{"id":3450,"date":"2022-09-28T13:07:00","date_gmt":"2022-09-28T13:07:00","guid":{"rendered":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/?p=3450"},"modified":"2022-12-28T13:23:02","modified_gmt":"2022-12-28T13:23:02","slug":"dijalog-o-zelenoj-energetskoj-tranziciji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/dijalog-o-zelenoj-energetskoj-tranziciji\/","title":{"rendered":"Dijalog o zelenoj energetskoj tranziciji"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"Dijalog-o-zelenoj-energetskoj-tranziciji-panel-diskusija\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n

Izvor: ekapija.rs<\/a><\/em><\/p>\n\n

Autor: M. Dedi\u0107<\/em><\/p>\n\n

Fotografija: RTNVP<\/a><\/em><\/p>\n\n

Nema\u010dka \u017eeli jo\u0161 vi\u0161e da investira u Srbiju, ali Srbija \u0107e morati da ponudi investitorima zelenu energiju;\u00a0energetska tranzicija je neminovna, ali mora biti pravedna<\/strong>; 15.000 radnih mesta je direktno ugro\u017eeno procesom dekarbonizacije, a 40.000 indirektno – poruke su konferencije „Dijalog o zelenoj energetskoj tranziciji“, odr\u017eane u organizaciji Srpsko-nema\u010dkog klimatskog partnerstva i Nema\u010dko-srpske inicijative za odr\u017eivi rast i zapo\u0161ljavanje.<\/p>\n\n

Jovanka Atanackovi\u0107, dr\u017eavna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike podsetila je da 70% struje koju Srbija koristi dolazi iz termoelektrana koje su veoma stare i kojima je radni vek pri kraju.<\/p>\n\n

–\u00a0Srbija je za uvoz elektri\u010dne energije platila skoro 2 mlrd EUR<\/strong>, a to je za nas ogroman novac. Za taj novac je mogla da bude zavr\u0161ena bar jedna faza \u0110erdapa 3 \u010dija je snaga 2,4 GW i preko kog bismo mogli da ostvarimo balansiranje elektri\u010dne energije ne samo za Srbiju, nego i za region. Treba da gradimo vi\u0161e OIE projekata, da imamo 5 GW do 2030. godine, a sada imamo 400 MW – istakla je Atanackovi\u0107eva.<\/p>\n\n

Ipak, ona je naglasila da je veoma va\u017eno da imamo pravednu tranziciju.<\/p>\n\n

–\u00a015.000 radnih mesta je direktno ugro\u017eeno procesom dekarbonizacije<\/strong>, 40.000 indirektno i va\u017eno je da vodimo ra\u010duna i o tome – istakla je Atanckovi\u0107eva.<\/p>\n\n

Srbija mo\u017ee da ra\u010duna na podr\u0161ku Nema\u010dke<\/strong><\/p>\n\n

Ambasadorka Nema\u010dke u Srbiji Anke Konrad poru\u010dila je da Srbija mo\u017ee da ra\u010duna na podr\u0161ku Nema\u010dke u energetskoj tranziciji.<\/p>\n\n

– Na\u0161a banka je dala kredit za rekonstrukciju VMA \u010dime \u0107e se pobolj\u0161ati energetska efikasnost.\u00a0Zainteresovani smo za gradnju toplana na biomasu<\/strong>, a ho\u0107emo jo\u0161 da ula\u017eemo u Srbiju. Svedoci smo visoke cene energije i u Nema\u010dkoj i u Srbiji \u0161to je posledica trenutne politi\u010dke situacije. Ovo pitanje ne staje na granicama i moramo mu pristupiti globalno, tra\u017eimo na\u010din da pove\u0107amo udeo OIE – istakla je ambasadorka.<\/p>\n\n

Parlamentarna dr\u017eavna sekretarka u Saveznom ministarstvu za ekonomiju i za\u0161titu klime Nema\u010dke Franciska Brantner poru\u010dila je da\u00a0Evropu \u010deka te\u0161ka zima<\/strong>, ali da je izlaz u OIE koji \u0107e doneti sigurnost, poslove i za\u0161titu klime.<\/p>\n\n

– OIE su nacionalni prioritet Nema\u010dke, ali energetsku tranziciju mo\u017eemo ostvariti samo zajedno, kao Evropa. Investicije u OIE se isplate, kompanije koje su pre nekoliko godina ulo\u017eile u solarnu energiju ili vetroenergiju sada koriste tu energiju za proizvodnju.\u00a0Nema\u010dke kompanije \u017eele da budu ugljeni\u010dno neutralne<\/strong>, zato uvek i pitaju ima li zelene energije u zemljama gde \u017eele da investiraju i to Srbija treba da zna ako \u017eeli da ih privu\u010de – istakla je Brantner.<\/p>\n\n

Srpski privrednici neinformisani<\/strong><\/p>\n\n

Ipak, privrednici u Srbiji nisu dovoljno informisani o tome da \u0107e porez na CO2 smanjiti njihovu konkurentnost, pokazuju istra\u017eivanja Privredne komore Srbije. Kako je istakao sekretar udru\u017eenja za energetiku i energetsko rudarstvo PKS Ljubinko Savi\u0107,\u00a0za nekoliko godina \u0107e biti problem plasirati proizvode dobijene prljavim tehnologijama.<\/strong><\/p>\n\n

– Industrije koje \u0107e biti pogo\u0111ene tro\u0161e u Srbiji skoro 40% energije. To su pre svega cementna industrija, hemijska i industrija \u010delika i gvo\u017e\u0111a. Ima i dobrih primera, poput fabrike cementa\u00a0Lafarge<\/strong><\/a>\u00a0iz Beo\u010dina i kompanije\u00a0Elixir Prahovo<\/strong><\/a>\u00a0koja \u017eeli da gradi postrojenje za insineraciju industrijskog otpada \u0161to je jedan od velikih problema srpske industrije. Za ovo postrojenje \u0107emo verovatno morati da dobijemo odobrenje EU jer se nalazi na granici sa Rumunijom – rekao je Savi\u0107 i dodao da Srbija u procesu energetske tranzicije mo\u017ee mnogo nau\u010diti od Nema\u010dke, Japana i Ju\u017ene Koreje.<\/p>\n\n

Neophodan dijalog<\/strong><\/p>\n\n

Suosniva\u010d i programski direktor RES fondacije Aleksandar Macura istakao je da\u00a0energetskoj transformaciji treba da prethodi transformacija dru\u0161tva.<\/strong>\u00a0Kako je objasnio, energetska tranzicija mora da bude razmatrana u naj\u0161iroj javnosti jer ima mnogo puteva za njeno ostvarenje.<\/p>\n\n

–\u00a0Prvi korak u energetskoj tranziciji je napu\u0161tanje lignita<\/strong>, ali moramo imati ta\u010dan datum izlaska. Veoma je va\u017ean i razvoj prozjumera i nadam se da \u0107e se i preduze\u0107a time baviti. Ali, potreban nam je dijalog o energetskoj tranziciji jer ima mnogo puteva za njeno ostvarenje. Mo\u017eemo mi sti\u0107i do net zero cilja i usput uni\u0161titi sve ostalo. Mnogo je aspekata koje treba da uzmemo u obzir, jer govorimo o velikoj oblasti koja \u0107e biti pogo\u0111ena dekarbonizacijom.\u00a0Potrebno je pripremiti ljude<\/strong>, neophodni su dijalog i poverenje, a imamo deficit poverenja – rekao je Macura.<\/p>\n\n

Zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice Dirk Bu\u0161le je u video uklju\u010denju poru\u010dio da je energetska tranzicija neizbe\u017ena i da \u0107e do\u0107i br\u017ee nego \u0161to smo mislili.<\/p>\n\n

– Va\u017eno je re\u0161avanje pitanja na regionalnom nivou, pre nego na nacionalnom.\u00a0Na Zapadnom Balkanu su 9 puta ve\u0107e emisije ugljenika nego u EU<\/strong>. Od svih predlo\u017eenih mera za smanjenje potro\u0161nje elektri\u010dne energije, najva\u017enije je smanjiti tra\u017enju. Prozjumeri su tako\u0111e veoma va\u017eni – rekao je Bu\u0161le i poru\u010dio da srpski Zakon o OIE mo\u017ee biti inspiracija \u010dak i zemljama u EU.<\/p>\n\n

\u00a0<\/p>\n\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t