{"id":3235,"date":"2021-12-16T10:11:51","date_gmt":"2021-12-16T10:11:51","guid":{"rendered":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/?p=3235"},"modified":"2021-12-16T10:11:53","modified_gmt":"2021-12-16T10:11:53","slug":"resenja-koja-odgovaraju-na-potrebe-zena-dobra-su-i-za-citavo-drustvo-i-prirodu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/resenja-koja-odgovaraju-na-potrebe-zena-dobra-su-i-za-citavo-drustvo-i-prirodu\/","title":{"rendered":"\u201eRe\u0161enja koja odgovaraju na potrebe \u017eena dobra su i za \u010ditavo dru\u0161tvo i prirodu\u201d"},"content":{"rendered":"\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Izvor: Klima101<\/a><\/p>\n\n\n\n

Autorka: Jelena Kozba\u0161i\u0107<\/p>\n\n\n\n

Ve\u0107a ranjivost \u017eena na klimatske promene rezultat je dru\u0161tvenih struktura i normi koji dovode \u017eene u nepovoljan polo\u017eaj, a ne prirodnih predispozicija, rekla je dr Marina Andrijevi\u0107 iz Me\u0111unarodnog instituta za sistemsku analizu u svom uvodnom izlaganju na onlajn tribini Kog roda su klimatske promene?<\/em> odr\u017eanoj 14. decembra u organizaciji Klimatskog foruma.<\/p>\n\n\n\n

\u201e\u017dene vi\u0161e od mu\u0161karaca stradaju u odre\u0111enim vremenskim nepogodama, bilo sa smrtnim ishodom ili sa povredama ili pate od nekih dugoro\u010dnijih posledica\u201d, objasnila je dr Andrijevi\u0107. Kao neke od primera dugoro\u010dnijih posledica navela je nasilje u porodici ili manju verovatno\u0107u za nastavkom \u0161kolovanja u slu\u010daju oskudnih materijalnih uslova. Povrh toga, prema Marininim re\u010dima, \u017eene imaju nedovoljan pristup resursima da se individualno ili kolektivno bore protiv klimatskih promena.<\/p>\n\n\n\n

Na doga\u0111aju su u\u010destvovale i Tanja Popovicki, menad\u017eerka programa u RES fondaciji, Zorica Skakun, savetnica za rodnu ravnopravnost na humanitarnim programima, i Vi\u0161nja Ba\u0107anovi\u0107 iz Gender Knowledge Huba. Moderator tribine bio je Nemanja Milovi\u0107, osniva\u010d i urednik portala klima101.rs.<\/p>\n\n\n\n

Zorica Skakun nagla\u0161ava da rodna ravnopravnost zahteva transformaciju sistema koji generi\u0161e nejednakosti. \u201eVolela bih da se pa\u017enja ne usmerava samo na \u017eene kao \u017ertve, ve\u0107 da posmatramo ceo jedan hijerarhijski sistem koji generi\u0161e nejednakost i nasilje gde zajedno u\u010destvuju i \u017eene i mu\u0161karci\u201d, rekla je Skakun.<\/p>\n\n\n\n

Sa porukom o neophodnosti dublje promene saglasna je i Vi\u0161nja Ba\u0107anovi\u0107. \u201eDa bi re\u0161enja stvarno mogla da budu rodno osetljiva, mora da se ide dublje i da se transformi\u0161u razne stvari koje sistem \u010dine takvim kakav jeste\u201d, kazala je ona i iznela podatak da ekonomska dobit od prirodnih dobara naj\u010de\u0161\u0107e pripadne mu\u0161karcima, dok se negativne posledice dele na \u010ditavu zajednicu.<\/p>\n\n\n\n

Savetnica za rodnu ravnopravnost Zorica Skakun podsetila je da i Ciljevi odr\u017eivog razvoja 2030. podrazumevaju stvaranje rodno ravnopravnog dru\u0161tva i istakla da je krizno vreme najpogodnije za destabilizaciju postoje\u0107ih patrijalhalnih sistema, normi i uloga. \u201eSada je prilika da vidimo stvari spolja jer se u krizi cepa na\u0161e dru\u0161tveno tkanje.\u201d<\/p>\n\n\n\n

Podatak da \u017eene \u010dine tek jednu tre\u0107inu licenciranih energetskih menad\u017eera u Srbiji samo je jedan u nizu koji oslikava njihovu neravnomernu zastupljenost u energetici u odnosu na mu\u0161karce, naglasila je Tanja Popovicki iz RES fondacije. <\/p>\n\n\n\n

\u201eU javnim zgradama u Srbiji u oblasti zdravstva, socijalne za\u0161tite i obrazovanja sedi preko 75% \u017eena. One treba prosto da imaju re\u010d kada se planiraju mere unapre\u0111enja efikasnosti, kada se planira termalni komfor i kada se razgovara o energetskim uslugama koje se nude\u201d, konstatovala je Popovicki.<\/p>\n\n\n\n

\u017denska platforma za razvoj Srbije postoji 20 godina, a pro\u0161le godine napravila je dokument o zna\u010denju eko-feminizma i klimatske pravde u Srbiji, otkrila je Zorica Skakun. Me\u0111utim, va\u017eni akteri dostizanja rodne ravnopravnosti su pored \u017eena i mu\u0161karci.<\/p>\n\n\n\n

\u201eTo nije posao koji mu\u0161karci rade za \u017eene niti je ne\u0161to \u0161to nema veze sa mu\u0161karcima. To je neki zajedni\u010dki posao koji moramo da obavimo\u201d, zaklju\u010dila je Skakun.<\/p>\n\n\n\n

\u201eAko u zajednicama pravimo re\u0161enja koja \u0107e odgovarati na potrebe \u017eena, ona \u0107e definitivno biti dobra i za dru\u0161tvo u celini, a isto tako i za prirodu\u201d, primetila je Vi\u0161nja Ba\u0107anovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

S tim se sla\u017ee i dr Marina Andrijevi\u0107 koja je iznela ideju da \u0107e rodno ravnopravnije dru\u0161tvo biti progresivnije u strategijama borbe protiv klimatskih promena. \u201ePostoje indicije iz makroekonomskih studija da zemlje koje imaju ve\u0107i udeo \u017eena u parlamentu donose stro\u017ee klimatske politike. Dru\u0161tva koja su ravnopravnija, koja svoje talente tra\u017ee u obe polovine populacije, jednostavno su u prednosti. \u201d<\/p>\n\n\n\n

Tanja Popovicki je posebno istakla problem unutra\u0161enjeg zaga\u0111enja vazduha usled grejanja i kuvanja na stare i neefikasne \u0161porete na drva. \u201eIstra\u017eivanje pokazuje da \u017eene mnogo vi\u0161e vremena provode u ku\u0107i, a te razlike su posebno velike u ruralnim sredinama, \u0161to bi zna\u010dilo da su mnogo vi\u0161e i izlo\u017eene negativnim uticajima koji poti\u010du od tog neefikasnog sagorevanja.\u201d<\/p>\n\n\n\n

\u017dene imaju kompetentnost da u\u010destvuju u dono\u0161enju javnih politika u sektoru klimatskih promena, neophodno je ohrabriti ih da se vi\u0161e uklju\u010de, slo\u017eile su se u\u010desnice. Kao krajnji rezultat procesa dostizanja rodne ravnopravnosti o\u010dekuje se promena svesti, paradigme i samog sistema kao generatora nejednakosti. <\/p>\n\n\n\n

Ukoliko \u017eelite da pogledate \u010ditav doga\u0111aj, mo\u017eete to uraditi na Facebook stranici Green Fest \u2013 Belgrade i na YouTube kanalu Klima101.<\/p>\n\n\n\n

Tribina je sprovedena u okviru programa\u00a0EKO-SISTEM Podr\u0161ka reformama u za\u0161titi \u017eivotne sredine<\/a>\u00a0koji sprovode\u00a0Mladi istra\u017eiva\u010di Srbije (MIS)<\/a>, uz podr\u0161ku \u0160vedske.<\/p>\n\n\n\n

\n