Vi\u0161e od 6.000 smrtnih slu\u010dajeva godi\u0161nje pripisuje se zaga\u0111enju vazduha u Srbiji, a tre\u0107ina premine u Beogradu. Alarmantne podatke objavljuje beogradska kancelarija Svetske zdravstvene organizacije. Rezultati istra\u017eivanja Globalnog saveza za zdravlje i zaga\u0111enja pokazuju da je Srbija prva u Evropi po broju preuranjenih smrti od posledica zaga\u0111enja.<\/p>\n\n\n\n
Kao posledica zaga\u0111enja<\/strong>, umire se od bolesti srca i mo\u017edanog udara, a \u010detvrtina ugro\u017eenih umrla je zbog karcinom<\/strong>a i posledica drugih bolesti plu\u0107a. Ne ubija nas samo dim iz fabrika, ve\u0107 i iz \u0161poret<\/strong>a, upozoravaju stru\u010dnjaci.<\/p>\n\n\n\n Prevremeno godi\u0161nje umre 175 ljudi na sto hiljada stanovnika usled zaga\u0111enja kome je izlo\u017eeno, navodi se u istra\u017eivanju, a prema podacima iste organizacije iz 2017. zbog zaga\u0111enja je umrlo<\/strong> 12.317 ljudi od kojih je za 9.902 smrtonosan bio zaga\u0111en vazduh<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Aleksandar Macura<\/strong> iz „RES Fondacije“<\/a> za Sputnjik obja\u0161njava da nas ne ubija samo zaga\u0111eni vazduh koji udi\u0161emo<\/strong> napolju, ve\u0107 i onaj u na\u0161im skloni\u0161tima od zaga\u0111enja, u ku\u0107ama.<\/p>\n\n\n\n „Veoma \u010desto, kada se govori o broju prevremenih smrti zbog zaga\u0111enja<\/a>, misli se samo na zaga\u0111enje spolja\u0161njeg vazduha<\/strong>, iako je broj prevremenih smrti koji se pripisuje zaga\u0111enju unutra\u0161njeg vazduha naj\u010de\u0161\u0107e pribli\u017eno jednak broju umrlih usled zaga\u0111enja spolja\u0161njeg“, otkriva Macura.<\/p>\n\n\n\n Organizacija u kojoj radi sagovornik Sputnjika godinama poku\u0161ava da skrene pa\u017enju na ovaj problem, me\u0111utim, ova tema nikada nije bila aktuelna, a sada je skrajnuta usled aktuelne pri\u010de o novim velikim zaga\u0111iva\u010dima koji su do\u0161li u Srbiju.<\/p>\n\n\n\n Dugotrajna, ali i kratokotrajna izlo\u017eenost zaga\u0111enom vazduhu dovodi do smanjene funkcije plu\u0107a, respiratornih infekcija<\/strong> i pogor\u0161anja kod bolesnika koji imaju astmu. Izlaganje trudnica zaga\u0111enom vazduhu povezano je s malom poro\u0111ajnom te\u017einom beba, pa \u010dak i prevremenim poro\u0111ajem.<\/p>\n\n\n\n „Suspendovane \u010destice<\/strong>, male \u010destice koje prodiru u plu\u0107a i dalje u krvotok odgovorne su za najve\u0107i broj prevremenih smrti. U Srbiji imamo zaga\u0111enje sumpornim oksidima, azotnim oksidima, te\u0161kim metalima<\/strong>. Ni\u0161ta od toga nije benigno, potrebno je smanjiti sve vrste zaga\u0111enja, ali \u010desti\u010dno je odgovorno za najve\u0107i broj smrti“, obja\u0161njava Macura.<\/p>\n\n\n\n Fondacija u kojoj on radi nema uslove za hemijske analize, ali su poku\u0161ali da sistematizuju nalaze koji su javno dostupni, \u0161to nije lak posao, jer se malo ko bavi ovakvim istra\u017eivanjima, a pre svega, poku\u0161ali su da uka\u017eu na to kako da se bolje informi\u0161emo u borbi protiv zaga\u0111enja, to je prvi korak.<\/p>\n\n\n\n Kampanja „Meriti, meriti, meriti“, dala je rezultate, pa je danas makar u tom segmentu situacija ne\u0161to bolja.<\/p>\n\n\n\n „U poslednje \u010detiri godine merenje je u\u0161lo u svakodnevni re\u010dnik novinara, mera\u010di zaga\u0111enja<\/strong> danas su u teretanama, firmama, frizerskim salonima, koncentracija zaga\u0111uju\u0107ih materija je tema i na dru\u0161tvenim mre\u017eama i to je dobro za po\u010detak“, ka\u017ee na\u0161 sagovornik.<\/p>\n\n\n\n On navodi primer Ameri\u010dke agencije za za\u0161titu \u017eivotne sredine koja se bavi zaga\u0111enjem usled neefikasnog sagorevanja u \u0161poretima i pe\u0107i<\/strong>ma. Pulmolozi i drugi stru\u010dnjaci se ozbiljno time bave, u Srbiji ova tema ne postoji.<\/p>\n\n\n\n „Ne postoje ni tragovi takvih istra\u017eivanja. Trebalo bi poku\u0161ati da vidimo \u0161ta bi moglo da se u\u010dini da se prvo u javnom zdravstvenom diskursu, odnosno u Institutu za javno zdravlje Batut<\/strong> ova tema unapredi. Jo\u0161 va\u017enije, ona mora da u\u0111e u ordinaciju, da razgovor izme\u0111u pacijenta i lekara koji boluje od neke vaskulane bolesti ili ima problem sa organima za disanje, sadr\u017ei i pitanje, kako se pacijent greje<\/strong>, kakvoj vrsti zaga\u0111enja vazduha je izlo\u017een“, ka\u017ee Macura i dodaje da pacijent od lekara mora da dobije prakti\u010dne savete kako da na kratak rok smanji negativne efekte zaga\u0111enja na zdravlje<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n U Ni\u0161<\/strong>u, jednom od najzaga\u0111enijih gradova u Srbiji, mnogi su se zbog visoke cene isklju\u010dili sa daljinskog grejanja, samo 30 odsto doma\u0107instava koristi usluge toplane<\/strong>. Uz saobra\u0107aj, koji je tako\u0111e veliki izvor zaga\u0111enja, preporuka lekara da se \u010desto provetravaju prostorije, za Ni\u0161lije ne stoji.<\/p>\n\n\n\n Kao jednu od mera protiv zaga\u0111enja vazduha koju gra\u0111ani mogu da o\u010dekuju u narednih nekoliko meseci nadle\u017eni najavljuju subvenciju, plati\u0107e polovinu ukupnog iznosa za zamenu \u0161poreta na drva i ugalj<\/strong> doma\u0107instvima koja \u017eele da nabave kotlove na pelet<\/strong> i prirodni gas<\/strong> ili se ponovo priklju\u010de na daljinsko grejanje.<\/p>\n\n\n\n Potraga za re\u0161enjem u Ni\u0161u jedna je od retkih svetlih ta\u010daka kada je re\u010d o ovoj temi, na\u017ealost, drugim gradovima sa enormno prekora\u010denim \u010desticama koje seju smrt ostaje samo – merenje.<\/p>\n\n\n\n „Potrebna je politi\u010dka volja i jasno razumevanje da je ovoliko zaga\u0111enje nedopustivo, da je zdravlje stanovni\u0161tva ugor\u017eeno – da ljudi umiru<\/strong>. U velikom broju slu\u010dajeva zaga\u0111enje je povezano sa neefikasnom proizvodnjom elektri\u010dne ili toplotne energije, ali te\u0161ko mogu da zamislim da u Srbiji inspektor<\/strong> za za\u0161titu \u017eivotne sredine ulazi u elektranu i nala\u017ee njeno ga\u0161enje, jer prekora\u010duje dozvoljene vrednosti“, ka\u017ee sagovornik Sputnjika.<\/p>\n\n\n\n On dodaje da nemamo dovoljnu institucionalnu snagu da se pozabavimo zaga\u0111enje<\/strong>m na taj na\u010din, da je potrebna sveobuhvatna javna i politi\u010dka promena, pre svega u energetici, jer odatle ipak dolazi najve\u0107a koli\u010dina zaga\u0111enja, ali i u industriji.<\/p>\n\n\n\n Valjevo, Pan\u010devo, Ni\u0161, Kragujevac, U\u017eice i Kosjeri\u0107 su gradovi u kojima se prema zvani\u010dnim podacima Agencije za za\u0161titu \u017eivotne sredine<\/strong> udi\u0161e „veoma nezdrav“, „jako zaga\u0111en“ i „opasan“ vazduh<\/a>. Alarmantno<\/strong> stanje je u Smederevu i Bor<\/strong>u, a ne zaostaje ni glavi grad, koji je, sa njavi\u0161e stanovnika izlo\u017een gotovo svim izvorima zaga\u0111enja.<\/p>\n\n\n\nAlmatni podaci \u2013 vi\u0161e od 6.000 smrti godi\u0161nje od zaga\u0111enja<\/h2>\n\n\n\n
Od \u010dega ljudi umiru<\/h3>\n\n\n\n
Meriti, meriti, meriti<\/h4>\n\n\n\n
Ni\u0161 shvatio problem<\/h5>\n\n\n\n
Fasade va\u017enije od vazduha<\/h6>\n\n\n\n