{"id":3040,"date":"2021-12-07T09:32:00","date_gmt":"2021-12-07T09:32:00","guid":{"rendered":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/?p=3040"},"modified":"2021-12-07T11:45:49","modified_gmt":"2021-12-07T11:45:49","slug":"srbija-i-zivotna-sredina-grejna-sezona-je-okidac-za-povecanje-nivoa-zagadjenosti-vazduha","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/srbija-i-zivotna-sredina-grejna-sezona-je-okidac-za-povecanje-nivoa-zagadjenosti-vazduha\/","title":{"rendered":"Srbija i \u017eivotna sredina: \u201eGrejna sezona je okida\u010d za pove\u0107anje nivoa zaga\u0111enosti vazduha“"},"content":{"rendered":"\n
\"bbc\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

Izvor: BBC News na srpskom<\/a><\/p>\n\n\n\n

Autorka: Sandra Maksimovi\u0107<\/em><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Budite se u\u0161u\u0161kani u toplom domu, ali umesto zimske idile, kroz prozor ugledate vazduh u nekoliko nijansi sive.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Opa\u017ea se \u010dulima mirisa, ukusa i vida, a glavne sastojke isporu\u010duje grejna sezona.<\/p>\n\n\n\n

Dimnjaci neumorno ispu\u0161taju otrovne materije i po pravilu podsete na za sada naizgled nere\u0161iv problem na Balkanu – tokom novembra su Beograd, Skoplje, Zagreb i Sarajevo bili me\u0111u najzaga\u0111enijima na svetu<\/a>, \u010desto ustupaju\u0107i to mesto manjim gradovima \u0161irom zemalja biv\u0161e Jugoslavije.<\/p>\n\n\n\n

U Srbiji neki od njih su Valjevo, \u0160abac, Bor, Lazarevac, Ni\u0161, U\u017eice, a na to ukazuju i izve\u0161taji<\/a> Agencije za za\u0161titu \u017eivotne sredine.<\/p>\n\n\n\n

\u201eNedvosmisleno je utvr\u0111eno da je grejna sezona okida\u010d za pove\u0107anje nivoa zaga\u0111enosti vazduha“, ka\u017ee Jasminka Jang, programska direktorka RES fondacije koja se bavi pitanjem energetike i klimatskih promena za BBC na srpskom.<\/p>\n\n\n\n

Osim centralnog grejanja na koje je priklju\u010dena petina doma\u0107instava u Srbiji, za zagrevanje se ve\u0107inski koriste struja ili individualna lo\u017ei\u0161ta – a u njima razli\u010diti energenti.<\/p>\n\n\n\n

Srbija zauzima prvo mesto u Evropi i deveto na svetu po broju prevremenih smrti na 100.000 stanovnika nastalih usled zaga\u0111enja \u017eivotne sredine, prvenstveno vazduha, ukazuju podaci<\/a> Globalne alijanse za zaga\u0111enje vazduha.<\/p>\n\n\n\n

Prethodno je istra\u017eivanje<\/a> Svetske zdravstvene organizacije iz 2019. godine pokazalo da vi\u0161e od 6.600 ljudi godi\u0161nje prevremeno umre u Srbiji zbog posledica zaga\u0111enja vazduha.<\/p>\n\n\n\n

Izlo\u017eenost ovoj vrsti zaga\u0111enja povezana je sa velikim brojem akutnih i hroni\u010dnih poreme\u0107aja zdravstvenog stanja stanovnika, ka\u017ee doktorka Slavica Plav\u0161i\u0107, specijalistkinja za plu\u0107ne bolesti.<\/p>\n\n\n\n

\u201ePosledice se kre\u0107u od obi\u010dnih iritacija kao \u0161to je ka\u0161alj, suzenje i svrab u o\u010dima, preko ozbiljnih bolesti, pa do smrtnih ishoda“, navodi ona za BBC na srpskom.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta donose individualna lo\u017ei\u0161ta?<\/h2>\n\n\n\n

U\u017eivanje u toplom domu ima cenu, koja nije izra\u017eena samo u novcu, a na\u010dini na koje se grejemo su razli\u010diti, ba\u0161 kao i vrste \u0161tetnih materija koje kroz dimnjake ispu\u0161tamo u vazduh.<\/p>\n\n\n\n

Svi oni koji nemaju centralno grejanje, za dobijanje toplote koriste struju ili sopstvena lo\u017ei\u0161ta koja mogu biti na elektri\u010dnu energiju, gas, drva ili ugalj.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, ljudi \u201elo\u017ee \u0161ta stignu“, ka\u017ee Aleksandar Jovovi\u0107, profesor Ma\u0161inskog fakulteta u Beogradu.<\/p>\n\n\n\n

\u201eKupuje se ugalj na stovari\u0161tima, a imate razne – uvezene iz Bosne, Rusije, ima doma\u0107e su\u0161ene Kolubare i doma\u0107eg Kovina.<\/p>\n\n\n\n

\u201eTo su ligniti, ali ne tako lo\u0161i“, navodi.<\/p>\n\n\n\n

Dodaje da je lignit u Srbiji jedan od vrste ugljeva koji je relativno niskog kvaliteta, a ima ga u ogromnim koli\u010dinama.<\/p>\n\n\n\n

\u201ePri\u010damo o milijardama tona.<\/p>\n\n\n\n

\u201eNa\u017ealost, ima i sirovog lignita i drveta“, ka\u017ee.<\/p>\n\n\n\n

Lignit nije zgodan za sagorevanje u malim lo\u017ei\u0161tima, pa se koristi samo za termoelektrane koje imaju specijalne pe\u0107i za taj tip uglja.<\/p>\n\n\n\n

\u201eOn nije kvalitetan zato \u0161to ima vi\u0161e od 50 odsto vlage i pepela, kao i neki udeo sumpora, maksimalno jedan odsto.<\/p>\n\n\n\n

\u201eTo je zapravo mnogo kada sumpor svedete na toplotnu mo\u0107“, navodi on.<\/p>\n\n\n\n

Drugim re\u010dima, nije prera\u0111en za upotrebu u doma\u0107instvima, ali legalno se nalazi na stovari\u0161tima uglja.<\/p>\n\n\n\n

\u201eLjudi to vide, znaju, ali to je jeftinije.<\/p>\n\n\n\n

\u201eS druge strane, ne mo\u017eete da kontroli\u0161ete doma\u0107instva na na\u010din na koji kontroli\u0161ete komercijalna i industrijska postrojenja“, ka\u017ee.<\/p>\n\n\n\n

Dodaje da nema mogu\u0107nosti da do\u0111e inspekcija i zabrani ne\u0161to, pogotovo to \u0161to je u legalnoj prodaji.<\/p>\n\n\n\n

\u201eMo\u017eete samo da radite na edukaciji stanovni\u0161tva ili da zabranite prodaju takvog uglja“, navodi.<\/p>\n\n\n\n

Ugalj – najve\u0107i zaga\u0111iva\u010d<\/h2>\n\n\n\n

Ugalj je najgore fosilno gorivo, navodi Dragana \u0110or\u0111evi\u0107 iz Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.<\/p>\n\n\n\n

\u201eSvi ugljovodonici pri sagorevanju, ukoliko je ono potpuno, prelaze u ugljen-dioksid i vodenu paru.<\/p>\n\n\n\n

\u201ePo\u0161to ugalj pored organske materije sadr\u017ei i ne\u010disto\u0107e kao \u0161to su sumpor i toksi\u010dni elementi, i to se osloba\u0111a u vazduhu u vidu sumpor-dioksida ili \u010destica arsena, nikla, kalijuma, olova, radioaktivnih elemenata i svega \u0161to ugalj u sebi ima“, obja\u0161njava.<\/p>\n\n\n\n

Kako je ugalj najve\u0107i pojedina\u010dni uzrok klimatskih promena, nedavno je postignut prvi klimatski sporazum<\/a> na me\u0111udr\u017eavnom samitu COP26 u Glazgovu.<\/p>\n\n\n\n

Njime se planira smanjenje kori\u0161\u0107enja uglja, a dr\u017eave potpisnice se obavezuju na hitno smanjenje emisije \u0161tetnih gasova i ve\u0107a izdvajanja za zemlje u razvoju kako bi im se pomoglo da se prilagode uticajima klime.<\/p>\n\n\n\n

Ovaj energent \u010dini oko 40 odsto emisije ugljen-dioksida godi\u0161nje, a \u201epostepeno ukidanje“ uglja, kako se navodi u sporazumu, pomoglo bi da se rast temperature na svetskom nivou odr\u017ei ispod 1,5 stepeni.<\/p>\n\n\n\n

Kako <\/strong><\/em>se \u0161to bolje ugrejati uz pomo\u0107<\/strong><\/em> pe\u0107i?<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

U zemljama regiona ima vi\u0161e miliona doma\u0107instava<\/a> koja se greju ure\u0111ajima koji su tehnolo\u0161ki zastareli.<\/p>\n\n\n\n

Jovovi\u0107 obja\u0161njava da individualne pe\u0107i koje se koriste u Srbiji nisu lo\u0161e, ali da su predvi\u0111ene za ta\u010dno odre\u0111eni tip goriva.<\/p>\n\n\n\n

\u201eVeliki broj pe\u0107i iz 1990-tih je napravljeno da se u njima lo\u017ee kvalitetnija goriva, odnosno bolji ugljevi, a ljudi unutra lo\u017ee \u0161ta stignu.<\/p>\n\n\n\n

\u201e\u0160to je gorivo lo\u0161ije, ono ne sagori u lo\u017ei\u0161tu kako treba, nego zagoreva du\u017e dimnjaka i \u010dunka, a puno toga nesagorelog izbaci u atmosferu“, navodi profesor Jovovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Dodaje da se na taj na\u010din dobija mnogo ugljen-monoksida, \u010da\u0111i i \u010destica koje pe\u0107 izbacuje napolje.<\/p>\n\n\n\n

\u201eOsim \u0161to je energetski neefikasno, ljudi se ne ugreju kako treba“, ka\u017ee.<\/p>\n\n\n\n

Smatra da je i drvo koje se koristi raznovrsno.<\/p>\n\n\n\n

\u201eNeko kupuje bolje i malo ga prosu\u0161i, a ako ima odre\u0111eni kotao za drvo dobija pristojno sagorevanje.<\/p>\n\n\n\n

\u201eAli dosta ljudi lo\u017ei sirovo drvo koje nabavljaju tako \u0161to odu u \u0161umu i poseku ga“, obja\u0161njava.<\/p>\n\n\n\n

Ka\u017ee da bi bilo najbolje da svi pre\u0111u na pelet, po\u0161to je on bolji nego mazut, otpad ili ugalj.<\/p>\n\n\n\n

\u201eIpak, to ima drugu stranu medalje – se\u010de se ogromna koli\u010dina \u0161ume“, navodi.<\/p>\n\n\n\n

Tako\u0111e, paljivanjem peleta, jalovine i sirovog lignita stvaraju se azotni oksidi.<\/p>\n\n\n\n

Oni se \u010desto koriste u proizvodnji azotne kiseline, lakova, boja, raketnog goriva i eksploziva.<\/p>\n\n\n\n

Nastaju pri svakom sagorevanju, zato \u0161to u vazduhu dolazi do me\u0111usobne reakcije azota i kiseonika na visokim temperaturama.<\/p>\n\n\n\n

\u201eDo njegove emisije dolazi bilo da su u pitanju saobra\u0107aj, ku\u0107na lo\u017ei\u0161ta ili lo\u017ei\u0161ta industrija i energetskih postrojenja.<\/p>\n\n\n\n

\u201eEnergent sam mo\u017ee da bude besprekorno \u010dist, ali \u0107e se prilikom sagorevanja stvoriti azotovi oksidi koji su svakako \u0161tetni“. dodaje Jovovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Oni se brzo razla\u017eu u atmosferi i reaguju sa drugim supstancama koje se obi\u010dno nalaze u vazduhu, \u0161to mo\u017ee da dovede do stvaranja ozona ili smoga, kao i azotne kiseline koja je glavni sastojak kiselih ki\u0161a.<\/p>\n\n\n\n

Izlaganje azotovim oksidima dovodi do iritacije disajnih puteva i plu\u0107a<\/a>.<\/p>\n\n\n\n

U ukupnim emisijama azotnih oksida sektor proizvodnje elektri\u010dne i toplotne energije imao je najve\u0107i udeo – od 54 odsto.<\/p>\n\n\n\n

Toplane snage manje od 50 megavata (postrojenja koja se uglavnom koriste u javnom sektoru za zagrevanje individualnih objekata) i individualna lo\u017ei\u0161ta u\u010destvovala su sa pet odsto.<\/p>\n\n\n\n

Ostatak \u010dine industrija, saobra\u0107aj, poljoprivreda i drugi izvori, pokazuje izve\u0161taj Agencije za za\u0161titu \u017eivotne sredine (AZ\u017dS).<\/p>\n\n\n\n

\u201eMonitoring sistemi Agencije za za\u0161titu \u017eivotne sredine<\/a> i Gradskog zavoda za za\u0161titu zdravlja obuhvataju nekoliko parametara produkata sagorevanja, tipa azotove okside, sumpor-dioksid, PM 10 i\/ili PM 2.5 frakcije \u010destica – a \u0161ta \u010destice u sebi sadr\u017ee, to niko ne zna“, ka\u017ee \u0110or\u0111evi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Tako\u0111e, spaljivanjem peleta, jalovine i sirovog lignita prvenstveno dolazi do \u010desti\u010dnog zaga\u0111enja i osloba\u0111anja raznih drugih toksi\u010dnih supstanci sadr\u017eanih u njima, dodaje.<\/p>\n\n\n\n

Vi\u0161e od polovine (51 odsto) suspendovanih \u010destica PM 10 i 67 odsto \u010destica PM 2.5 poti\u010de iz toplana snage manje od 50 megavata i individualnih lo\u017ei\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n

\u201eOne su 2020. godine, kao i prethodnih godina, bile dominantna zaga\u0111uju\u0107a materija na podru\u010dju Republike Srbije.<\/p>\n\n\n\n

\u201eSuspendovane \u010destice su zaga\u0111uju\u0107e materije koje su najrasprostranjeniji i naj\u010de\u0161\u0107i uzrok prekomernom zaga\u0111enju vazduha u Srbiji“, navodi se u izve\u0161taju AZ\u017dS.<\/p>\n\n\n\n

Sastoje se od dima, \u010da\u0111i, pra\u0161ine, soli, kiselina i metala.<\/p>\n\n\n\n

Broj pored skra\u0107enice PM predstavlja veli\u010dinu \u010destice u mikrometrima.<\/p>\n\n\n\n

\u201eSezonske razlike srednjih vrednosti koncentracija PM 10, pri \u010demu su ve\u0107e njihove vrednosti u hladnoj nego u toploj sezoni, postojale su gotovo na svim mernim stanicama“, pi\u0161e u izve\u0161taju.<\/p>\n\n\n\n

Tako je u Beogradu, Ni\u0161u, Smederevu, Pan\u010devu, U\u017eicu, Kosjeri\u0107u, Valjevu, Kraljevu, Novom Pazaru, Kragujevcu, Zaje\u010daru i Zrenjaninu do\u0161lo do prekora\u010denja grani\u010dne vrednosti suspendovanih \u010destica PM 10 ili PM 2.5.<\/p>\n\n\n\n

Dodaje se da je u brojnim istra\u017eivanjima pokazana veza izme\u0111u srednje godi\u0161nje vrednosti ovih \u010destica i zdravstvenih efekata na stanovni\u0161tvo.<\/p>\n\n\n\n

U organizam se unose udisanjem i preko ko\u017ee.<\/p>\n\n\n\n

‘Gasna komora’<\/h2>\n\n\n\n

Osim toga, \u0110or\u0111evi\u0107 navodi da individualna lo\u017ei\u0161ta predstavljaju takozvane niske izvore emisija.<\/p>\n\n\n\n

\u201eDimnjaci iz lo\u017ei\u0161ta, odnosno ku\u0107a, na maloj visini, u kombinaciji sa \u010destim temperaturnim inverzijama atmosfere (kada je u vi\u0161im predelima toplije nego u ni\u017eim) doprinose da se emitovani otrovni gasovi gomilaju u prizemni sloj atmosfere“, navodi.<\/p>\n\n\n\n

Naro\u010dito ako su dani bez vetra.<\/p>\n\n\n\n

\u201eGornji sloj atmosfere deluje kao poklopac na loncu sabijaju\u0107i zaga\u0111enje u prizemni sloj, zbog \u010dega ono ne mo\u017ee da se penje u vi\u0161e slojeve \u010dime bi se njegova koncentracija smanjila, umesto toga ona se sve vi\u0161e pove\u0107ava.<\/p>\n\n\n\n

\u201eMi se u takvim uslovima prakti\u010dno na\u0111emo u gasnoj komori“, ka\u017ee.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta donosi centralno grejanje?<\/h2>\n\n\n\n

Sistem centralnog grejanja postoji u 67 jedinica lokalne samouprave, odnosno u 58 gradova u Srbiji.<\/p>\n\n\n\n

Prote\u017ee se du\u017einom 2.800 kilometara sa ukupno 23.042 podstanica, a vi\u0161e od 20 odsto doma\u0107instava je priklju\u010deno, pokazuju podaci iz Nacrta Prostornog plana Republike Srbije od 2021. do 2035. godine<\/a> Ministarstva za gra\u0111evinarstvo, saobra\u0107aj i infrastrukturu.<\/p>\n\n\n\n

U brojkama za 2020. godinu, to zna\u010di da su radijatori u skoro 1.900.000 stanova<\/a> bili topli s po\u010detkom grejne sezone 15. oktobra, a u njoj \u0107e u\u017eivati do 15. aprila.<\/p>\n\n\n\n

\u010cini nam se da je daljinsko grejanje jako zastupljeno, ali nije ba\u0161 tako sjajna situacija, ka\u017ee Aleksandar Jovovi\u0107, profesor Ma\u0161inskog fakulteta u Beogradu.<\/p>\n\n\n\n

\u201eVi\u0161e ljudi ga nema, nego \u0161to ga ima“, navodi on za BBC na srpskom.<\/p>\n\n\n\n

Dodaje da se za proizvodnju toplotne energije u toplanama koristi prirodni gas (80 odsto), ugalj (7,8 odsto), naftni derivati (11,7) odsto i biomasa (jedan odsto).<\/p>\n\n\n\n

Drugim re\u010dima, centralno grejanje nastaje sagorevanjem prirodnog gasa, mazuta i uglja.<\/p>\n\n\n\n

Tako se, na primer, za grejanje Lazarevca, Obrenovca, Kostolca i Po\u017earevca koriste termoelektrane Kolubara, Kostolac i Nikola Tesla A, a \u201ePanonske termoelektrane-toplane“ opslu\u017euju gradske toplane u Novom Sadu, Zrenjaninu i Sremskoj Mitrovici.<\/p>\n\n\n\n

Osim toplana u Kragujevcu i Boru, retko koja radi na ugalj, ka\u017ee Jovovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

\u201eBeogradske toplane uglavnom koriste prirodni gas, retko te\u010dna goriva i mazute.<\/p>\n\n\n\n

\u201eValjevo je, na primer, nedavno pre\u0161lo na ute\u010dnjeni gas, takozvani TNG, \u0161to je isto kao da lo\u017ee prirodni gas“, navodi.<\/p>\n\n\n\n

\u0110or\u0111evi\u0107 obja\u0161njava da je prirodni gas naj\u010distije fosilno gorivo.<\/p>\n\n\n\n

\u201eIako sagorevanje bilo \u010dega u nekoj meri osloba\u0111a \u0161tetne materije, najmanje ih proizilazi iz sagorevanja prirodnog gasa“, ka\u017ee ona.<\/p>\n\n\n\n

Nafta tako\u0111e sadr\u017ei odre\u0111eni udeo toksi\u010dnih elemenata, dodaje, te je podjednako pogubna po kvalitet vazduha.<\/p>\n\n\n\n

Tako je proizvodnja elektri\u010dne i toplotne energije sa 90 odsto dominantan izvor emisija oksida sumpora u 2019. godini, prema najnovijim podacima AZ\u017dS.<\/p>\n\n\n\n

Prekomerno zaga\u0111enje ovim elementom u vazduhu zabele\u017eeno je u Boru<\/a> tokom 2020. godine, a primetno je od kada je kineska kompanija Zi\u0111in preuzela<\/a> nekada\u0161nji Rudarsko-topioni\u010darski basen Bor decembra 2018. godine.<\/p>\n\n\n\n

\u201eBorski rudnici rade skoro deset puta vi\u0161e od kako Zi\u0111in posluje.<\/p>\n\n\n\n

\u201eNe vode ra\u010duna o \u017eivotnoj sredini i emisijama u vazduhu“, ka\u017ee \u0110or\u0111evi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Razvijanje centralnog grejanja<\/strong><\/em> u Srbiji<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

Sistemi daljinskog grejanja u Srbiji po\u010deli su intenzivnije da se razvijaju u drugoj polovini 20. veka.<\/p>\n\n\n\n

\u201eU po\u010detku su se kao primarni energent koristili ugalj i mazut, a kasnije od 1963. prirodni gas“, navodi se u Izve\u0161taju o radu sistema daljinskog grejanja u Republici Srbiji u 2020. godini<\/a> koji je izradilo udru\u017eenje Toplane Srbije.<\/p>\n\n\n\n

Usledila je gasifikacija velikog dela Vojvodine 1990-tih godina.<\/p>\n\n\n\n

Jovovi\u0107 ka\u017ee da se taj potez pro\u0161irio na ostatak Srbije dvehiljaditih.<\/p>\n\n\n\n

\u201eTada je veliki broj toplana pre\u0161ao na gas, kao i privatne zgrade“, navodi.<\/p>\n\n\n\n

Kako zaga\u0111en vazduh uti\u010de na zdravlje?<\/h2>\n\n\n\n

Izlo\u017eenost aerozaga\u0111enju je povezana sa velikim brojem akutnih i hroni\u010dnih poreme\u0107aja zdravstvenog stanja stanovnika, ka\u017ee doktorka Slavica Plav\u0161i\u0107, specijalistkinja za plu\u0107ne bolesti.<\/p>\n\n\n\n

Navodi da se posledice kre\u0107u od obi\u010dnih iritacija kao \u0161to je ka\u0161alj, suzenje i svrab u o\u010dima, preko ozbiljnih bolesti, pa do smrtnih ishoda.<\/p>\n\n\n\n

\u201eNajsitnije \u010destice koje se udi\u0161u iz zaga\u0111enog vazduha dolaze do respiratornih bronhiola i alveola, te o\u0161te\u0107uju strukturu epitela i funkciju u tim delovima plu\u0107a“, navodi ona za BBC na srpskom.<\/p>\n\n\n\n

\u0160tetne \u010destice dospevaju u krvotok, dodaje.<\/p>\n\n\n\n

\u201eTu se talo\u017ee i o\u0161te\u0107uju krvne sudove stvaraju\u0107i mikrotrombove.<\/p>\n\n\n\n

\u201eOni kasnije zavr\u0161avaju u srcu, tj. arterijama i krvnim sudovima koji hrane vitalne organe kao \u0161to su srce i mozak“, obja\u0161njava.<\/p>\n\n\n\n

Plav\u0161i\u0107 navodi da je aerozaga\u0111enje kao \u0161tetan uticaj na respiratorne i kardiovaskularne organe najevidentniji i najbolje dokumentovan.<\/p>\n\n\n\n

\u201eTaj \u0161tetan uticaj ide od najlak\u0161ih respiratornih simptoma, preko \u010de\u0161\u0107ih infekcija gornjeg i donjeg respiratornog trakta, zatim hiperreaktivnosti disajnih puteva, alergijskih reakcija, upale plu\u0107a virusnog ili bakterijskog porekla.<\/p>\n\n\n\n

\u201eAkutne respiratorne infekcije izazvane virusima i bakterijama se \u010de\u0161\u0107e javljaju u jesenjim i zimskim mesecima“, navodi.<\/p>\n\n\n\n

Vremenom nastaju trajne promene strukture plu\u0107a \u010dija je funkcija smanjena, dodaje.<\/p>\n\n\n\n

\u201eTe\u017ee posledice \u0161tetnog uticaja aerozaga\u0111enja su nastanak i pogor\u0161anje bronhijalne astme kod dece i odraslih, hroni\u010dna opstruktivna bolest plu\u0107a (karakteri\u0161e se smanjenjem protoka vazduha u disajnim putevima), plu\u0107na fibroza, ali i zna\u010dajno pove\u0107an rizik od pojave karcinoma usne duplje, laringsa, ko\u017ee i plu\u0107a.<\/p>\n\n\n\n

\u201eZaga\u0111enost vazduha je posle pu\u0161enja naj\u010de\u0161\u0107i uzrok pojave karcinoma plu\u0107a“, obja\u0161njava Plav\u0161i\u0107.<\/p>\n\n\n\n

U danima velike zaga\u0111enosti vazduha, navodi, u\u010destaliji su sr\u010dani i mo\u017edani udari, zatim druge kardiovaskularne bolesti kao i razna o\u0161te\u0107enja centralnog nervnog sistema.<\/p>\n\n\n\n

\u201eOtrovne supstance dospevaju do mozga, o\u0161te\u0107uju nervne \u0107elije i izazivaju razli\u010dita neurolo\u0161ka oboljenja, me\u0111u kojima i preranu demenciju i Alchajmerovu bolest“, navodi.<\/p>\n\n\n\n

Od metaboli\u010dkih bolesti, kao posledica naj\u010de\u0161\u0107i je dijabetes, dodaje.<\/p>\n\n\n\n

Najosetljivije grupe su deca, trudnice, hroni\u010dni bolesnici i starije osobe.<\/p>\n\n\n\n

Plav\u0161i\u0107 ka\u017ee da se pri velikoj zaga\u0111enosti lekarima me\u0111u prvima javljaju pacijenti sa znacima bronhitisa, pogor\u0161anjem hroni\u010dne opstruktivne bolesti plu\u0107a i bronhijalne astme.<\/p>\n\n\n\n

\u201eAli ve\u0107ina ljudi ne umre zbog problema sa plu\u0107ima, nego zbog sr\u010danog ili mo\u017edanog udara kao direktne posledice o\u0161te\u0107enja krvnih sudova i posledi\u010dnih tromboza“, navodi.<\/p>\n\n\n\n

Upravo zbog toga, dodaje, veoma je te\u0161ko dokazati da je aerozaga\u0111enje uzrok smrti.<\/p>\n\n\n\n

Tek je nedavno, 2020. godine, u Velikoj Britaniji prvi put zaga\u0111enje vazduha navedeno kao jedan od uzroka smrti<\/a>, kod devetogodi\u0161nje devoj\u010dice koja je umrla nakon napada astme.<\/p>\n\n\n\n

Presu\u0111eno je da je aerozaga\u0111enje doprinelo njenoj smrti 2013. godine, a istraga je pokazala da je bila izlo\u017eena \u201eprekomernom“ nivou zaga\u0111enja.<\/p>\n\n\n\n

Utvr\u0111eno je da je nivo azot-dioksida u blizini njene ku\u0107e prevazilazio ograni\u010denja koja su izdala Evropska unija i Svetska zdravstvena organizacija.<\/p>\n\n\n\n

Spaljivanje otpada – nova opasnost<\/h2>\n\n\n\n

Fotografije gradova u smogu iznova izazivaju pa\u017enju na dru\u0161tvenim mre\u017eama – dele se, komentari\u0161u i podsti\u010du zabrinutost.<\/p>\n\n\n\n

Zabrinuta je i Dragana \u0110or\u0111evi\u0107 iz Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju zbog toga \u0161ta sve zavr\u0161ava u pe\u0107ima \u0161irom Srbije, \u0161to je delom odgovorno za ovakve fotografije.<\/p>\n\n\n\n

Ka\u017ee da je otpadni materijal (guma, plastika, razni komunalni otpad ili ulja koja su toksi\u010dna pogotovo kad sagorevaju) kao energent u\u0161ao u na\u0161a doma\u0107instva i zamenio prirodni gas i \u010distiju energiju.<\/p>\n\n\n\n

\u201eVeliki broj njih koji se greju na fosilna goriva, na drva, imaju lo\u017ei\u0161ta u svojim ku\u0107ama – a sada ih koriste za spaljivanje otpadnih materijala“, ka\u017ee.<\/p>\n\n\n\n

Jovovi\u0107 dodaje da se za ogrev koriste i \u201ekablovi, sve \u0161to je otpad u ku\u0107i u toku dana – plastika, papir i sli\u010dno“.<\/p>\n\n\n\n

\u201eTo je primetno pogotovo na selima i obodima gradova“, ka\u017ee.<\/p>\n\n\n\n

Kod spaljivanja otpada dolazi do emisije velike koli\u010dine raznih hemijskih vrsta.<\/p>\n\n\n\n

One su uglavnom toksi\u010dne, kancerogene, teratogene (mo\u017ee dovesti do o\u0161te\u0107enja ploda u trudno\u0107i kod ljudi i \u017eivotinja) i mutagene (mo\u017ee dovesti do promena na genima), navodi \u0110or\u0111evi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

\u201eSpaljivanje mo\u017ee biti uzrok nadgradnje jo\u0161 toksi\u010dnijih jedinjenja, a na\u0161 monitoring sistem jednostavno nije u stanju da isprati \u0161ta se sve u atmosferi mo\u017ee na\u0107i“, obja\u0161njava.<\/p>\n\n\n\n

Trebalo bi imati na umu da i guma i plastika sadr\u017ee mnoge aditive, dodaje.<\/p>\n\n\n\n

\u201eTo su supstance koje se dodaju za pobolj\u0161anje njihovih mehani\u010dkih svojstava, a koje su \u010desto same po sebi otrovne.<\/p>\n\n\n\n

\u201eAditivi se pri sagorevanju osloba\u0111aju, a kada to sve zajedno u\u0111e u atmosferu, u me\u0111usobnim reakcijama pri dejstvu sun\u010deve svetlosti ili vlage, mogu da se grade jo\u0161 toksi\u010dnija jedinjenja i \u010destice“, navodi.<\/p>\n\n\n\n

Tada smo, ka\u017ee \u0110or\u0111evi\u0107, svi \u201eu velikom problemu“.<\/p>\n\n\n\n

Mo\u017eemo li se za\u0161tititi?<\/h2>\n\n\n\n

Hirur\u0161ke maske koje nam pru\u017eaju za\u0161titu od virusa korona, tako\u0111e mogu da spre\u010de udisanje krupnijih \u010destica.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, doktorka Plav\u0161i\u0107 ka\u017ee da udisanje toksi\u010dnih gasova mogu da ubla\u017ee samo nano maske.<\/p>\n\n\n\n

\u201eOne su znatno skuplje od hirur\u0161kih i \u010desto ih nema u apotekama.<\/p>\n\n\n\n

\u201ePrijatne su za no\u0161enje jer su napravljene od tkanine i imaju filtere, a pacijenti sa plu\u0107nim bolestima ote\u017eano di\u0161u sa maskama od poliestera“, navodi Plav\u0161i\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Preporu\u010duje da osetljive grupe, deca, trudnice i starije osobe ne izlaze napolje kada je velika zaga\u0111enost, jer je vazduh u zatvorenom prostoru \u010desto \u010distiji.<\/p>\n\n\n\n

\u201eTako\u0111e bi trebalo da izbegavaju jako prometne i zaga\u0111ene ulice i delove grada.<\/p>\n\n\n\n

\u201eSvakako je nemogu\u0107e za\u0161titi se u potpunosti, jer se upijanje \u0161tetnih materija vr\u0161i i preko ko\u017ee“, ka\u017ee.<\/p>\n\n\n\n

Jedina opcija jeste da se prate indeksi kvaliteta vazduha – preko sajta Agencije za za\u0161titu \u017eivotne sredine<\/a>, stranica poput World Air Quality Index<\/a>, kao i aplikacija Air Visual<\/em> i Air Car<\/em>e<\/em>.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Njihova svrha jeste da nas informi\u0161u kako vazduh tog dana uti\u010de na nas i na\u0161e zdravlje, kao i \u0161ta u odre\u0111enim uslovima treba da radimo ili ne, navodi Jasminka Jang iz RES fondacije.<\/p>\n\n\n\n

\u201eKada je vazduh u zelenoj zoni, odli\u010dnog kvaliteta, nemamo ograni\u010denja.<\/p>\n\n\n\n

\u201eAli kako se pomera u \u017eutu, narand\u017eastu, crvenu pa \u010dak i ljubi\u010dastu zonu, to podrazumeva smanjenje aktivnosti napolju“, ka\u017ee.<\/p>\n\n\n\n