Autor: Darko Stojilovi\u0107, Master psiholog<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
Na Zapadnom Balkanu, upotreba drveta, uglja ili drugih \u010dvrstih goriva je preterano velika. Dve trec\u0301ine svih domac\u0301instava u regionu koristi \u010dvrsta goriva ili ogrevno drvo za grejanje, dok najmanje 3 miliona domac\u0301instava koristi pec\u0301i na drva ili ugalj kao primarne ure\u0111aje za grejanje. \u010cak i kada su novi, ovi ure\u0111aji su neefikasni, tro\u0161e neproporcionalno velike koli\u010dine goriva i emituju velike koli\u010dine zaga\u0111ujuc\u0301ih materija u vazduh. Preko milion domac\u0301instava u Srbiji koristi takve pec\u0301i kao glavne grejne ure\u0111aje u svojim domovima.<\/p>\n\n\n\n
Zamenom starih pec\u0301i novim, standardizovanim ure\u0111ajima, moguc\u0301e bi bilo udvostru\u010diti efikasnost i smanjiti emisije za vi\u0161e od pet puta. Me\u0111utim, da bi se mogao izvr\u0161iti uspe\u0161an prelazak sa tradicionalnih goriva na savremene, \u010distije i efikasnije izvore energije, neophodno je razumeti obrasce pona\u0161anja, stavove i dru\u0161tvene norme vezane za prakse grejanja domac\u0301instava. \u0160ta uti\u010de na izbor ljudi u pogledu izvora energije? Za\u0161to se odlu\u010duju za odre\u0111ene ure\u0111aje za grejanje domac\u0301instva? \u0160ta misle o alternativnim tehnologijama grejanja?<\/p>\n\n\n\n
Kako bismo ispitali va\u017enost brojnih faktora (poput psiholo\u0161kih, kulturnih i dru\u0161tvenih) i odgovorili na pitanje da li se razli\u010dito poimanje goriva i \u0161poreta mo\u017ee posmatrati u specifi\u010dnom srpskom kontekstu, sproveli smo \u010detiri fokus grupe sa u\u010desnicima koji koriste gorivo za grejanje domac\u0301instava, podeljeno na osnovu tipa naselja (urbano, ruralno) i pola (mu\u0161ki, \u017eenski).<\/p>\n\n\n\n
Pregled literature o studijama koje su uglavnom sprovedene u Africi i Indiji pokazuje nekoliko potencijalnih faktora koji mogu kod ljudi uticati na dono\u0161enje odluka o izboru goriva za grejanje. \u010cesto se pokazuje da je prihod jedan od klju\u010dnih faktora. Prema nekim istra\u017eivanjima, uticaj porodice i zajednice na izbor grejanja mo\u017ee biti zna\u010dajan, kao i dostupnost goriva i zna\u010daj upotrebe \u010dvrstih goriva i tradicionalnih \u0161poreta za kuvanje.<\/p>\n\n\n\n
Postoje dve glavne teorije koje opisuju pona\u0161anje ljudi u pogledu upotrebe goriva i pec\u0301i, kao i prelaska s jednog goriva na drugi. Prema modelu energetskih lestvica, ljudi su rangirali preferencije za razli\u010dita goriva na osnovu nekoliko faktora, kao \u0161to su cena, jednostavnost upotrebe i efikasnost. Tako su bili u stanju da naprave informisan prora\u010dun, odlu\u010de se za najbolju opciju grejanja i izvr\u0161e potpuni prelaz sa jednog goriva na drugo.<\/p>\n\n\n\n
Prema modelu upotrebe vi\u0161e goriva, ljudi \u010desto diverzifikuju svoju upotrebu goriva i ne prelaze u potpunosti na jedan izvor. Iako se mogu dodati i novi i unapre\u0111eni ure\u0111aji za grejanje, tradicionalni se retko napu\u0161taju. Na osnovu razli\u010ditih zadataka i potreba, ljudi mogu koristiti razli\u010dite opcije kad su u pitanju goriva ili pec\u0301i.<\/p>\n\n\n\n
Za ljude u na\u0161im fokus grupama, iako finansije jesu najzna\u010dajniji faktor koji uti\u010de na dono\u0161enje odluka i stavove o razli\u010ditim na\u010dinima grejanja, povec\u0301anje prihoda ne mora nu\u017eno dovesti do prelaska na bolje izvore energije na linearan na\u010din, kako model energetskih lestvica pretpostavlja. U stvarnosti, ljudi \u010desto koriste nekoliko razli\u010ditih izvora grejanja, posebno ako su u lo\u0161oj finansijskoj situaciji, bilo zbog sigurnosti, bilo iz drugih razloga i potreba.<\/p>\n\n\n\n
Nadalje, rezultati studije pokazuju da kori\u0161tenje pec\u0301i na drva ili pec\u0301i na biomasu ima nekoliko razli\u010ditih psiholo\u0161kih funkcija. Prvo, ljudima pru\u017eaju udobnost i toplinu, podsec\u0301aju ih na detinjstvo i omoguc\u0301avaju im da se pribli\u017ee drugim \u010dlanovima domac\u0301instva i stvore osec\u0301aj intimnosti. Drugo, pru\u017eaju (energetsku) sigurnost jer spoljni faktori (na primer nedostatak elektri\u010dne energije ili kvar) ne uti\u010du na ogrevno drvo i pec\u0301i na drva. Prakti\u010dnost se tako\u0111e smatra va\u017enom, jer \u0161poret omoguc\u0301ava kuvanje vi\u0161e obroka istovremeno i na taj na\u010din \u0161tedi energiju, \u0161to je posebno va\u017eno za pravljenje tradicionalne konzervisane hrane. Kuvanje ima dodatnu funkciju jer slu\u017ei kao jo\u0161 jedan faktor koji okuplja domac\u0301instvo i, prema re\u010dima ispitanika – kori\u0161c\u0301enje ogrevnog drveta \u010dak i daje jelu bolji ukus.<\/p>\n\n\n\n
Razlika izme\u0111u mu\u0161karaca i \u017eena ogleda se prvenstveno u \u010dinjenici da \u017eene mnogo \u010de\u0161c\u0301e isti\u010du zna\u010daj \u0161poreta za kuvanje i govore o emocionalnom odnosu koju imaju prema svom ure\u0111aju. Nasuprot tome, mu\u0161karci isti\u010du korisnost i upotrebljivost pec\u0301i za njenu primarnu funkciju – grejanje.<\/p>\n\n\n\n
I ljudi iz urbanih i ljudi iz ruralnih podru\u010dja su veoma zadovoljni kori\u0161c\u0301enjem ogrevnog drveta. Ljudi iz ruralnih podru\u010dja, koji su u proseku bili manje obrazovani i imali su znatno ni\u017ea primanja, nemaju moguc\u0301nost ulaganja u nove tehnologije, a stanje njihovih kuc\u0301a, naro\u010dito izolacija i vrata i prozori, veoma je lo\u0161e. Za razliku od gra\u0111ana iz urbanih podru\u010dja, ispitanici iz ruralnih podru\u010dja \u010desto nemaju ni termalnu udobnost, jer moraju da \u0161tede na potro\u0161nji goriva. Buduc\u0301i da neki ispitanici ne mogu priu\u0161titi bolje i modernije na\u010dine grejanja, racionalizuju neke svoje odluke i stavove jer smatraju da su ure\u0111aji koje trenutno koriste dovoljno dobri ili \u010dak idealni. Kao najprivla\u010dniju opciju od alternativnih tehnologija, ispitanici iz ruralnih podru\u010dja biraju grejanje na pelet, jer je to najsli\u010dnije njihovom iskustvu sa pe\u0107ima.<\/p>\n\n\n\n
Gra\u0111ani koji \u017eive u urbanim sredinama mogu priu\u0161titi odre\u0111ena ulaganja i u idealnom slu\u010daju bi \u017eeleli da se greju na struju. Me\u0111utim, iako su zadovoljni grejanjem na drva, ispitanici su istakli neke nedostatke ovog na\u010dina grejanja. Naime, pec\u0301i i drva zahtevaju mnogo posla oko pripreme, odr\u017eavanja i \u010di\u0161c\u0301enja, \u0161to nije slu\u010daj sa nekim alternativnim vrstama grejanja koje im zvu\u010de primamljivo.<\/p>\n\n\n\n
Pozitivna karakteristika savremenih ure\u0111aja koju bi vredilo naglasiti u komunikaciji sa korisnicima koji razmatraju promenu jeste jednostavnost upotrebe, i posebno optimizaciju temperature putem daljinskih upravlja\u010da ili mobilnih telefona. Ispitanicima se ovaj aspekt najvi\u0161e dopao, mada su neki bili skepti\u010dni, pre svega zato \u0161to ne mogu ta\u010dno zamisliti kako to funkcioni\u0161e.<\/p>\n\n\n\n
Ljudi koji nemaju iskustva sa savremenim tehnologijama, bilo da se radi o stolariji ili ure\u0111ajima za grejanje, generalno su skepti\u010dni prema takvim tehnologijama. Kada se u ovakvoj situaciji ne mogu osloniti na informacije i iskustvo, ljudi se vode intuitivnim razmi\u0161ljanjem da je \u201eprirodno bolje\u201c. Birajuc\u0301i izme\u0111u savremenih i tradicionalnih tehnologija, ljudi se oslanjaju na ono \u0161to je prirodno (na primer, drvo), dok ono \u0161to im se \u010dini ve\u0161ta\u010dkim odbacuju kao lo\u0161u alternativu (na primer, gas), ali i manje zdravu (PVC).<\/p>\n\n\n\n
Ova saznanja ukazuju na to da prilikom kreiranja komunikacione strategije koja postoji kao podr\u0161ka strategijama modernizacije grejanja treba uzeti u obzir da se razli\u010ditim grupama ljudi pristupa na razli\u010dite na\u010dine. Uspe\u0161na strategija za uticaj na promenu pona\u0161anja verovatno bi morala da uklju\u010di nekoliko alternativa tradicionalnim pec\u0301ima i ogrevnom drvetu. Pru\u017eanje ljudima moguc\u0301nosti besplatnih probnih verzija, plac\u0301anja na rate ili sli\u010dno osmi\u0161ljenih promocija mo\u017ee povec\u0301ati usvajanje novih tehnologija smanjenjem osec\u0301aja preuzimanja rizika i omoguc\u0301iti korisnicima da da razviju bliskost sa novim tehnologijama i njihovim prednostima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Autor: Darko Stojilovi\u0107, Master psiholog Na Zapadnom Balkanu, upotreba drveta, uglja ili drugih \u010dvrstih goriva je preterano velika. Dve trec\u0301ine svih domac\u0301instava u regionu koristi \u010dvrsta goriva ili ogrevno drvo za grejanje, dok najmanje 3 miliona domac\u0301instava koristi pec\u0301i na drva ili ugalj kao primarne ure\u0111aje za grejanje. \u010cak i kada su novi, ovi ure\u0111aji […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":2168,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[37],"tags":[20,19,21],"class_list":["post-2184","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blog-postovi","tag-energetskaefikasnost","tag-energetskatranzicija","tag-energetskosiromastvo"],"yoast_head":"\n