{"id":4698,"date":"2024-11-26T14:54:15","date_gmt":"2024-11-26T14:54:15","guid":{"rendered":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/?p=4698"},"modified":"2024-11-26T14:57:56","modified_gmt":"2024-11-26T14:57:56","slug":"kraj-cop-a-29-o-progresu-i-kompromisu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/kraj-cop-a-29-o-progresu-i-kompromisu\/","title":{"rendered":"Kraj COP-a 29: O progresu i kompromisu"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n

\u00a0<\/p>\n

Tekst i fotografije: Filip Blagojevi\u0107, mladi delegat RES fondacije u Bakuu<\/em><\/p>\n

\u00a0<\/p>\n

Ograni\u010den progres ili samo progres?<\/h3>\n\n

Da li se progres mo\u017ee kvalifikovati – bilo je jedno od pitanja i okosnica rasprave na jednim od pregovora. Konkretno, na pregovorima vezanim za Nacionalne planove za adaptaciju (na klimatske promene). Da li stvarno pregovori idu do tih detalja, naizgled banalnih, i to pregovori izme\u0111u svih zemalja sveta\u2026<\/p>\n\n

Da, idu!<\/p>\n\n

Mo\u017eda nekome deluje suvi\u0161no za takvo mesto, ali definitivno je neophodno. Simpati\u010dno je da na tim pregovorima u istom mahu do\u0111ete od rasprave o \u201ebitnoj\u201c temi (na primer – koliko para \u0107e razvijene zemlje davati onim manje razvijenim) do neke \u201ebanalne\u201c teme o tome da li posle zareza treba da stoji re\u010d tranzicija ili samo prelazak. Svakako da je kompromis te\u0161ko na\u0107i izme\u0111u dva \u010doveka a kamoli izme\u0111u 200 zemalja, i zbog toga su te naizgled \u201ebanalne\u201c stvari i rasprave neophodne. Jer da bi se napravila bilo kakva odluka, po mogu\u0107stvu dobra i za ceo svet va\u017ee\u0107a, neko mora da sedne i da misli. I to toliko da misli da se pro\u010de\u0161lja svaki paragraf, svaka re\u010d, svaki zarez u nekoj odluci kako bi se svakoj re\u010denici odredilo ta\u010dno i nedvosmisleno zna\u010denje i to tako da nijedan paragraf ne ostane nedore\u010den. Nakon prisustvovanja desetinama sednica pregovora na ovom 29. COP-u, mo\u017eemo vam re\u0107i da se ve\u0107inski ovi pregovori sastoje iz ba\u0161 ovakvih \u201ebanalnih\u201c ali preko potrebnih stvari.<\/p>\n\n

A kako to ta\u010dno izgleda? Pa tako \u0161to se, prvo, delegacije zemalja okupe u jednu sobu i sednu za stolove koji su postavljeni pravougaono; u centru tog pravougaonika se nalaze veliki monitori na kojima se prikazuje radna verzija teksta neke odluke o kojoj se pregovora. Zatim delegacije zajedno prolaze kroz svaku re\u010d i re\u010denicu u tom tekstu i daju sugestije \u0161ta da se izbaci, \u0161ta da se dopuni, \u0161ta da se promeni. Pa ukoliko se svi sla\u017eu onda se to odmah i uradi, a ukoliko se neki ne sla\u017eu onda se to stavi u zagrade, pa se ide dalje dok se ne do\u0111e do op\u0161teg kompromisa. Zemlje koje raspravljaju mogu se predstavljati i u\u010destvovati u pregovorima pojedina\u010dno, ali se uglavnom vi\u0161e zemalja grupi\u0161e u grupe koju predstavlja po jedna zemlja, predstavnik te grupe (pa tako imamo grupu 77 zemalja i Kinu, pa Afri\u010dku grupu, Arapsku grupu zemalja, grupu najmanje razvijenih zemalja itd.).<\/p>\n\n

Najbolje \u0107emo vam to ilustrovati na primeru pregovora o nacionalnim adaptacionim planovima, i to na onim po\u010detnim kojima smo prisustvovali. Na ovim pregovorima se i poteglo to pitanje o \u201ekvalifikaciji\u201c progresa, kao i re\u010di tranzicija, \u0161to smo na po\u010detku teksta pomenuli. Naime, prema odlukama proisteklih iz Pariskog sporazuma navedeno je da bi sve zemlje trebalo da donesu nacionalne adaptacione planove na klimatske promene do 2025. godine, pre svega one najranjivije, a to su zemlje u razvoju. Tako se na ovim pregovorima izme\u0111u ostalog usvajao i izve\u0161taj o dosada\u0161njem napretku u tom polju, pa se time za\u0161lo i u sitne detalje ovog izve\u0161taja. Tim povodom se u izve\u0161taju i poteglo pitanje o tome da li su zemlje u razvoju postigle \u201elimitiran\u201c progres, kako stoji u teksu, ili samo progres u dono\u0161enju adaptacionih planova (oko 40-ak zemalja je donelo planove od preko 130 njih). Zapadne zemlje su postavile pitanje da li to \u201elimitiran\u201c treba da se izbaci, jer progres je progres i nema potrebe da se kvalifikuje. Potom su se javile ostale zemlje sa \u017eeljom da taj pridev \u201elimitiran\u201c ipak ostane, jer treba na neki na\u010din ista\u0107i koliki je i kakav dati progres. \u201eLimitiran\u201c je ipak ostavljen u zagradi i rasprava je nastavljena. Potom su se zapadne zemlje ponovo javile sa \u017eeljom da se modifikuje re\u010denica koja ka\u017ee da zemljama u razvoju treba da se pove\u0107a finansijska podr\u0161ka zarad tranzicionog perioda od dono\u0161enja plana pa do njegove implementacije. Naime, one smatraju da ne postoji \u201etranzicioni period\u201c u ovom polju i da re\u010d tranziciono treba da se izbaci. Jer, kako obja\u0161njavaju, \u010dim se plan izradi, sve posle je implementacija. Me\u0111utim, Egipat se javio sa kontraargumentom da za njih ipak tranzicioni period postoji, i da ta kvalifikacija treba da ostane. Jer kada zavr\u0161e plan, zemlje u razvoju ne krenu odmah u njegovo sprovo\u0111enje, ve\u0107 prvo u obezbe\u0111ivanje finansijskih sredstava za to, pa se taj period upravo naziva za njih tranzicioni.<\/p>\n\n

Kako zemlje u razvoju prave tranziciju tako \u0107emo i mi ovde da zastanemo i napravimo jednu tranziciju ka narednom segmentu teksta. Ovo je bio utisak i su\u0161tina samih pregovora, \u0161to smo na po\u010detku uvideli i hteli da vam prenesemo, dok \u0107emo u nastavku da vam prenesemo utiske sa jo\u0161 dosta pregovora na kojima smo bili.<\/p>\n\n

\u00a0<\/p>\n\n

Te\u0161ki su ti kompromisi\u2026<\/h3>\n\n

Na COP-u u Bakuu nau\u010dili smo mnogo o izazovima i mogu\u0107nostima postizanja kompromisa. Ponekad je to lako, a ponekad neverovatno te\u0161ko, \u0161to smo iz prve ruke iskusili tokom pregovora kojima smo prisustvovali. Posebno zanimljiva bila su dva primera \u2013 jedan koji je ilustrovao o\u0161tre konfrontacije, a drugi iznena\u0111uju\u0107u brzinu postizanja dogovora.<\/p>\n\n

Pre po\u010detka pregovora o nacionalnim adaptacionim planovima, u sali smo zatekli zavr\u0161etak drugog sastanka koji se odnosio na najmanje razvijene zemlje. Situacija je postala neobi\u010dna kada je ve\u0107inskim glasovima odlu\u010deno da se iz odluke u potpunosti izbri\u0161e jedan paragraf koji je predlo\u017eila Saudijska Arabija. Ovaj drasti\u010dan potez izazvao je smeh me\u0111u posmatra\u010dima, jer je brisanjem tog paragrafa fakti\u010dki anuliran sav rad Saudijske Arabije na toj temi. Iako je saudijska delegacija negodovala, radi kompromisa su prihvatili ovu odluku i nastavili u\u010de\u0161\u0107e u pregovorima. Ovaj trenutak nas je podsetio na dinamiku COP-a, gde je kompromis ponekad nemilosrdan, ali i neophodan.<\/p>\n\n

Nakon ovog sastanka, po\u010deli su pregovori o nacionalnim adaptacionim planovima. Umesto o\u010dekivanog intenzivnog razgovora, predsedavaju\u0107i je odmah na po\u010detku preneo odluku \u201eSubsidiary Body for Implementation\u201c (SBI)-tela za implementaciju. Odluka je predlagala da se pregovori prekinu i nastave tek u junu 2025. godine na slede\u0107em sastanku tog tela (SBI). Ovaj predlog izazvao je negodovanje mnogih zemalja, a naro\u010dito predstavnika Fid\u017eija ispred Grupe 77 i Kine. Fid\u017ei je naglasio da je neprihvatljivo odlagati pregovore, jer bi to moglo potkopati dosada\u0161nji napredak. Naprasno je Fid\u017ei zahtevao pauzu za konsultacije, \u0161to je predsedavaju\u0107i uz osmeh odobrio.<\/p>\n\n

Pauza je rezultirala zanimljivom scenom: oko 77 predstavnika ustaje i napu\u0161ta salu kako bi diskutovali u hodniku (nismo ih brojali ali po nazivu grupe verujemo da ih je bilo bar toliko \ud83d\ude0a). Nakon du\u017eeg vremena, vratili su se i pregovori su nastavljeni, ali ne zadugo. Posle mo\u017eda desetak minuta od kako su pregovori nastavljeni, predstavnik Fid\u017eija se ponovo javio i kroz osmeh ponovo tra\u017eio pauzu za konsultacije, \u0161to je predsedavaju\u0107i kroz jo\u0161 ja\u010di smeh odobrio. Nakon jo\u0161 du\u017eih konsultacija, predstavnici su se vratili u salu i pregovori su nastavljeni. Fid\u017ei je istakao, iz nekog razloga, da se mo\u017eda nisu razumeli ali da su oni ipak za nastavak pregovora na ovom COP-u. Posle izra\u017eavanja podr\u0161ke drugih delegacija, odluka je naprasno promenjena, i pregovori su nastavljeni. O\u010dito je uticaj da se ova odluka promeni ostvaren za vreme \u201epauze\u201c, jer on nije bio vidljiv na samim pregovorima. Da li su na \u201epauzi\u201c radili \u201etelefoni\u201c ka ostalim dr\u017eavama ili \u010dlanovima tela za implementaciju (SBI) ne znamo, ali znamo da je odluka promenjena i da su pregovori nastavljeni, \u0161to sve ilustruje kako neformalni razgovori \u010desto igraju zna\u010dajnu ulogu u formalnim pregovorima. Re\u010deno je da \u0107e o novom danu i terminu pregovora zemlje biti obave\u0161tene.<\/p>\n\n

Jo\u0161 jedan zna\u010dajan deo COP-a bili su razgovori o \u010clanu 6 stavu 4 Pariskog sporazuma, koji se odnosi na tr\u017ei\u0161te emisija ugljen-dioksida. Ovaj mehanizam omogu\u0107ava zemljama da sara\u0111uju u smanjenju emisija kroz razmenu \u201ekarbonskih kredita\u201c. Dr\u017eave koje ulo\u017ee u smanjenje emisija u svojoj ili drugoj zemlji mogu ta smanjenja ra\u010dunati kao svoj doprinos ciljevima iz nacionalnih energetskih i klimatskih planova, ili ih prodavati drugim zemljama da one ta smanjenja ra\u010dunaju kao svoja. Iako je rasprava uglavnom bila tehni\u010dke prirode, zna\u010daj ovog mehanizma za globalnu borbu protiv klimatskih promena je veliki i smatra se jednim od glavnih na\u010dina da se obezbede ona finansijska sredstva koja su glavna tema rasprave na ovom COP-u.<\/p>\n\n

Posebno interesantni bili su pregovori o smernicama za izradu nacionalnih utvr\u0111enih doprinosa (NDCs). Ovi dokumenti su sr\u017e Pariskog sporazuma i defini\u0161u nacionalne planove za smanjenje emisija. Smernice treba da pomognu zemljama u izradi \u0161to kvalitetnijih planova. Iako je rok za izradu inicijalnih NDCs bio do 2020. godine, neke zemlje nisu ispunile tu obavezu, pa je novi rok pomeren na 2025. godinu. Tako\u0111e je dogovoreno i da se ovi dokumenti revidiraju, sa ciljem unapre\u0111enja, na svakih 5 godina, \u0161to slede\u0107e godine \u010deka ve\u0107inu zemalja koje su ove dokumente donele na vreme. Uprkos tome, pojavile su se dileme oko toga da li je rad na smernicama sada potreban, jer bi one mogle biti zavr\u0161ene tek nakon \u0161to sve zemlje dostave svoje nove planove i unaprede postoje\u0107e.<\/p>\n\n

Mi\u0161ljenja su bila podeljena: Koreja je smatrala da je rad na ovom dokumentu trenutno nepotreban, jer \u0107e se izraditi kada sve zemlje zavr\u0161e posao i predstavlja\u0107e samo propu\u0161tenu priliku, dok je EU isticala njegov zna\u010daj za istra\u017eiva\u010de, koji \u0161irom sveta mogu ovom bazom da se koriste i doprinesu njegovoj budu\u0107oj primeni. Kina je predlo\u017eila da se smernice defini\u0161u kao \u201e\u017eiv dokument\u201c koji mo\u017ee dalje rasti i razvijati se. Svi su se slo\u017eili da ove smernice treba zavr\u0161iti do 2027, kako bi one bile primenljive za novu generaciju NDCs u 2030. godini. Zatim je dogovoreno da se na slede\u0107oj sesiji predstave tri opcije koje se ti\u010du vremena nastavka rada na ovom dokumentu, me\u0111u kojima \u0107e zemlje izabrati jednu.<\/p>\n\n

Sve ove rasprave pokazuju da su pregovori na COP-u slo\u017eeni i \u010desto dugotrajni procesi. Ipak, oni predstavljaju klju\u010dnu platformu za postizanje globalnih klimatskih ciljeva kroz kompromise i saradnju.<\/p>\n\n

Kompromisi, kakvi takvi\u2026<\/h3>\n\n

Kako vreme odmi\u010de, tako i pregovori na COP-u postepeno napreduju, bilo kroz postizanje kompromisa, kona\u010dnih dogovora ili koraka bli\u017ee tome. Utisci koje donosimo sa sastanaka, iako ograni\u010deni samo na one otvorene za posmatra\u010de, pru\u017eaju uvid u kompleksnost i dinamiku ovih va\u017enih globalnih diskusija.<\/p>\n\n

Jedan od zna\u010dajnih doga\u0111aja bio je potpisivanje deklaracije o zajedni\u010dkoj saradnji kaspijskih dr\u017eava u borbi protiv dramati\u010dnog opadanja nivoa Kaspijskog mora. Iako ovaj sporazum nije bio deo zvani\u010dnih pregovora COP-a, ipak je na njegovim marginama donet i vredan je pomena. Potpisan je izme\u0111u Azerbejd\u017eana, Irana, Kazahstana, Rusije i Turkmenistana, uz podr\u0161ku Programa Ujedinjenih nacija za \u017eivotnu sredinu, i predstavlja pravi primer kako se zajedni\u010dki interesi mogu staviti iznad trenutnih politi\u010dkih sporova. Od 2006. godine nivo Kaspijskog mora kontinuirano opada, \u0161to predstavlja nikada du\u017ei vremenski niz opadanja u istoriji, sa rekordnim gubitkom od 30 centimetara samo u poslednjoj godini. Ova deklaracija poziva na okupljanje eksperata radi izrade re\u0161enja za ovaj rastu\u0107i ekolo\u0161ki problem, pokazuju\u0107i kako saradnja mo\u017ee biti klju\u010dna u suo\u010davanju sa zajedni\u010dkim izazovima.<\/p>\n\n

Pregovori o \u010clanu 6 stavu 4 Pariskog sporazuma nastavili su se u poznatom tehni\u010dkom tonu, sa fokusom na detaljne aspekte tr\u017ei\u0161nih mehanizama za smanjenje emisija ugljen-dioksida. Iz kona\u010dnog predloga odluke vidimo da je postignut dogovor o uspostavljanju tela koje \u0107e nadgledati primenu ovih mehanizama, registra za pra\u0107enje transakcija emisija i pravila za prijavljivanje i autorizaciju \u201ekredita\u201c za emisije. Tako\u0111e su utvr\u0111eni okviri za finansiranje adaptacije, uz izuze\u0107e najsiroma\u0161nijih zemalja od ovih obaveza, ukoliko tako \u017eele. Istaknuto je i nadanje kada ve\u0107 u 2024. godini nisu dopremljena sredstva od 3.1 miliona dolara za sprovo\u0111enje ovog mehanizma, da \u0107e ona ipak uspeti da se obezbede u 2025. godini.<\/p>\n\n

Kada je re\u010d o pregovorima u vezi sa pravljenjem smernica za izradu nacionalnih utvr\u0111enih doprinosa (NDC), dr\u017eavama su ponu\u0111ene tri mogu\u0107nosti za nastavak pregovora o ovoj temi: da nastave 2025, 2026. ili 2027. Na zatvorenom sastanku narednog dana, koji nismo mogli da pratimo, doneta je odluka o vremenu nastavka. Me\u0111utim, kako jo\u0161 nije objavljena zvani\u010dna odluka o tome, rezultati ostaju nepoznati. Ovo pokazuje koliko je va\u017eno pa\u017eljivo planiranje i uspostavljanje jasnih vremenskih rokova kako bi procesi tekli efikasno.<\/p>\n\n

Pregovori o nacionalnim adaptacionim planovima, jedni od poslednjih pregovora na kojima smo prisustvovali, su nakon burnog sastanka, koji je privukao zna\u010dajnu pa\u017enju posmatra\u010da, nastavljeni u ne\u0161to mirnijem tonu. Iako je rad u po\u010detku izgledao kao \u201edosadno\u201c analiziranje formulacija i stavljanje delova teksta u zagrade, ipak je kasnije poprimio malo ve\u0107u \u017eustrinu. Naime, konstatovano je da nema vremena da se na ovom COP-u do kraja zavr\u0161e pregovori i izradi finalna verzija ovog dokumenta. Predsedavaju\u0107i, Amerika, Evropska unija, Kanada i Novi Zeland predlo\u017eili su da se onda kao kona\u010dna radna verzija teksta po\u0161alje ona koja je ura\u0111ena do onog \u201eturbulentnog\u201c sastanka, a da se sve \u0161to je ra\u0111eno posle toga po\u0161alje kao neformalna bele\u0161ka. Uz dodatak da bi, ukoliko neke zemlje budu bile sna\u017eno protiv toga, oni bili spremni da se sve \u0161to je ra\u0111eno posle tog sastanka uvrsti tako\u0111e u finalnu verziju dokumenta, ali da se stavi u zagrade kako bi se napravila razlika od pre i posle toga. Koja je te\u017eina \u201eneformalne bele\u0161ke\u201c nismo znali, ali iz iskaza protivljenja tome od strane grupe 77 zemalja i Kine, Indije i Severnog dela ju\u017ene Amerike, shvatili smo da ta \u201eneformalna bele\u0161ka\u201c verovatno mo\u017ee vrlo lako biti odba\u010dena, \u0161to bi moglo da zna\u010di da bi sve \u0161to su posle tog \u201eturbulentnog\u201c sastanka radili, za \u0161ta su se izborili, moglo vrlo lako biti ba\u010deno u vodu, \u010dime bi se poni\u0161tio ceo njihov rad. Re\u010deno je da \u0107e se organizovati kratka, zatvorena za posmatra\u010de, sesija gde \u0107e zemlje odlu\u010diti da li \u0107e sa \u201eneformalnom bele\u0161kom\u201c ili bez nje. Iz zvani\u010dnog dokumenta videli smo da je doneta odluka da se delovi izra\u0111eni nakon \u201eturbulentnog\u201c sastanka uklju\u010de u radnu verziju dokumenta, ali u zagradama, kako bi se ozna\u010dilo da su ti delovi privremeni. Na ovaj na\u010din zadovoljene su obe strane \u2014 jedna koja je insistirala na o\u010duvanju prethodno postignutog dogovora i druga koja je \u017eelela da se kasnije izvr\u0161eni rad prizna kao deo procesa.<\/p>\n\n

Ovaj pristup kompromisu odra\u017eava su\u0161tinu COP-a: \u010dak i u atmosferi haosa i neslaganja, mogu\u0107e je do\u0107i do zajedni\u010dkog re\u0161enja. Duboko smo zadivljeni posve\u0107eno\u0161\u0107u u\u010desnika prema najsitnijim detaljima. I uvideli smo da su strpljenje, upornost i pa\u017enja prema detaljima klju\u010dni za uspeh.<\/p>\n\n

Pregovara\u010di su nekada, bez ustru\u010davanja, postavljali dodatna pitanja i tra\u017eili razja\u0161njenja, \u010desto vi\u0161e puta, kako bi bili sigurni da nema prostora za pogre\u0161no tuma\u010denje, \u0161to nama predstavlja jedan od najupe\u010datljivijih trenutaka, a i demonstraciju toga koliko je va\u017eno razjasniti svaki detalj, \u010dak i kada se \u010dini da je sve ve\u0107 jasno. Ovaj proces nas podse\u0107a na to koliko je va\u017eno biti temeljan i strpljiv u suo\u010davanju sa slo\u017eenim pitanjima. To je lekcija koju \u010desto zaboravimo, ali koja je ovde bila o\u010digledna u svakom koraku.<\/p>\n\n

Odlazimo sa ovog COP-a inspirisani primerima saradnje i kompromisa. Iako klimatske promene ostaju jedan od najve\u0107ih izazova na\u0161eg vremena, ovi pregovori su dokaz da je zajedni\u010dki trud najbolji put ka odr\u017eivoj budu\u0107nosti. Sa vi\u0161e znanja i motivacije, nastavljamo svoj rad, veruju\u0107i da \u010dak i mali koraci mogu doneti velike promene u potrazi za boljim sutra.<\/p>\n\n

\u00a0<\/p>\n\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t