{"id":3499,"date":"2022-11-24T15:45:00","date_gmt":"2022-11-24T15:45:00","guid":{"rendered":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/?p=3499"},"modified":"2022-12-28T15:59:40","modified_gmt":"2022-12-28T15:59:40","slug":"panel-diskusija-energetska-kriza-i-tranzicija-kuda-zapravo-idemo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/panel-diskusija-energetska-kriza-i-tranzicija-kuda-zapravo-idemo\/","title":{"rendered":"Panel diskusija „Energetska kriza i tranzicija: Kuda, zapravo, idemo?\u201c"},"content":{"rendered":"\n
\"Energetska<\/figure>\n\n\n\n

Izvor: Danas.rs<\/a><\/em><\/p>\n\n\n\n

Energetska kriza \u0107e trajati jo\u0161 nekoliko godina saglasni su u\u010desnici konferencije \u201eEnergetska kriza i tranzicija: Kuda, zapravo, idemo?\u201c i napominju da je budu\u0107nost ulaganje u institut prozjumera, odnosno kupaca-potro\u0161a\u010da, saop\u0161tili su danas organizatori panela.<\/p>\n\n\n\n

Prema re\u010dima Gliga Vukovi\u0107a iz Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji svi smo u energetskoj krizi, ali je bitno da shvatimo da \u0107e kriza potrajati najmanje do 2030. godine i da \u0107e iziskivati ulaganja u nove infrastrukturne objekte i tehnologiju.<\/p>\n\n\n\n

Budu\u0107nost je u prozjumerima, tvrdi on i napominje da je potrebno da dr\u017eava pomogne i sufinansira kupovinu i ugradnju tehnologije za kori\u0161\u0107enje obnovljivih izvora energije kao \u0161to su vetrogeneratori ili solarni paneli.<\/p>\n\n\n\n

Na nivou Evropske unije, isti\u010de on, udeo bruto potro\u0161nje obnovljivih izvora energije je 22,1 odsto \u2013 od \u010dega vetar \u010dini 36 odsto, hidro izvori 33, a \u010dvrsta energija osam odsto.<\/p>\n\n\n\n

U Srbiji taj procenat iznosi malo vi\u0161e od 26 odsto, u \u0160vedskoj vi\u0161e od 60, u Austriji 36, a u Hrvatskoj 31 odsto.<\/p>\n\n\n\n

Konsultant na razvoju OIE projekta Slobodan Perovi\u0107 objasnio je da energetska kriza u Evropi nije svuda ujedna\u010dena i da se veliki broj postrojenja za pro\u010di\u0161\u0107avanje otpadnih voda planira na lokacijama gde su toplane ili blizu njih, tako da postoji na\u010din da se biomasa iskoristi za proizvodnju toplotne energije.<\/p>\n\n\n\n

Raduje ga, kako ka\u017ee, sve ve\u0107e interesovanje za institut kupca-proizvo\u0111a\u010da, jer \u0107e on \u201ena prosvetiteljski na\u010din doneti svest o stvarnoj ceni elektri\u010dne energije\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Perovi\u0107 je saglasan sa Vukovi\u0107em da je potrebno da dr\u017eava uskladi cene struje sa cenom ostalih energenata, ali napominje kako je \u201eva\u017eno da zelena tranzicija bude pravedna tranzicija\u201c u kojoj niko ne sme biti zaboravljen.<\/p>\n\n\n\n

Kada je re\u010d o najugro\u017eenijem delu stanovni\u0161tva Aleksandar Macura iz RES fondacije tvrdi da se najve\u0107e poskupljenje desilo kod energenta koji \u010dini najve\u0107i deo bilansa potro\u0161nje u doma\u0107instvima, odnosno kod ogrevnog drveta. Najvi\u0161e su pogo\u0111eni najsiroma\u0161niji, koji koriste upravo ogrevno drvo, ka\u017ee Macura i dodaje da je u oktobru bilo zvani\u010dnih podataka da je najjeftinije grejati se na prirodni gas, \u0161to je ocenio kao zabrinjavaju\u0107e.<\/p>\n\n\n\n

Kako je objasnio, prvi zadatak doma\u0107instava je da se prepolovi potro\u0161nja biomase, a toplotne pumpe vidi kao investiciju na koje mogu biti spremna neka doma\u0107instva.

Primetno je da raste i tra\u017enja za energetski efikasnim ure\u0111ajima i smatra da dr\u017eava treba to da podr\u017ei.<\/p>\n\n\n\n

Govore\u0107i o situaciji sa privatnim sektorom Danijela Isailovi\u0107 iz Udru\u017eenja Obnovljivi izvori energije (OIE) Srbija ka\u017ee da su tokom prethodnog perioda \u010desto postojali problemi u komunikaciji u okviru javnog energetskog sektora, te da je \u201eprepucavanja bilo i u javnosti\u201c, dok je privatni sektor bio u ulozi medijatora, ali da su se stvari sada malo popravile.<\/p>\n\n\n\n

Ona isti\u010de da postoji podatak da Srbija ima 16,2 gigavata zahteva za mre\u017eu, \u0161to nisu realni projekti, niti postoji mogu\u0107nost da se oni realizuju.<\/p>\n\n\n\n

\u201eJedan od vode\u0107ih bankara je rekao da kada bi se svi kreditni plasmani iz svih banaka negde bi bilo za tre\u0107inu, dok je drugi rekao da novca ima, ali je pitanje ko ih tra\u017ei, pa je pitanje ko su investitori\u201c, rekla je Isailovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Panel diskusija je odr\u017eana u okviru 13. Me\u0111unarodno festivala zelene kulture Green fest u saradnji sa Evropskom klimatskom fondacijom i uz finansijsku i tehni\u010dku podr\u0161ku Evropske unije. Festival se odr\u017eava do 25. novembra u potpunosti onlajn, a obuhvati\u0107e projekciju 51 filma dugog i kratkog formata, kao i dve panel diskusije.<\/p>\n\n\n\n

\n