsanje-kvaliteta-vazduha-na-zapadnom-balkanu-potrebno-unapredenje-javnih-politika-i-odustajanje-od-uglja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/klima101-za-poboljsanje-kvaliteta-vazduha-na-zapadnom-balkanu-potrebno-unapredenje-javnih-politika-i-odustajanje-od-uglja\/","title":{"rendered":"Klima 101 \/ Za pobolj\u0161anje kvaliteta vazduha na Zapadnom Balkanu potrebno unapre\u0111enje javnih politika i odustajanje od uglja"},"content":{"rendered":"\n

Kako bi se re\u0161io problem zaga\u0111enja vazduha neophodno je re\u010diti problem i velike i male vatre, odnosno individualnih lo\u017ei\u0161ta i velikih postrojenja<\/em><\/p>\n\n\n\n

Najve\u0107i izvori zaga\u0111enja vazduha u regionu su mali ku\u0107ni ure\u0111aji, velika industrijska postrojenja i transport, saop\u0161teno je na regionalnoj konferenciji \u201eBalkanski vazduh izme\u0111u dve vatre\u201c, koju je organizovala RES Fondacija.<\/p>\n\n\n\n

Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji Fransoaz D\u017eejkob istakla je da je, prema dostupnim podacima, vazduh u regionu Zapadnog Balkana trenutno najzaga\u0111eniji vazduh u Evropi<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Vazduh u regionu je zaga\u0111en tokom cele godine, ali dokazi za veliku zaga\u0111enost su najvidljiviji tokom zimskih meseci kada po\u010dne grejna sezona, i kada stanovni\u0161tvo zahvaljuju\u0107i aplikacijama koje prikazuju rezultate dobijene sa mernih jedinica postaaje svesno zaga\u0111enja.<\/p>\n\n\n\n

Istra\u017eivanje Svetske banke koje je sprovedeno u Srbiji pokazuje da emisije sumpor-dioksida moraju da se smanje \u010dak tri puta kako bi bili u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije. <\/p>\n\n\n\n

Gornja granica zaga\u0111enja PM2,5 \u010desticama, posle koje postoje posledice po zdravlje, iznosi 10 mikrograma po metru kubnom, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije. U Srbiji trenutno grani\u010dna vrednost za PM2,5 \u010destice iznosi 25 \u00b5g\/m3-<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kada govorimo o ku\u0107nim ure\u0111ajima koji znatno doprinose zaga\u0111enju vazduha, pre svega se misli na stare, neefikasne i neispravne ure\u0111aje za kuvanje i grejanje, koji su, uz velika industrijska postrojenja, glavni uzro\u010dnik jedne od pet preuranjenih smrti u regionu.<\/p>\n\n\n\n

Potrebna je promena javnih politika<\/h3>\n\n\n\n

Kako bi se situacija promenila potrebno je da se investira u cilju promene \u010ditavog sistema grejanja<\/strong>, istakli su u\u010desnici konferencije. Ipak, prema njihovim re\u010dima, postizanje ovog cilja nije jednostavno.<\/p>\n\n\n\n

Vo\u0111a tima obrazovnog programa Burn wise<\/em> Agencije za za\u0161titu \u017eivotne sredine SAD-a Leri Brokman objasnio je da primer Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava pokazuje va\u017enost uklju\u010divanja svih relevantnih aktera u tranziciju sistema grejanja, a to se prvenstveno odnosi na jedinice lokalne samouprave.<\/p>\n\n\n\n

\u201eSAD je pre 18 godina bila u istoj situaciji u kojoj su sada zemlje Zapadnog Balkana, bez plana, strategije i fondova. Ipak, u me\u0111uvremenu su obezbe\u0111eni grantovi za lokalne zajednice, a danas mnoge jedinice lokalne samouprave imaju i sopstvene finansije koje su namenjene za pobolj\u0161anje kvaliteta vazduha\u201c, rekao je Brokman.<\/p>\n\n\n\n

Promene u sistemu grejanja zahtevaju saradnju svih aktera<\/strong> \u2013 udru\u017eenja gra\u0111ana, nevladine organizacije, gra\u0111ani sami, lokalne zajednice, ali na kraju dr\u017eava je ta koja donosi javne politike, kojima bi se problem re\u0161io.<\/p>\n\n\n\n

Predsednica Fondacije Hajnrih Bel Elen Uber\u0161ar istakla je da javne politike u na\u0161em regionu dosad nisu uspele i dodala da one treba da budu u skladu sa nau\u010dnim otkri\u0107ima, rezultatima istra\u017eivanja, ali i potrebama gra\u0111ana.<\/p>\n\n\n\n

Pojedine dr\u017eave u regionu, kao \u0161to su Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina, po\u010dele su da prave planove i da rade na dono\u0161enju novih strategija sa naglaskom na uticaj lokalnih samouprava, \u010dime bi omogu\u0107ile da se u ovim zemljama znatno pobolj\u0161a kvalitet vazduha.<\/p>\n\n\n\n

\u201ePromene u energetskom sektoru ne treba da se dese sutra, ve\u0107 ju\u010de\u201c<\/h3>\n\n\n\n

Koordinatorka javnih politika Evropske komisije za regione u tranziciji Ana Sob\u010dak objasnila je da je na Zapadnom Balkanu potrebno identifikovati zainteresovane strane, uvesti ih u proces i kroz njihovu saradnju omogu\u0107iti tranziciju energetskog sektora.<\/p>\n\n\n\n

Termoelektrane su jedan od najve\u0107ih zaga\u0111iva\u010da vazduha u regionu, koje je poslednjih godina veoma visoko.<\/p>\n\n\n\n

Vi\u0161a slu\u017ebenica za zdravstvo i energiju u Health & Environment Alliance<\/em> (HEAL) Vlatka Matkovi\u0107 iznela je podatak da su emisije \u0161tetnih gasova iz 16 termoelektrana na ugalj u regionu zaslu\u017ene za vi\u0161e od 3900 preuranjenih smrti godi\u0161nje<\/strong>, dok su tro\u0161kovi le\u010denja usled naru\u0161enog zdravlja ve\u0107i od 11 milijardi evra.<\/p>\n\n\n\n

Tomas Vajc iz Zelene partije Evropskog parlamenta rekao je da je usled pove\u0107anih emisija na Zapadnom Balkanu do\u0161lo do znatnog pove\u0107anja prose\u010dne temperature.<\/p>\n\n\n\n

.\u201eZaga\u0111enje uti\u010de i na zdravlje stanovnika. Uzrokuje astmu, razne druge bolesti, ali i hiljade smrtnih slu\u010dajeva svake godine\u201c, istakao je Vajc i dodao da zemlje regiona ne treba da se fokusiraju na ogromne projekte, ve\u0107 da jednostavno svaki projekat koji se bude realizovao u budu\u0107nosti treba da bude u skladu sa standardima Evropske unije<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Obnovljivi izvori mogu biti deo re\u0161enja za probleme koje izazivaju termoelektrane na ugalj, ali u regionu je prelazak na obnovljive izvore spor.<\/p>\n\n\n\n

Ekspertkinja za elektro-energetske sisteme i ekonomiju obnovljivih izvora energije i suosniva\u010dica Asocijacije za odr\u017eivi razvoj (ASOR) Maja Turkovi\u0107 objasnila je da je Srbija jo\u0161 uvek neodlu\u010dna po pitanju prelaska na obnovljive izvore energije i da se odgovaraju\u0107a energetska politika jo\u0161 uvek \u010deka.<\/p>\n\n\n\n

\u201eMo\u017eemo da pre\u0111emo na obnovljive izvore energije u narednih 10 godina! Cena vetra i sunca je dramati\u010dno pala, ta\u010dnije, vetru je cena sada duplo ni\u017ea, a suncu i vi\u0161e od toga, a istra\u017eivanja pokazuju da \u0107e cene i dalje padati\u201c, naglasila je Turkovi\u0107. <\/p>\n\n\n\n

Prema njenim re\u010dima, pove\u0107an udeo obnovljivih izvora mora sa sobom da povu\u010de i proizvodnju baterija, skladi\u0161tenje energije i elektrolizatore.<\/p>\n\n\n\n

\u201eU narednih pet godina o\u010dekuje se da \u0107e cene struje dobijene pomo\u0107u vetra po megavat satu pasti ispod 45 evra, dok \u0107e solar pasti na oko 40 evra<\/strong>. U Srbiji \u0107e tada megavat sat iz termoelektrane na ugalj biti skuplji od 74 evra, \u0161to je dodatan razlog da se pre\u0111e na obnovljive izvore\u201c, istakla je Turkovi\u0107. <\/p>\n\n\n\n

Regionalna konferencija \u201eBalkanski vazduh izme\u0111u dve vatre\u201c u organizaciji RES Fondacije odr\u017eala se 3. i 4. decembra u online formatu, u cilju pru\u017eanja re\u0161enja za veliki problem koji trenutno mu\u010di ceo region \u2013 problem zaga\u0111enja vazduha.<\/p>\n\n\n\n

Autorka: Jovana Stankovi\u0107<\/p>\n\n\n\n

Izvor: Klima101<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kako bi se re\u0161io problem zaga\u0111enja vazduha neophodno je re\u010diti problem i velike i male vatre, odnosno individualnih lo\u017ei\u0161ta i velikih postrojenja Najve\u0107i izvori zaga\u0111enja vazduha u regionu su mali ku\u0107ni ure\u0111aji, velika industrijska postrojenja i transport, saop\u0161teno je na regionalnoj konferenciji \u201eBalkanski vazduh izme\u0111u dve vatre\u201c, koju je organizovala RES Fondacija. Stalna koordinatorka Ujedinjenih […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":1052,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[5,4],"tags":[19,13],"class_list":["post-1051","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-dogadjaji","category-inmediasres","tag-energetskatranzicija","tag-zagadjenjevazduha"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1051","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1051"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1051\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1054,"href":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1051\/revisions\/1054"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1052"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1051"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1051"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1051"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}