{"id":3156,"date":"2021-12-10T11:05:07","date_gmt":"2021-12-10T11:05:07","guid":{"rendered":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/?p=3156"},"modified":"2021-12-15T08:24:50","modified_gmt":"2021-12-15T08:24:50","slug":"ne-to-0-grejanje-na-0","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/ne-to-0-grejanje-na-0\/","title":{"rendered":"Ne to. 0! Grejanje na 0!"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
<\/div>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

<\/p>\n

Drugi dan godi\u0161nje regionalne konferencije o javnoj politici „Ne to. 0!“ na temu balkanskog vazduha izme\u0111u dve vatre, koju organizuje RES fondacija, bio je fokusiran na dekarbonizaciju grejanja i na\u010dinima za unapre\u0111enje kvaliteta vazduha, po\u0161to su dobrobit i zdravlje ljudi najva\u017eniji resurs na koji se tranzicija mora oslanjati. Grejanje predstavlja jedan od najve\u0107ih izazova energetske tranzicije u regionu Zapadnog Balkana, i presudno je za re\u0161avanje problema zaga\u0111enja vazduha, po\u0161to u Srbiji dve tre\u0107ine PM2.5 \u010destica dolazi iz individualnih lo\u017ei\u0161ta.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Kroz tri panel diskusije poku\u0161ali smo da utvrdimo koje tehnologije mogu pomo\u0107i prelazak na neto 0, osvrnuli smo se na standarde i principe, na aspekte siroma\u0161tva, rodne, socijalne, regulatorne, javnozdravstvene aspekte koji su sastavni deo pri\u010de o prelasku na neto 0 grejanja, a bilo je re\u010di i o investicijama i neophodnosti udru\u017eivanja u ovom poduhvatu.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Programska direktorka RES fondacije, Jasminka Young, razgovarala je sa ambasadorom Kraljevine Norve\u0161ke u Srbiji, J\u00f8rnom Eugenom Gjelstadom, kao predstavnikom prve dr\u017eave na svetu koja \u0107e zabraniti kori\u0161\u0107enje fosilnih goriva za grejanje zgrada, o norve\u0161koj perspektivi kada je re\u010d o na\u010dinima za smanjenje zaga\u0111enja vazduha. Ambasador Gjelstad je naglasio da je zaga\u0111enje vazduha najvec\u0301a pretnja ljudskom zdravlju, odgovorna za vi\u0161e od 400 000 prevremenih smrti godi\u0161nje na evropskom kontinentu. Prema procenama SZO, \u010dak 90% svetske populacije je u nekom trenutku izlo\u017eeno zaga\u0111enju vazduha. Ljudi ne mogu da biraju vazduh koji udi\u0161u, gde \u017eive i stoga je dru\u0161tvena odgovornost da se uvedu politike i akcije koje mogu da izmere nivo zaga\u0111enja, da se pozabave njegovim osnovnim uzrocima i da urade ne\u0161to po tom pitanju. Svi mi treba da u\u010destvujemo u ovom poduhvatu. Norve\u0161ka i UNICEF sprovode projekat podizanja svesti kod dece \u0161kolskog uzrasta o zaga\u0111enju vazduha, kao grupe koja je posebno ranjiva. Norve\u0161ka danas ima najni\u017ei rizik od smrti usled zaga\u0111enja u Evropi. Put koji je to omogu\u0107io vodio je kroz kreiranje politike, njeno dosledno sprovo\u0111enje i podizanje svesti o problemu. Neke od mera uklju\u010divale su taksu na emisije ugljenika od 1991. godine, zabranu svih ure\u0111aja na ogrevno drvo koje nisu u skladu na modernim standardima, a po\u010detkom ove godine Norve\u0161ka je zabranila upotrebu nafte za grejanje.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Hristina Od\u017eaklieska, zamenica ministra za\u0161tite \u017eivotne sredine i fizi\u010dkog planiranja Severne Makedonije, podelila je iskustva koja je njena zemlja stekla kroz mere sprovedene s ciljem smanjenja zaga\u0111enja vazduha poreklom iz individualnih lo\u017ei\u0161ta. Kao i u ostalim zemljama Zapadnog Balkana, i u Severnoj Makedoniji je zaga\u0111enje vazduha izvor velike zabrinutosti, jer su grani\u010dne vrednosti utvr\u0111ene za za\u0161titu zdravlja ljudi za \u010dvrste \u010destice zna\u010dajno prekora\u010dene. Najve\u0107i problem je u velikim gradovima, naro\u010dito u Skoplju. Drvo ostaje naj\u010de\u0161c\u0301e kori\u0161c\u0301eni energent za grejanje u zemlji, koristi ga 49% domac\u0301instava i u velikoj meri doprinosi problemu zaga\u0111enja vazduha. Tri programa su pokrenuta, subvencije za pove\u0107anje energetske efikasnosti, za kupovinu solarnih panela i za kupovinu pe\u0107i na pelet, a inicijative postoje i na lokalnom nivou, pre svega u Skoplju.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Neophodnost zajedni\u010dkog delovanja naglasila je i Getraud Wollansky, vi\u0161a ekspertkinja u Ministarstvu za klimu Austrije, koje trenutno podr\u017eava projekat RES fondacije koji se bavi osmi\u0161ljavanjem \u0161ema zamene individualnih ure\u0111aja za grejanje koje su zasnovane na dokazima, efikasne i socijalno inkluzivne. Bez obzira na to kako zagrevate svoj dom, udi\u0161ete isti vazduh i patite od istih pretnji po zdravlje od zaga\u0111enja koji dolazi iz procenjenih 3 miliona domac\u0301instava u Zapadnom Balkanu, koja jo\u0161 uvek sagorevaju ogrevno drvo. Situaciju je mogu\u0107e ubla\u017eiti i re\u0161iti samo kroz zajedni\u010dki nastup.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Tehnologija „Ne to. 0!“ grejanja<\/h2>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Prvi panel drugog dana, u kome je moderator Aleksandar Macura razgovarao sa u\u010desnicima o tehnologiji koja mo\u017ee dovesti do neto nula emisija iz grejanja, otvorila je Femke de Jong iz Evropske klimatske fondacije, predstavljuju\u0107i rezultate istra\u017eivanja svoje organizacije. U ovom trenutku stambeni sektor ima zna\u010dajnu doprinos klimatskim promenama, budu\u0107i da 36% emisija gasova sa efektom staklene ba\u0161te poti\u010de iz ovog sektora, koji jo\u0161 nije na putu ka ugljeni\u010dnoj neutralnosti do 2050. Mere koje predla\u017ee jesu ubrzavanje energetske sanacije, usvajanje tranzicije sa fosilnih goriva i zamena gra\u0111evinskih materijala. Klimatska kriza je izazvala fluktuaciju cena energije, pa je potrebno da preispitamo na\u010dine na koje se grejemo. Toplotne pumpe su najpristupa\u010dnija opcija za potro\u0161a\u010de za dekarbonizaciju grejanja, dok su u urbanim sredinama velike gustine to sistemi daljinskog grejanja, koji se napajaju toplotnim pumpama.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Vi\u0161i ekspert za energetsku efikasnost Zdravko Stefanovski dao je prikaz strukture i karakteristike stambenog sektora u regionu Zapadnog Balkana, isti\u010du\u0107i njegove nedostatke i aspekte koji se mogu unaprediti. Gra\u0111ani Zapadnog Balkana \u017eive u 523 miliona kvadratnih metara, podeljenih u 7,4 miliona stambenih jedinica. Preovla\u0111uje grejanje na biomasu. Treba razmotriti razli\u010dite pristupe i metodologije finansiranja, jer bez dobrog koncepta ne\u0107e biti uspeha. Tro\u0161kovi grejanja \u010dine oko dve trec\u0301ine (65%) prose\u010dnih tro\u0161kova energije domac\u0301instava. Esad Smajlovi\u0107, tako\u0111e vi\u0161i ekspert za energetsku efikasnost, smatra da je neophodan plan i sistemsko re\u0161enje, po\u0161to stihijske akcije pojedinih gradova ne predstavljaju re\u0161enje problema.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Denis \u017di\u0161ko iz Centra za ekologiju i energiju govorio je o primeru Tuzle i o na\u010dinu i okolnostima koje su im pomogle da uti\u010du na lokalne vlasti u Tuzli kako bi odvojile sredstva za subvencionisanje za toplotnu izolaciju i zamene ure\u0111aja na fosilna goriva toplotnim pumpama. Osvrnuo se na uslove konkursa, na odziv gra\u0111ana i inicijalno nepoverenje koje je me\u0111u njima postojalo. Ishod konkursa je bio subvencionisanje 350 doma\u0107instava, ali su na kraju u subvencije uklju\u010dene i pe\u0107i na pelet, koje su problemati\u010dne jer doprinose zaga\u0111enju vazduha PM2.5 \u010desticama nekih 34%. Smatra da nismo dovoljno bogati da idemo sa jeftinim re\u0161enjima koja problem ne\u0107e trajno re\u0161iti.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Proizvo\u0111a\u010di ure\u0111aja su bitna karika na putu ka neto 0. Direktorka prodaje kompanije „Alfa-Plam“, Ivana Stevanovi\u0107 Risti\u0107, govorila je o tr\u017ei\u0161tu grejnih ure\u0111aja, o kretanju cena. U EU je standard eko-dizajna za kotlove na pelet stupio na snagu u januaru 2020. Njegova puna primena, koja c\u0301e uklju\u010divati i druge sli\u010dne ure\u0111aje, po\u010dec\u0301e od januara 2022. godine. Gospo\u0111a Stevanovi\u0107 Risti\u0107 otkriva da zbog pove\u0107anja cena peleta, potro\u0161a\u010di idu korak unazad, te raste potra\u017enja za kotlovima na drva. „Alfa-Plam“ \u0107e usaglasiti standard do kraja godine. Kompanija ve\u0107 ima pec\u0301 na drva u skladu sa direktivom o ekolo\u0161kom dizajnu, pod nazivom 85G.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Uloga daljinskog grejanja u procesu energetske tranzicije bila je tema izlaganje Bojana Bogdanovi\u0107a, glavnog menad\u017eera Fonda za obnovljive izvore energije u sistemima daljinskog grejanja u EBRD-u. Sistemi daljinskog grejanja ostaju najbolje re\u0161enje za grejanje vi\u0161estambenih zgrada i treba ih instalirati kad god je to moguc\u0301e. Evropska banka za obnovu i razvoj uskoro po\u010dinje rad na ozelenjavanju sistema daljinskog grejanja u devet gradova u Srbiji, a zapo\u010dinje i projekat energetskih sanacija. Jedno od najinovativnijih re\u0161enja bic\u0301e primenjeno u gradu Kragujevcu, gde c\u0301e se zaostala toplota koju osloba\u0111a lokalni data centar koristiti za sistem daljinskog grejanja. Podr\u0161ku sama\u010dkim domac\u0301instvima realizovao je EBRD preko Fonda za finansiranje zelene energije. Oko 10 000 domac\u0301instava na Zapadnom Balkanu podr\u017eano je grantom koji je pokrio 20% tro\u0161kova koji su nastali prilikom zamene glavnog ure\u0111aja za grejanje ili rekonstrukcije zgrade. EBRD ne\u0107e u\u010destvovati u finansiranju projekata koji pove\u0107avaju karbonski otisak.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Principi „Ne to. 0!“ grejanja<\/h2>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Fokus drugog panela, moderatorke Tanje Popovicki, programske menad\u017eerke RES fondacije, bili su principi, ali i razli\u010diti aspekti neophodni za proces energetske tranzicije, uklju\u010duju\u0107i zdravstveni, regulatorni, aspekt energetskog siroma\u0161tva, odr\u017eivog upravljanja resursima, kao i rodni aspekt.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

O odr\u017eivom gazdovanju \u0161umama govorio je samostalni savetnik Uprave za \u0161ume Ministarstva poljoprivrede, \u0161umarstva i vodoprivrede Vladimir Nikoli\u0107. Srbija je srednje \u0161umovita zemlja i neophodna je ve\u0107a briga o \u0161umama u privatno vlasni\u0161tvu. Kao bitne principe u upravljanju \u0161umama gospodin Nikoli\u0107 naveo je princip odr\u017eivosti i princip trajnosti. Proizvodnja drveta samo jedna od namena \u0161uma, ali tu su i zdravlje i rekreacija, apsorpcija buke i \u010da\u0111i. Zadatak \u0161umara je da tr\u017ei\u0161tu i kupcima obezbedi proizvod, po\u0161tuju\u0107i pomenute principe. Tri proizvoda: tehni\u010dno, ogrevno i odrvni ostatak (15% brutno drvne zapramine). \u0160umarska struka se zala\u017ee za kaskadnu upotreba drveta za skladi\u0161tenje ugljenika.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Programski direktor RES fondacije, Aleksandar Macura, govorio je o va\u017enosti usvajanja definicije energetskog siroma\u0161tva, iako ne\u0107e pokriti sve koji ne bi mogli sami da finansiraju neplanirani tro\u0161ak od 13 000 dinara. Energetsko sioma\u0161tvo mora biti kriterijum za dobijanje buduc\u0301ih \u0161ema podr\u0161ke bilo za pobolj\u0161anje energetske efikasnosti ili za zamenu ure\u0111aja. Problem energetskog siroma\u0161tva nije ograni\u010den samo na prihod, nego uklju\u010duje i pristup resursu, pitanje uslova \u017eivota, efikasnosti ure\u0111aja i objekta. Objavljeni su preliminarni rezultati energetskog bilansa za 2020. godinu u Republici Srbiji po izmenjenoj metodologiji. Prema rezultatima istog, u zemlji se spaljuje milion tona vi\u0161e drvnog goriva, nego \u0161to je to ranije bilo navo\u0111eno, \u0161to je rast od 43%. Za upoznavanje energetski siroma\u0161nih neophodan je rad na terenu.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Iskustva sa terena podelila je Svetlana Drakul, rukovodilac odeljenja za \u017eivotnu sredinu Grada U\u017eica. Ova lokalna samouprava podr\u017eava privatna domac\u0301instva u smanjenju zaga\u0111enja \u010desticama kroz pobolj\u0161anje toplotnog komfora i zamenu ure\u0111aja za grejanje. Ukupno je preko 2.000 domac\u0301instava koristilo ovakve \u0161eme i ukupno je dobilo 162 miliona dinara. Kada je re\u010d o rodnom aspektu, iskustva sa terena pokazuju da su inicijatori zamene uglavnom \u017eene. U tom smislu se na terenu kao \u017eena susre\u0107e sa prerasudama.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Zdravstveni aspekt energetske tranzicije pokrila je doktorka Branislava Mati\u0107 Savi\u0107evi\u0107 iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanovi\u0107 Batut“. Organske materije koje se osloba\u0111aju sagorevanjem drva u pe\u0107ima na \u010dvrsta goriva, koje su veoma opasne, mogu da u\u0111u u krvotok, kardiovaskularna i cerebrovaskularna oboljenja, \u010dak i do karcinoma urinarnog trakta. Mnoge supstance i endokrini modulatori i mogu da poremete reproduktivno stanje \u017eene. Neke materije iz ranog detinjstva mogu se manifestovti kroz nekoliko decenija. Mogu\u0107e je prili\u010dno precizno pokazati donosiocima odluka \u0161tetan uticaj zaga\u0111enja vazduha. Medicinski fakultet je kurativno orijentisan i ne obra\u0107a se dovoljno pa\u017enje na prevenciju.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

O regulatornom aspektu tranzicije, konkretno o postepenom uvo\u0111enju eko-dizajna govorio je vi\u0161i stru\u010dnjak za energetsku efikasnost iz RES fondacije, Nikola Vujovi\u0107. Potpuna primena Direktive o eko-dizajnu u Srbiji c\u0301e kona\u010dno otkloniti veliku nekoherentnost koja postoji u sektoru energetske efikasnosti. Povezuje sezonsku energetsku efikasnost i dopu\u0161tene emisije \u0161tetnih \u010destica. Ure\u0111aji \u0107e morati da zadovolje propisane parametre da bi uop\u0161te iza\u0161li na tr\u017ei\u0161te. Specifikacije \u0107e proizvo\u0111a\u010di morati jasno da nazna\u010de i na ambala\u017ei i na veb-sajtovima. Svrha direktive jeste da se unapredi efikasnost samih ure\u0111aja kako bi se limitiranim emisijama popravilo stanje \u017eivotne sredine.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Region u tranziciji na \u201cNe to, 0!\u201d grejanje doma\u0107instava<\/h2>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Zaklju\u010dni panel doneo je potencijalnu mapu puta, koja \u0107e uklju\u010divati sve zainteresovane strane. Po\u0161to su deo slagalice, oni su i deo re\u0161enja. <\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Izvr\u0161ni direktor RES fondacije, Stevan Vujasinovi\u0107, je kroz razgovor sa moderatorkom Jasminkom Young podelio saznanja sa projekta osmi\u0161ljavanja javne politike koja podr\u017eava \u0161eme zamene neefikasnih pe\u0107i na \u010dvrsta goriva. Kada je re\u010d o prose\u010dnom korisniku, jedan od \u010detiri korisnika nikada nije promenio ure\u0111aj. Prose\u010dno, izme\u0111u 50 i 70% korisnika uop\u0161te ne \u017eeli da ih promeni, uglavnom je re\u010d o ure\u0111ajima na \u010dvrsta goriva, koji nisu u skladu sa eko-dizajnom, neefikasni, zaga\u0111uju\u0107i, kojima su korisnici, uprkos svemu tome, zadovoljni. S druge strane, 20% je spremno i voljno za zamenu sad, ali u tom slu\u010daju je bud\u017eet nedovoljan. Glavna motivacija koja bi navela na zamenu je lako\u0107a kori\u0161\u0107enja novog ure\u0111aja. Gra\u0111ani nemaju prilike da \u010duju od lekara o \u0161tetnim uticajima ambijentalnog i zaga\u0111enja zatvorenog prostora, ne dobijaju prave informacije iz kanala kojima veruju. Vreme je jako bitan aspekt u pri\u010di o zameni neefikasnih ure\u0111aja. Dok govorimo o putu napred, 130 000 novih, ali tehnolo\u0161ki zastarelih ure\u0111aja na \u010dvrsta goriva, koje \u017eelimo da ukinemo ili nadogradimo, prodaje se na tr\u017ei\u0161tu Zapadnog Balkana. S druge strane, oko polovine domac\u0301instava nije u moguc\u0301nosti da priu\u0161ti \u010dak ni ove ure\u0111aje.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Predstavnik UNEP Regionalne kancelarije za Evropu, Tomas Marques, podvukao je da je cilj zajedni\u010dki put napred, jer je UN samo jedan entitet, a problem koji je multidimenzionalan ne mo\u017ee niko pojedina\u010dno da re\u0161i, neophodna je saradnja i razmena informacija, ali i brzina delovanja. Projektni menad\u017eer u Delegaciji Evropske Unije Boris Ilijevski govorio je o projektima koje su pokrenuli, a \u010diji je cilj podizanje svesti gra\u0111ana, kao i podr\u0161ka lokalnim sistemima daljinskog grejanja na obnovljive izvore energije. Veliki izazov na koji nas podse\u0107a Zelena agenda za Balkan jeste problem biodiverziteta.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Regionalnu perspektivu nam je predstavio Jozsef Feiler, Direktor za Jugoisto\u010dnu Evropu i Ma\u0111arsku Evropske klimatske fondacije. Ukazao je da zbog neophodne brzine ka tranziciji ne mo\u017eemo i\u0107i najlogi\u010dnijem putem, koji podrazumeva prvo izolaciju objekta, pa nabavku ure\u0111aja. Rezidencijalni sektor je verovatno najte\u017ee dekarbonizovati, kompleksnije je i bli\u017ee ljudskoj svakodnevici. Klimatski izazovi prioritetni za ECF, \u017eele da vide smanjenje \u010dvrstih goriva i pove\u0107anu efikasnost u regionu.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Zaklju\u010dak konferencije sumirao je gospodin Vujasinovi\u0107 kroz tri kategorije akcija. Pre svega, potreban je plan, koji trenutno nemamo, a neophodno je da bude ambiciozan i fokusiran na brzinu sprovo\u0111enja. Trebalo bi da odredimo datum izbacivanja trenutnih pe\u0107i na \u010dvrsta goriva. Druga kategorija se odnosi na finansije i pametno upravljanje dostupnim sredstvima. Neophodan je plan za efektnu distribuciju sredstava, pa bi se s tim ciljem mogla uraditi segmentacija tr\u017ei\u0161ta, hijerarhija tehnologija (vi\u0161e sredstava za sofisticiranije ure\u0111aje), \u010dak bi kao sredstvo mogla da poslu\u017ei i geografska diskriminacija, u smislu da zaga\u0111enijim regionima bude dodeljeno vi\u0161e sredstava za sprovo\u0111enje mera, jer je pomo\u0107 najpotrebnija najugro\u017eenijima. Standardizovano znanje na nacionalnom nivou, \u0161to se su\u0161tinski odnosi na dobro organizovanje, jeste tre\u0107a kategorija koja je izdvojena. Ve\u0107ina tereta \u0107e ostati na lokalnim samoupravama, vlada im mo\u017ee pomo\u0107i, programima i planovima, javnom politikom, da budemo sna\u017ena podr\u0161ka iz drugog plana za one u prvim redovima.<\/p>\n

<\/p>\n

<\/p>\n

Konferencija nam je ukazala na na\u010dine i mogu\u0107nosti, izazove i nu\u017enosti, a na nama je odr\u017eimo region na putu ka „Ne to. 0!“.<\/p>\n

<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t