{"id":4654,"date":"2024-11-18T15:37:41","date_gmt":"2024-11-18T15:37:41","guid":{"rendered":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/?p=4654"},"modified":"2024-11-18T16:03:24","modified_gmt":"2024-11-18T16:03:24","slug":"cop-zanimljivosti-iz-dana-u-dan","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/cop-zanimljivosti-iz-dana-u-dan\/","title":{"rendered":"COP – zanimljivosti iz dana u dan"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n

Tekst i fotografije: Filip Blagojevi\u0107, mladi delegat RES fondacije u Bakuu<\/em><\/p>\n\n\n\n

Posle jo\u0161 par desetina hiljada koraka pre\u0111enih na COP-u u Bakuu, malo smo se uhodali i u\u0161li u \u201e\u0161tos\u201c. Malo nam je jasniji na\u010din funkcionisanja ove konferencije, malo su nam se iskristalisali i na\u0161i ciljevi a koraci ka tome da nau\u010dimo i saznamo \u0161to vi\u0161e na ovom COP-u su nam sve \u017eustriji i hrabriji. Izme\u0111u sesija, panela, predavanja i izlaganja sada su nas vi\u0161e interesovali sami pregovori, ali svakako nije da nismo pose\u0107ivali i ostalo. Pa tako pre nego \u0161to pre\u0111emo na pregovore, \u017eelimo da vas izvestimo i o nekim zanimljivim predavanjima i panelima kojima smo prisustvovali. <\/p>\n\n\n\n

Tako smo prethodnih dana bili na panelu koji se bavi integrisanjem klimatskih akcija u odr\u017eivo finansiranje, gde su bili predstavnici raznih zemalja i gde je konstatovano da \u0107e biti potrebne milijarde dolara kako bismo uspeli da ostvarimo zacrtane ciljeve do 2030. godine. Na tom panelu smo imali prilike i da \u010dujemo izjave od na\u0161ih kom\u0161ija, Rumuna i Hrvata, gde je Rumunija izjavila da ima najmanje emisije GHG gasova po glavi stanovnika u Evropskoj uniji, dok je Hrvatska istakla da je i njihova zemlja pogo\u0111ena klimatskim promenama aludiraju\u0107i na poplave koje su ih bile pogodile.<\/p>\n\n\n\n

Tako\u0111e bili smo i na \u201chigh level\u201d dijalogu Fonda za adaptaciju; fonda koji slu\u017ei za finansiranje ugro\u017eenih zajednica i zemalja u razvoju s ciljem njihove adaptacije i razvoja otpornosti na \u0161tetne posledice klimatskih promena. Iako smo u nekoj meri uspeli da \u010dujemo ne\u0161to novo o fondu ipak smo vi\u0161e mogli \u010duti o tome ko je i koliko novca dao. Jer je ta sesija li\u010dila pomalo na jutro posle donatorske ve\u010deri, po\u0161to su zemlje uglavnom rekapitulirale koliko su novca do sada ulo\u017eile u fond; neke su i najavljivale budu\u0107a ulaganja, a predstavnici fonda su im se usrdno zahvaljivali. Me\u0111utim, uspeli smo i da \u010dujemo da je neophodno da zemlje imaju adaptacione planove na klimatske promene i svoje energetske i klimatske planove kako bi moglo da se ula\u017ee po prioritetima. Ponovo je istaknuto to da klimatska pravda mora biti glavni finansijski cilj ovog COP-a.<\/p>\n\n\n\n

Jedan od zanimljivijih panela bio je i panel o va\u017enosti i na\u010dinu kori\u0161\u0107enja Energetskih i klimatskih planova kako bi se uspe\u0161no sprovela tranzicija od kori\u0161\u0107enja fosilnih goriva i sa\u010duvao biodiverzitet. Tu je jedan od fokusa bio i na va\u017enosti toga da dr\u017eave ra\u010dunaju pa\u017eljivo i ta\u010dno emisije metana, jer jedna jedinica metana ima skoro 28 puta ve\u0107i potencijal za globalno zagrevanje od iste koli\u010dine ugljen-dioksida tj. 28 puta \u0161tetnije dejstvo. Samim time njegove emisije imaju enorman uticaj na globalno zagrevanje. Me\u0111utim metan se u atmosferi zadr\u017eava svega desetak godina, dok ugljen-dioksid mo\u017ee da opstane i do stotinu godina. Tako da je dugoro\u010dno ugljen-dioksid dosta \u0161tetniji po globalno zagrevanje dok je uticaj metana na kratkoro\u010dan period mnogostruko gori. Time je i istaknuto da fokus treba da bude u \u0161to ve\u0107em smanjenju emisija metana, jer \u0107e se time pre omogu\u0107iti da njegovo kratkoro\u010dno \u0161tetno dejstvo bude umanjeno i da \u0107e se time trenutni porasti temperature lak\u0161e obuzdati i da \u0107e se mo\u0107i dosti\u0107i kratkoro\u010dni ciljevi za njenim ograni\u010davanjem, do 2030. godine. Ovo je istaknuto za sve zemlje a pogotovu za one koje koriste tankere i brodove, da tu treba da ura\u010dunaju ove emisije jer su one me\u0111u onima koje se naj\u010de\u0161\u0107e previde.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Na ovom panelu smo i \u010duli jedan zanimljiv primer ministarke iz Bolivije, koja je bila i predava\u010d, koja je istakla da je Bolivija sa energetskom tranzicijom i\u0161la u obrnutom smeru, jer je pre proizvodila elektri\u010dnu energiju ve\u0107inom iz obnovljivih izvora, ponajvi\u0161e iz hidroelektrana jer Bolivija ima dosta hidropotencijala, dosta planinskih reka sa velikom koli\u010dinom energije. Me\u0111utim sada je situacija obrnuta i Vlada Bolivije je favorizovala kori\u0161\u0107enje prirodnog gasa, od koga se danas dobija najve\u0107i procenat elektri\u010dne energije. Naglasila je da se danas ba\u0161 zbog toga nalazi u krizi jer se rezerve gasa drasti\u010dno smanjuju, a njihova ekonomija i prozvodnja energije su postale previ\u0161e zavisne od njega.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t