{"id":3045,"date":"2021-12-08T18:50:15","date_gmt":"2021-12-08T18:50:15","guid":{"rendered":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/?p=3045"},"modified":"2021-12-10T12:53:49","modified_gmt":"2021-12-10T12:53:49","slug":"ne-to-0","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/ne-to-0\/","title":{"rendered":"Ne to. 0! Struja na 0!"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
<\/div>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

<\/p>

Druga godi\u0161nja konferencija RES Fondacije o javnoj politici na temu balkanskog vazduha \u201cizme\u0111u dve vatre\u201d odr\u017eana je 1. i 2. decembra 2021. Ovogodi\u0161nja konferencija bila je fokusirana na pru\u017eanje pomo\u0107i kreatorima javne politike i drugim zainteresovanim stranama unutar i izvan na\u0161eg regiona da iza\u0111u iz svojih postoje\u0107ih zona komfora i suo\u010de se sa sve brojnijim dokazima da je ugljeni\u010dna neutralnosti ne samo izvodljiva, nego i dosti\u017ena ve\u0107im brojem mar\u0161ruta javne politike.<\/span><\/div>\n\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Konferencija „Ne to. 0!“ poslu\u017eila je eminentnim stru\u010dnjacima razli\u010ditih profila i iz razli\u010ditih regiona kao platforma za razmenu znanja, mi\u0161ljenja i iskustava o na\u010dinima na koje je mogu\u0107e ubrzati energetsku tranziciju, prvenstveno u regionu Zapadnog Balkana, a potom i na globalnom nivou.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Prvi dan je bio posve\u0107en dekarbonizaciji elektroenergetskog sektora; putu, tehnologiji i principima, kao i kapacitetima za postizanje ugljeni\u010dne neutralnosti u sektoru proizvodnje elektri\u010dne energije. Konferenciju je otvorio programski direktor RES fondacije, Aleksandar Macura, predstavljaju\u0107i cilj, format, agendu i kontekst konferencije. Izdvojio je kao klju\u010dna dva cilja: sa\u010duvati globalno zagrevanje ispod 1,5\u00b0C i spustiti zaga\u0111enje vazduha ispod granice koju propisuje Svetska zdravstvena organizacija, isti\u010du\u0107i da \u0107e politike koje sada deluju kao veliki izazovi delovati izvodljivo za par godina, a krucijalno je pokrenuti razgovor, podsta\u0107i na razmi\u0161ljanje, insipirisati inicijativu. Sekretarka Ministarstva rudarstva i energetike, Maja Matija Risti\u0107, osvrnula se na aktivnosti koje dr\u017eava sprovodi u procesu energetske tranzicije, poput mera podsticaja za prozjumere (kupce-proizvo\u0111a\u010de) i mera pove\u0107anja energetske efikasnosti. David Moran, regionalni ambasador COP26 za Evropu, Centralnu Aziju, Tursku i Iran, oslikao je „razglednicu“ iz Glazgova sa Konferencije UN o klimatskim promenama. Ocenio je pakt u Glazgovu klju\u010dnim momentom u klimatskoj politici jo\u0161 od Pariskog dogovora, zbog konsenzusa o hitnosti ubrzavanja klimatske akcije i obavezivanja na ograni\u010denje porasta globalne temperature na 1,5\u00b0C. Govore\u0107i o finansiranju, istakao je va\u017enost pravedne tranzicije sa uglja na zelenu energiju i uklju\u010denosti svih zemalja u ove procese.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Svet na putu ka ugljeni\u010dnoj neutralnosti<\/h2>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Prvi panel, koji je moderirao gospodin Macura, dao je trenutni presek stanja kada je u pitanju put ka nultoj emisiji ugljenika. Stalna koordinatorka UN u Srbiji, Francoise Jacob, govorila je o neophodnosti pretvaranja politike u akciju \u0161to pre, o nu\u017enosti tranzicije koja je pravedna i okrenuta ljudima, i o apsolutnoj potrebi za druga\u010dijom komunikacijom, komunikacijom kroz pozitivan narativ koji bi imao formu poziva na zajedni\u010dko oblikovanje budu\u0107nosti.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Vi\u0161a analiti\u010darka Me\u0111unarodne agencije za energetiku, Yasmine Arsalane, podelila je prezentaciju Mapa puta za globalni energetski sektor za postizanje ugljeni\u010dne neutralnosti do 2050. godine. Do Pariskog sporazuma, \u010dekalo nas je pove\u0107anje globalne temperature od 3,5\u00b0C; sada je smanjeno na 2,6\u00b0C. Gospo\u0111a Arsalane je izdvojila ovu deceniju kao ta\u010dku zaokreta kada je re\u010d o globalnim emisijama, u kojoj nas ubrzo \u010deka vrhunac, posle \u010dega \u0107e uslediti period konstantnog pada, ukoliko se zemlje budu pridr\u017eavale obe\u0107anja iz Glazgova. Potencirala je nu\u017enost izbacivanja fosilnih goriva i zabrane novih elektrana na ugalj, i ukazala na doprinos koji bi rekonstrukcija i unapre\u0111ivanje postoje\u0107ih kapaciteta, kao i ga\u0161enje pre isteka \u017eivotnog veka tih postrojenja, dali smanjenju nivoa emisija. Me\u0111unarodna agencija za energetiku obe\u0107ava sigurnost snabdevanja elektri\u010dnom energijom.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

I Tomas Waitz, predstavnik Evropskog parlamenta, slo\u017eio se sa konstatacijom o neophodnosti kraja finansiranja proizvodnje energije iz fosilnih goriva, isti\u010du\u0107i da je na COP26 prvi put nedvosmisleno ukazano na njih kao na uzroke globalnog zagrevanja. Osim mitigacije, neophodna je i adaptacija, po\u0161to su pojedini delovi sveta ve\u0107 te\u0161ko pogo\u0111eni klimatskim promenama. Put Evropske unije vidi kao pokazatelj svetu da je mogu\u0107 prelazak sa najava na konkretne akcije, ali kritikuje nedovoljnu odlu\u010dnost da se preokrene trend obe\u0161umljavanja najkasnije do 2030. godine, zato \u0161to je taj trend mogu\u0107e preokrenuti odmah.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

O posve\u0107enosti Kine klimatskoj neutralnosti i izazovima sa kojima se suo\u010dava u poku\u0161aju postepenog izbacivanja uglja iz upotrebe govorio je nau\u010dni istra\u017eiva\u010d Insituta za energetiku Univerziteta u Pekingu, Xiang Li. Polovina svetske potro\u0161nje uglja de\u0161ava se u Kini, dok skoro 90% emisija ugljen-dioksida u zemlji poti\u010de od uglja. Postavljeni rok za postizanje ugljeni\u010dne neutralnosti je do 2060. godina, dok ve\u0107 od 2021. Kina prestaje sa finansiranjem projekata koji imaju veze sa ugljem i van svoje zemlje.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Aleksandar Kova\u010devi\u0107, vi\u0161i gostuju\u0107i istra\u017eiva\u010d na Oksfordskom institutu za studije energetike, kritikovao je nedovoljnu posve\u0107enost zemalja Zapadnog Balkana energetskoj tranziciji kroz neispunjavanje svojih obaveza iz nacionalnih planova za smanjenje emisija. Kova\u010devi\u0107 je upozorio da bi primena tih dokumenata u sada\u0161njem obliku zapravo dovela do pove\u0107anja emiisija ugljen-dioksida po jedinici proizvedene struje i po jedinici uglja. Kao primer negativne prakse naveo je termoelektranu na ugalj u Pljevljima. Prema njegovoj proceni, nastavak tehni\u010dkih kvarova u rudnicima uglja, sistemima prevoza i termoelektrana bi mogao da postane prilika za ulaganje u energiju iz obnovljivih izvora.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Vi\u0161i savetnik u Kancelariji specijalnog ameri\u010dkog izaslanika za klimu John-a Kerry-a, David Livingston, dao je uvid u ameri\u010dku klimatsku politiku i svoj osvrt na konferenciju u Glazgovu.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Tehnologija za postizanje ugljeni\u010dne neutralnosti<\/h2>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Drugi panel fokusirao se na tehnologiju koja bi mogla da omogu\u0107i prelazak na neto nula emisija i na obnovljive izvore energije. O projektu solarne elektrane od 150 MW, prvom koji \u0107e biti sertifikovan za za\u0161titu prirode, govorio je direktor razvoja kompanije CWP Global za Srbiju, Nikola Stamenov. On je istakao da su prethodne godine bile sjajne za obnovljive izvore energije, jer cene elektri\u010dne energije proizvedene iz zelenih izvora brzo padaju. Danas je, sa izuzetkom mo\u017eda velikih hidrokapaciteta, najjeftinija struja proizvedena iz vetra i sunca, a biznisima je svejedno odakle dolazi energija, sve dok je jeftina.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Edo Jerki\u0107, CBDO kompanije Megajoule, precizno je govorio o koracima koji mogu ubrzati energetsku tranziciju i re\u0161enjima i na\u010dinima skladi\u0161tenja energije, uklju\u010divanju sektora transporta i drugih sektora. Istakao je da je neophodno koristiti solarne panele i vetroelektrane gde god je mogu\u0107e, na odgovaraju\u0107im mestima koristiti bioenergiju. Kao bitne faktore je naveo digitalizaciju energetskog sektora, ali i funkcionalnost tr\u017ei\u0161ta elektri\u010dne energije.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Ulogu biomase u energetici \u0160vedske, koja ne koristi fosilna goriva, predstavio je Gustav Melin, CEO \u0161vedske kompanije Svebio. \u0160vedska svoju biomasu dobija iz \u0161uma, te nema potra\u017enje za energetskim zasadima u ovom trenutku. Predsednica E3 International, Bonnie Norman, govorila je o zna\u010daju energetskih zasada, pre svega zasada brzorastu\u0107ih energetskih vrba, u kontekstu mogu\u0107nosti za kori\u0161\u0107enje biomase za energiju na Zapadnom Balkanu s ciljem postizanja klimatskih ciljeva. Kao pozitivnu stranu energetskih zasada, Norman je istakla kreiranja radnih mesta za pravednu tranziciju. Lignit, koji se sagoreva na Balkanu, ima oko 70% manju efikasnost u odnosu na energetsku vrbu, a da samo u Srbiji postoji 1,6 miliona hektara zapu\u0161tenog zemlji\u0161ta koje bi moglo da poslu\u017ei zasadima.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Panel o tehnologiji predstavio je razliku izme\u0111u te\u0161kog i nemogu\u0107eg. Tehnologija je u velikoj meri ve\u0107 postoje\u0107a, a dva faktora od kojih sprovo\u0111enje zavisi jesu ekonomija i politi\u010dka volja.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Principi ugljeni\u010dne neutralnosti<\/h2>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Poslednji panel prvog dana, \u010diji je moderator bio izvr\u0161ni direktor RES fondacije Stevan Vujasinovi\u0107, poku\u0161ao je da iznese klju\u010dne principe na kojima bi trebalo da se zasniva budu\u0107i odr\u017eivi razvoj. Prioritet me\u0111u na\u010delima ima briga da niko ne bude izostavljen. Regionalni direktor fondacije Hajnrih Bel fondacije, Simon Ilse, objasnio je da to na\u010delo podrazumeva da nijedna dr\u017eava, nijedan region, nijedna ranjiva grupa ne budu isklju\u010deni iz procesa o kojima je re\u010d. On smatra da je druga\u010dije nemogu\u0107e jer tranzicija ne mo\u017ee da bude privilegija bogatih, mora da ide kroz sve sektore i kroz sve delove dru\u0161tva. Pravi put postavlja ekonomiju i ekologiju jednu uz drugu. Mehanizam pravedne tranzicije jeste utkan kao integralni deo u Evropski zeleni dogovor i sve planove tranzicije izvedene iz njega.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Lekcije o upravljanju pravednom tranzicijom koje su nau\u010dene na primeru Gr\u010dke \u010duli smo od Nikosa Mantzarisa, partnera i vi\u0161eg analiti\u010dara za javnu politiku organizacije The Green Tank. Gr\u010dka ubrzano pobolj\u0161ava svoje klimatske performanse u pore\u0111enju sa drugim zemljama EU i planira da zatvori sva postrojenja na ugalj, osim jednog, do 2023. godine, a poslednje 2028. Prema nacrtu gr\u010dkog zakona o klimi, koji je prosle\u0111en na javnu raspravu, Gr\u010dka ima za cilj postizanje ugljeni\u010dne neutralnosti do 2050. na nacionalnom nivou i smanjenje od 55% do 2030. u pore\u0111enju sa 1990. Izazov za pravednu tranziciju bi\u0107e dva regiona lignita.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Prema mi\u0161ljenju Wendela Tria, analiti\u010dara za nauku i politiku o klimatskim promenama, prethodno direktora Climate Action Network (CAN) Europe, bitni principi jesu ambicija i dugoro\u010dno planiranje kada je re\u010d o klimatskoj politici, Neophodan je sistemski i pravovremen pristup, nu\u017ena je tranzicija u celoj ekonomiji, u svim sektorima i regionima. Pomenuo je i demokratizaciju i uklju\u010divanje ljudi u procese dono\u0161enja odluka, dok pogo\u0111eni tranzicijom, recimo rudari, moraju imati podr\u0161ku. Neophodno je prilagoditi ne samo tehnologiju, nego je i navike i na\u010din \u017eivota ljudi. Prema izve\u0161taju UNDP-a, ukoliko se postigne smanjenje rasta temperature, posledice po ekonomiju Srbije \u0107e biti ogromne.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Iz ugla zdravlja kao apsolutnog prioriteta govorila je Elizabet Paunovi\u0107, ekspertkinja za \u017eivotnu i radnu sredinu i zdravlje. Milion \u017eivota na svetskom nivou bi godi\u0161nje moglo biti spaseno ukoliko bi se po\u0161tovale mere dogovorene u Pariskom sporazumu. Procena se odnosi na \u017eivote izgubljene direktnim posledicama klimatskih promena, a ukoliko bismo uspeli u unapre\u0111enju kvaliteta vazduha, taj broj bi mogao biti i ve\u0107i, s obzirom na \u010dinjenicu da se 7 miliona smrti godi\u0161nje pripusje posledicama zaga\u0111enja vazduha.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

O va\u017enosti principa transparentnosti u vreme opadanja demokratije na svetskom nivou, kamoli u disfunckionalnoj demokratiji kakva postoji u Srbiji, govorio je Branko \u010ce\u010den, direktor Centra za istra\u017eiva\u010dko novinarstvo Srbije (CINS). Neophodno je gra\u0111anima omogu\u0107iti pristup ispravnim informacijama, \u0161to je za medijima u Srbiji sve te\u017ee, jer se suo\u010davaju sa prikrivanjem i opstrukcijama na svakom koraku. Kada je re\u010d o klimatskim promenama, uskoro \u0107e biti potrebno da mediji gra\u0111anima distribuiraju spremne, jasne i ta\u010dne \u010dinjenice. \u010ce\u010den je naveo da se nivo odgovornosti zemlje po zdravlje gra\u0111ana najbolje o\u010ditava kroz to \u0161to, zbog nefunkcionisanja zvani\u010dne mre\u017ee za merenje kvaliteta vazduha, postoje mnoge alternativne.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

U toku poslednjeg panela prvog dana konferencije pomenuti su jo\u0161 i principi decentralizacije i digitalizacije energije, princip obrazovanja, me\u0111ugeneracijske pravde.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Pogledajte fotografije sa prvog dana konferencije<\/p>\n

<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t