{"id":4270,"date":"2024-06-13T09:18:55","date_gmt":"2024-06-13T09:18:55","guid":{"rendered":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/?p=4270"},"modified":"2024-06-26T10:36:59","modified_gmt":"2024-06-26T10:36:59","slug":"pracenje-napretka-u-sb60-uvid-u-energetsku-finansijsku-i-klimatsku-akciju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/pracenje-napretka-u-sb60-uvid-u-energetsku-finansijsku-i-klimatsku-akciju\/","title":{"rendered":"Prac\u0301enje napretka na SB60: uvid u energetsku, finansijsku i klimatsku akciju"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"unnamed\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n

Autorka teksta i fotografija: Zvezdana Bo\u017eovi\u0107<\/em><\/p>\n

Na ovogodi\u0161njem SB60, 60. sastanku pomoc\u0301nih tela Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC) odr\u017eanom u Bonu od 3. do 13. juna, RES fondacija imala je priliku da prati tekuc\u0301e pregovore, sastanke i pratec\u0301e doga\u0111aje i da govori o pitanjima energetskog siroma\u0161tva u Srbiji i na Zapadnom Balkanu.<\/p>\n\n

Tako\u0111e nazivana i Bonska me\u0111usesijska, konferenciju \u010dine va\u017eni sastanci koji se odr\u017eavaju svake godine izme\u0111u Konferencija Strana (COP). Ona postavlja osnovu za dalje pregovore na COP-u. Domac\u0301in 29. Konferencije strana (COP29) bic\u0301e kasnije ove godine Baku, u Azerbejd\u017eanu. Agenda je podeljena izme\u0111u dva tela \u2013 SBSTA (Pomoc\u0301no telo za nau\u010dne i tehnolo\u0161ke savete) i SBI (Pomoc\u0301no telo za implementaciju) koji se bave razli\u010ditim ta\u010dkama pod zastavom UNFCCC-a. Ove godine, glavna ta\u010dka dnevnog reda bio je Drugi sastanak u okviru ad hoc programa rada o novom kolektivnom kvantifikovanom cilju klimatskog finansiranja (NKKC), koji je pratila na\u0161a mlada delegatkinja na terenu, Zvezdana Bo\u017eovic\u0301.<\/p>\n\n

Propratni doga\u0111aji ove godine su bili raznovrsni, ali se nekoliko njih izdvojilo. Propratni doga\u0111aj koji su organizovali sekretarijat UNFCCC i Me\u0111unarodna agencija za energiju (IEA) pod nazivom \u201ePrac\u0301enje energetskih ishoda COP28 i implikacija za NDC uskla\u0111ene sa LT-LEDS\u201c okupio je paneliste iz IEA, Me\u0111unarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA) i aktuelne trojke, odnosno prethodnog, sada\u0161njeg i predstojec\u0301eg predsedavaju\u0107eg COP-a \u2013 Ujedinjeni Arapski Emirati, Azerbejd\u017ean i Brazil. LT-LEDS su dugoro\u010dne razvojne strategije sa niskim emisijama koje Strane podnose da bi predstavile svoje planove za postizanje niske emisije gasova sa efektom staklene ba\u0161te i klimatski rezilijentan razvoj do sredine veka. Oni pru\u017eaju viziju i pravac kako za kratkoro\u010dne akcije tako i za nacionalno odre\u0111ene doprinose (NDC). Panelisti su podelili uvide u planove energetske tranzicije, politike i potrebe ulaganja sa naglaskom na nacionalni kontekst. Odluka o Globalnom pregledu (GST) naglasila je potrebu da zemlje poja\u010daju svoje napore u oblasti obnovljive energije i zatvore jaz u implementaciji, pozicionirajuc\u0301i NDC kao nacrte za ekonomski i dru\u0161tveni napredak. Nagla\u0161avajuc\u0301i svoju posvec\u0301enost ubrzavanju tranzicije na \u010diste izvore energije po pristupa\u010dnoj i sigurnoj osnovi, IEA je naglasila svoju podr\u0161ku predsedavaju\u0107ima COP-a i govorila o svojim aktivnostima prac\u0301enja napretka u svim energetskim sektorima putem portala sa otvorenim pristupom. S tim u vezi, paragraf 28 Konsenzusa UAE je pohvaljen kao paket koji navodi klju\u010dne ciljeve za energetsku tranziciju, kao i va\u017enost subvencija za \u010distu energiju usmerenu na potro\u0161a\u010de i povec\u0301anje snabdevanja \u010distom energijom. UAE su naglasili potrebu za nacionalno odre\u0111enim merama i pobolj\u0161anom multilateralnom saradnjom kako bi se globalno zagrevanje ograni\u010dilo na 1,5\u00b0C, dok je Azerbejd\u017ean izneo ciljeve za COP29 koji c\u0301e se fokusirati na ja\u010danje ambicija i omoguc\u0301avanje delovanja. Brazil je naglasio va\u017enost re\u0161avanja finansijskih nejednakosti u ulaganjima u \u010distu energiju, uz zna\u010dajna ulaganja koja su potrebna da bi se postigli neto nulti ciljevi. Asami Miketa, govorec\u0301i u ime IRENA-e, istakao je va\u017enost promovisanja najboljih praksi i kvantitativnih procena u kontekstu uskla\u0111ivanja dugoro\u010dnih energetskih scenarija sa LT-LEDS.<\/p>\n\n

Na pratec\u0301em doga\u0111aju koji je organizovala Me\u0111unarodna mre\u017ea za odr\u017eivu energiju (INFORSE) pod nazivom \u201eDekarbonizacija kroz \u017eivotni stil dostatnog: Koliko? Kako podr\u017eati? 100% obnovljivi izvori energije\u201d panelisti iz Fraunhofer ISI, SE\/INFORSE i NegaVatt diskutovali su o dovoljnosti u politici i na nivou domac\u0301instva\/\u017eivotnog stila. Politike dovoljnosti su skup mera i svakodnevnih praksi koje izbegavaju potra\u017enju za energijom, materijalima, zemljom i vodom dok istovremeno pru\u017eaju ljudsko blagostanje za sve unutar planetarnih granica. Ideja koja stoji iza dostatnosti je da se preispitaju aktivnosti, izme\u0111u plafona ograni\u010denja \u017eivotne sredine i poda pristojnih uslova \u017eivota. Cilj je da se obezbedi pravednija raspodela pristupa uslugama u okviru kolektivnih granica i da se uravnote\u017ee potrebe i \u017eelje u oblasti energetskih usluga, ja\u010danjem potreba i smanjenjem \u017eelja. U\u010desnici panela istakli su klju\u010dne izazove razdvajanja uskrac\u0301enosti i dovoljnosti. Prema literaturi, vi\u0161e od 330 politika i mera u vezi sa dovoljno\u0161c\u0301u je vec\u0301 identifikovano i mogu da \u010dine sveobuhvatan skup predloga za razvoj strategije EU za dovoljnost. Identifikovane politike koje je naveo Gunar Olesen (SE\/INFORSE) bile su fokusirane na transport i mobilnost, energiju, zgrade i prostorno planiranje, materijale, proizvode, hranu i me\u0111usektorske: informacije, oporezivanje i finansije. Ovom prilikom, Elisabeth Dutschke (Fraunhofer ISI) je predstavila rezultate istra\u017eivanja FULFILL (Fundamental decarbonisation through sufficiency by lifestyle changes) istra\u017eiva\u010dkog projekta podr\u017eanog od Evropske unije. FULFILL je anketirao 9500 ljudi u 5 zemalja EU, uklju\u010dujuc\u0301i 50 gra\u0111anskih inicijativa i 16 nacionalnih javnih politika koje su zaklju\u010dile da \u017eivotni stil koji je dovoljan vec\u0301 postoji u ispitanim zemljama, ali da je daleko od mejnstrima i da im je potrebna infrastruktura i dru\u0161tvene debate koje bi im omoguc\u0301ile razvoj.<\/p>\n\n

Na pratec\u0301em doga\u0111aju koji je organizovala Nordijska klimatska grupa za saradnju i perspektivu pod nazivom \u201eUloga kombinovanih i inovativnih instrumenata u mobilizaciji klimatskih finansija u kontekstu NKKC\u201c, panelisti su razgovarali o novim na\u010dinima kori\u0161c\u0301enja postojec\u0301ih finansijskih instrumenata u kontekstu pregovora NKKC-a koji su se de\u0161avali u tom trenutku. Ovaj pravovremeni panel bacio je svetlo na vi\u0161estruke perspektive stru\u010dnjaka iz ove oblasti, uklju\u010dujuc\u0301i studiju o re\u0161enjima i izvorima finansiranja gubitaka i \u0161tete koju su sproveli Wenger Law i Nordijski savet ministara. Cathrine Wenger (Vengerov zakon) govorila je o mnogim razli\u010ditim alatima koji su nam na raspolaganju, uklju\u010dujuc\u0301i postojec\u0301a tr\u017ei\u0161ta i mehanizme, potencijalnu ulogu privatnog sektora (uklju\u010dujuc\u0301i inovativne mehanizme finansiranja kao \u0161to su zamene duga za klimu), kao i buduc\u0301u ulogu oporezivanja i nameta, kao i trenutni pejza\u017e osiguranja i reosiguranja. Laila Darouich (Perspectives Climate Group) govorila je o potencijalnoj ulozi koju bi izvozne kreditne agencije (ECA) mogle imati u postizanju ciljeva postavljenih Pariskim sporazumom. Ona je naglasila da su ECA najvec\u0301a klasa javnih finansijskih institucija G20 koje podr\u017eavaju sektor fosilne energije, vi\u0161e od multilateralnih razvojnih banaka (MDB) ili bilateralnih me\u0111unarodnih finansijskih institucija (IFI), navodec\u0301i da su ECA obezbedile godi\u0161nji prosek od 32 milijarde dolara izme\u0111u 2020. i 2022. za fosilna goriva, \u0161est puta vi\u0161e nego na obnovljivu energiju. Relevantnost ECA za NKKC je u tome \u0161to bi mogli da obezbede finansiranje projekata \u010diste energije u zemljama u razvoju u skladu sa \u010dl. 2.1(c) kao klimatsko finansiranje, i stoga mogli poslu\u017eiti kao klju\u010dni pokreta\u010d za velike i dugoro\u010dne rizi\u010dne infrastrukturne projekte.<\/p>\n\n

Razmatranja o novom kolektivnom kvantifikovanom cilju (NKKC) o finansiranju klime po\u010dela su 2022. i trebalo bi da se zavr\u0161e na COP29 kasnije ove godine. Ad hoc radni program je pokrenut na COP26 u Glazgovu 2021. godine, dok je COP28 (odluka 8\/CMA.5) pru\u017eio proceduralni ishod za dalje pregovore o NKKC-u. Jedna uobi\u010dajena tema do sada je bila velika koli\u010dina teksta i manja koli\u010dina konsenzusa o tome \u0161ta bi trebalo da sadr\u017ei. Na po\u010detku SB60, ulazni papir je iznosio oko 60 stranica, smanjujuc\u0301i se sa svakim narednim sastankom jer su strane prenosile svoje sugestije predsedavajuc\u0301ima o neophodnim prilago\u0111avanjima teksta. Neke istaknute ta\u010dke razmimoila\u017eenja bile su u pogledu stepena uskla\u0111enosti postojec\u0301eg teksta sa Pariskim sporazumom i UNFCCC, pri \u010demu je vi\u0161e strana izjavilo da je tekst iza\u0161ao iz okvira onoga \u0161to je dogovoreno u Parizu i izvan mandata UNFCCC-a. Dodatne ta\u010dke razila\u017eenja u mi\u0161ljenjima bile su o tome da li NKKC treba da bude vi\u0161eslojni cilj, kao \u0161to su neki predlo\u017eili, ili jednoslojni cilj fokusiran isklju\u010divo na potrebe zemalja u razvoju. Tako\u0111e je postojao odre\u0111eni stepen neslaganja oko ravnote\u017ee i sadr\u017eaja teksta, pri \u010demu su neke strane smatrale da je neuravnote\u017een i preterano narativan, dok su neke isticale potrebu da se raspravlja o su\u0161tinskom sadr\u017eaju bez prevremenog uklanjanja zna\u010dajnih delova.<\/p>\n\n

Strane su tako\u0111e istakle da bi fokusiranje na potrebe zemalja u razvoju trebalo da bude najva\u017enije u procesu i da finansiranje mora biti zasnovano na grantovima i na koncesijama. Pozivi za pojednostavljenje teksta bili su \u010desti, a neke strane su tako\u0111e istakle da bi fokusiranje na kvant trebalo da bude prvi korak da se osigura da NKKC odgovara svrsi. Mnoge strane su tako\u0111e naglasile hitnost uspostavljanja NKKC-a i potrebu za transparentno\u0161c\u0301u u njegovoj implementaciji i prac\u0301enju, a postojala je i \u0161iroka saglasnost o odr\u017eavanju principa kao \u0161to su pravi\u010dnost i pravi\u010dnost. Tako\u0111e je \u0161iroko prihvac\u0301ena potreba za povec\u0301anom transparentno\u0161c\u0301u i mehanizmima odgovornosti u prac\u0301enju finansiranja klimatskih promena. Sada ostaje da se vidi koliko c\u0301e daleko NKKC ic\u0301i na COP29.<\/p>\n\n

Me\u0111usobne veze izme\u0111u ta\u010daka agende, posebno o NKKC-u, tako\u0111e su bile o\u010digledne u kona\u010dnom dijalogu o gubitku i \u0161teti u Glazgovu, koji je trajao od SB56 2022. godine, pri \u010demu su neke strane pozivale na integraciju gubitaka i \u0161tete u NKKC u obliku podcilja. Ovo je bilo posebno va\u017eno po\u0161to je COP27 vec\u0301 ispunio obec\u0301anje o uspostavljanju namenskog fonda za finansiranje gubitaka i \u0161tete. Me\u0111utim, rec\u0301i da su o\u010dekivanja i realnost na terenu znatno razli\u010diti bilo bi potcenjivanje. Slu\u0161ajuc\u0301i intervencije Strana (naro\u010dito iz malih ostrvskih dr\u017eava u razvoju (SIDS) i najmanje razvijenih zemalja (LDC)), hitnost klimatske krize i potreba za hitnim finansiranjem klimatskih promena nikada nisu bili o\u010digledniji. Kao takvi, \u010dini se da su gubici i \u0161tete ostali na dnevnom redu svih finansijskih razmatranja. Posebno dirljiva i sna\u017ena intervencija tokom dijaloga u Glazgovu do\u0161la je od delegata Palaua koji je podelio svoju li\u010dnu borbu tokom COP28 kada je ciklon opusto\u0161io njegovu mati\u010dnu zemlju, navodec\u0301i da nam je \u201etrebala podr\u0161ka ju\u010de, ne danas, ne sutra\u201c, i podvla\u010dec\u0301i potrebu za razmatranjem neekonomskih gubitaka tradicionalnog znanja, folklora i istorije, kao i visokog cene migracija na mentalno zdravlje lokalnih zajednica.<\/p>\n\n

Energetika je bila uobi\u010dajena tema koja je pro\u017eimala mnoge sporedne doga\u0111aje, diskusije i sastanke. Pa ipak, primetan je nedostatak namenskog pregovara\u010dkog koloseka. Zbog toga je RES fondacija uzela re\u010d na zajedni\u010dkoj konferenciji za novinare organizovanoj sa YOUNGO Radnom grupom za energetiku i Mladim in\u017eenjerima Evrope kako bi govorila o va\u017enosti formalizacije energije kroz namenski pregovara\u010dki put u okviru postojec\u0301e infrastrukture UNFCCC procesa. Uz Saikata Dasa (Mladi in\u017eenjeri Evrope) i Bor\u00f3ku \u00dcrge (YOUNGO Radna grupa za energetiku), mlada delegatkinja RES fondacije Zvezdana Bo\u017eovic\u0301 istakla je va\u017enost integracije lokalnih perspektiva i civilnog dru\u0161tva u ove rasprave, podvla\u010dec\u0301i da je \u201ejasno da postoje velike razlike i nejednaka distribucija pristupa \u0161to zna\u010di da \u010dista energija jo\u0161 nije ni pristupa\u010dna ni dostupna lokalnim zajednicama\u201d i da \u201ene mo\u017eemo Evropu strpati u jednu \u0161iroku kategoriju \u2013 jasno je da \u010dak i na kontinentalnom nivou postoje jazovi koje treba premostiti.\u201d Bo\u017eovic\u0301 je dalje naglasila da bi \u201eozbiljne zdravstvene implikacije energetskog siroma\u0161tva, dru\u0161tvene implikacije nepravedne tranzicije i ekonomske i ekolo\u0161ke implikacije buduc\u0301nosti zasnovane na fosilnim gorivima trebalo da deluju kao podsetnik \u0161ta je ulog\u201c.<\/p>\n\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t