{"id":5765,"date":"2026-06-19T21:02:27","date_gmt":"2026-06-19T21:02:27","guid":{"rendered":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/?p=5765"},"modified":"2026-06-24T21:26:28","modified_gmt":"2026-06-24T21:26:28","slug":"res-fondacija-na-64-sastanku-pomocnih-tela-okvirne-konvencije-ujedinjenih-nacija-o-klimatskim-promenama","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/res-fondacija-na-64-sastanku-pomocnih-tela-okvirne-konvencije-ujedinjenih-nacija-o-klimatskim-promenama\/","title":{"rendered":"RES fondacija na 64. sastanku pomoc\u0301nih tela Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n
\"\"
Fotografije: RES fondacija<\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Na ovogodi\u0161njem SB64, 64. sastanku pomoc\u0301nih tela Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC), odr\u017eanom u Bonu od 8. do 18. juna 2026. godine, RES fondacija imala je priliku da prati tekuc\u0301e pregovore, sastanke i pratec\u0301e doga\u0111aje tokom druge nedelje konferencije, kao i u subotu, 13. juna.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111usesijski sastanak u Bonu odr\u017eava se svake godine izme\u0111u Konferencija strana (COP), unapre\u0111ujuc\u0301i pregovore i postavljajuc\u0301i temelje za odluke na COP-u na kraju godine. Ove godine, 31. Konferencija strana (COP31) odr\u017eac\u0301e se u novembru u Antaliji u u Turskoj, prema zajedni\u010dkom dogovoru vlada Australije i Turske. Dnevni red je podeljen izme\u0111u Pomoc\u0301nog tela za nau\u010dne i tehnolo\u0161ke savete (SBSTA) i Pomoc\u0301nog tela za implementaciju (SBI). Sastanci u junu 2026. godine odr\u017eani su u izazovnoj globalnoj pozadini i uz izazovne rezultate COP30.<\/p>\n\n\n\n

Napredak na SB64 bio je ograni\u010den na vi\u0161e frontova. Pregovori o nekoliko klju\u010dnih ta\u010daka dnevnog reda, uklju\u010dujuc\u0301i Globalni cilj adaptacije (GGA), Program rada na ubla\u017eavanju (MWP), pravednu tranziciju i istra\u017eivanje i sistematsko posmatranje, bili su posebno te\u0161ki, a po mnogim ta\u010dkama strane nisu mogle da se dogovore da prosle\u0111uju nijedan dokument na razmatranje na sledec\u0301oj sednici. Jedan zna\u010dajan ishod bio je dogovor strana da izaberu Program UN za \u017eivotnu sredinu (UNEP) da nastavi da bude domac\u0301in Centra za klimatsku tehnologiju (CTC), \u0161to je odluka va\u017ena za obezbe\u0111ivanje kontinuirane tehni\u010dke podr\u0161ke zemljama u razvoju 2027. godine.<\/p>\n\n\n\n

Pregovori o Globalnom cilju adaptacije bili su me\u0111u najprac\u0301enijim na sednici. Osnovan prema \u010dlanu 7 Pariskog sporazuma, GGA ima za cilj da pobolj\u0161a adaptivni kapacitet, oja\u010da otpornost i smanji ranjivost na klimatske promene. Neformalne konsultacije obuhvatile su diskusije na osnovu rada sa CMA7 (7. sastanka Konferencije strana koji slu\u017ei kao Sastanak strana Pariskog sporazuma) u Belemu, obuhvatajuc\u0301i osnivanje tehni\u010dke radne grupe za metapodatke i metodologije indikatora, dvogodi\u0161nji proces uskla\u0111ivanja politika, prvu fazu Mape puta za adaptaciju iz Bakua (BAR) i uslove rada (ToR) za pregled Okvira GGA.<\/p>\n\n\n\n

Na sesijama kojima je pratila RES fondacija, tempo anga\u017eovanja je ponekad bio spor, pri \u010demu je predsednik barem u jednoj prilici morao nekoliko puta da pozove strane da govore pre nego \u0161to je mogla da po\u010dne su\u0161tinska razmena. Centralne ta\u010dke razmimoila\u017eenja bile su stalne: grupe zemalja u razvoju zatra\u017eile su da tehni\u010dka radna grupa bude vo\u0111ena od strana i da se eksplicitno navede utrostru\u010denje finansiranja adaptacije do 2035. godine, dok su se EU (Evropska unija), Velika Britanija, Kanada, Japan i Norve\u0161ka usprotivile obema ta\u010dkama, tvrdec\u0301i da je finansiranje adaptacije vec\u0301 obra\u0111eno u okviru drugih ta\u010daka dnevnog reda i da radna grupa treba da bude vo\u0111ena od stru\u010dnjaka. Nakon vi\u0161e rundi revidiranog teksta, nije postignut dogovor. Stavka c\u0301e biti uvr\u0161tena na dnevni red SB65, tj. na sledec\u0301oj COP u novembru kasnije ove godine.<\/p>\n\n\n\n

U subotu, 13. juna, RES fondacija je pratila prvi u obaveznoj seriji od tri trgovinska dijaloga, formalno nazvana Dijalog o moguc\u0301nostima, izazovima i preprekama u vezi sa unapre\u0111enjem me\u0111unarodne saradnje u vezi sa ulogom trgovine. Predsednik COP30 Andre Korea do Lago je naglasio da ovo predstavlja prvo posvec\u0301eno razmatranje trgovine u okviru klimatskog re\u017eima i istakao cilj da trgovina funkcioni\u0161e kao motor odr\u017eivog razvoja. Uvodne prezentacije odr\u017eali su Svetska trgovinska organizacija (STO), Me\u0111unarodni trgovinski centar (ITC) i Program Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (UNCTAD). Dijalog je bio strukturiran oko tri vodec\u0301a pitanja: kako trgovina mo\u017ee doprineti podr\u017eavajuc\u0301em i otvorenom me\u0111unarodnom ekonomskom sistemu koji unapre\u0111uje odr\u017eivi razvoj, posebno za zemlje u razvoju koje su potpisnice; kako se klimatske mere mogu osmisliti tako da tako\u0111e \u0161tite trgovinu, energetsku bezbednost i suverene interese; i u kojim specifi\u010dnim oblastima se diskusije o trgovini i klimi UNFCCC mogu razvijati kako bi podr\u017eale ostvarivanje ciljeva Konvencije i Pariskog sporazuma.<\/p>\n\n\n\n

Intervencije strana odra\u017eavale su \u0161irinu perspektiva o ovoj novoj ta\u010dki dnevnog reda. G-77\/Kina je istakla potencijal trgovine kao motora za zemlje u razvoju, nagla\u0161avajuc\u0301i da jednostrane mere ne bi trebalo da ograni\u010davaju me\u0111unarodnu trgovinu, povec\u0301avaju opterec\u0301enja za ekonomije u razvoju ili da poni\u0161tavaju nacionalno odre\u0111enu logiku Pariskog sporazuma. Afri\u010dka grupa je izrazila zabrinutost zbog uticaja mehanizama za prekograni\u010dno prilago\u0111avanje ugljenika (CBAM-ovi), napominjuc\u0301i visoke tro\u0161kove uskla\u0111enosti i potencijalne efekte na afri\u010dku industrijalizaciju, i tvrdila je da trenutni tr\u017ei\u0161ni mehanizmi ne odra\u017eavaju adekvatno tro\u0161kove za\u0161tite \u017eivotne sredine ili vrednost afri\u010dkih ekosistemskih usluga. Arapska grupa je pozvala na strukturirani niz korektivnih, kooperativnih i, ako je potrebno, sanativnih mera, uklju\u010dujuc\u0301i finansiranje srazmerno ekonomskoj \u0161teti. BASIC (Brazil, Ju\u017ena Afrika, Indija i Kina) tvrdio je da klimatske mere ne smeju prebaciti tro\u0161kove tranzicije na one koji su najmanje opremljeni da ih snose. Indija je dovela u pitanje ono \u0161to je opisala kao pogre\u0161no povezivanje uzro\u010dnosti izme\u0111u klimatskih i trgovinskih mera. Tuvalu, udru\u017eujuc\u0301i se sa Savezom malih ostrvskih dr\u017eava (AOSIS), istakao je posebnu ranjivost malih ostrvskih dr\u017eava na poremec\u0301aje u trgovini. EU je pozvala na otvorenu, pravednu i \u010distu trgovinu, priznala potrebu za re\u0161avanjem negativnih ekolo\u0161kih eksternalija i ponovo potvrdila svoju posvec\u0301enost interoperabilnosti metrika i standarda.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111u sporednim doga\u0111ajima kojima se prisustvovalo tokom druge nedelje, sesija o opadanju mora, povla\u010denju obala i buduc\u0301nosti zatvorenih vodenih tela, fokusirana na slu\u010daj Kaspijskog jezera, ponudila je ubedljivu ilustraciju konkretnih izazova adaptacije sa kojima se suo\u010dava odre\u0111eni regionalni ekosistem. Doga\u0111aj je privukao veliki broj prisutnih, uklju\u010dujuc\u0301i izvr\u0161nog sekretara UNFCCC-a Sajmona Stila. Predstavljeni nau\u010dni dokazi dokumentovali su gubitak 16 384 km\u00b2 povr\u0161ine Kaspijskog jezera izme\u0111u 2000. i 2025. godine, sa stopom ubrzanog pada. Povla\u010denje obale od preko 250 metara zabele\u017eeno je u nekim oblastima izme\u0111u 2019. i 2025. godine, a povla\u010denje obale do 30\u201340 km dokumentovano je u delovima Kazahstana. Intervencije pet dr\u017eava kaspijskog priobalnog podru\u010dja istakle su i obim izazova i va\u017enost regionalne saradnje u okviru Teheranske konvencije (TC) kao primarnog pravnog okvira.<\/p>\n\n\n\n

Dana 16. juna, RES fondacija je prisustvovala informativnoj sesiji GEF-a (Globalnog fonda za \u017eivotnu sredinu) o programiranju GEF-9, politi\u010dkim smernicama i strategiji adaptacije. Dopuna GEF-9 trenutno iznosi 3,9 milijardi ameri\u010dkih dolara, \u0161to je ispod nivoa GEF-8, a taj jaz je priznalo nekoliko govornika. Klju\u010dne karakteristike GEF-9 o kojima se raspravljalo uklju\u010divale su udeo od 35% finansiranja namenjenog najranjivijim zemljama, \u0161to pru\u017ea stepen predvidljivosti; ambiciozni nominalni cilj od 20% za starosedela\u010dke narode i lokalne zajednice (IPLC); pojednostavljeni projektni ciklus i mehanizam odobravanja u jednom koraku usmeren na smanjenje administrativnog opterec\u0301enja, kao i poja\u010dan fokus na finansiranje adaptacije putem Fonda za najmanje razvijene zemlje (LDCF) i Specijalnog fonda za klimatske promene (SCCF), sa naglaskom na prehrambene sisteme, vodu i re\u0161enja zasnovana na prirodi. Sekretarijat GEF-a je primetio da je za GEF-9 u razvoju nova politika o starosedela\u010dkim narodima i lokalnim zajednicama.<\/p>\n\n\n\n

Istog popodneva, Climate Analytics je odr\u017eao konferenciju za novinare na kojoj je predstavio svoju analizu puteva i principa za postepeno ukidanje fosilnih goriva. Prezentacija se bavila zabrinuto\u0161c\u0301u da odre\u0111eni okviri koji se pojavljuju u pregovorima normalizuju prekora\u010denje temperature iznad 2\u00b0C, tvrdec\u0301i da je namera Pariskog sporazuma da \u0161to vi\u0161e ograni\u010di pik zagrevanja i vrati se ispod 1,5\u00b0C do 2100. godine. Analiza scenarija Climate Analytics-a je pokazala da put kompatibilan sa 1,5\u00b0C zahteva smanjenje globalnih emisija od 15\u201320% do 2030. godine, \u0161to se mo\u017ee postic\u0301i utrostru\u010davanjem obnovljivih izvora energije u elektroenergetskom sektoru, naglim ubrzavanjem elektrifikacije sektora krajnje potro\u0161nje i smanjenjem fosilnog metana. \u0160to se ti\u010de bezbednosti hrane, govornici su istakli da sama zavisnost od fosilnih goriva predstavlja rizik za bezbednost hrane, navodec\u0301i poremec\u0301aje na tr\u017ei\u0161tu \u0111ubriva, i ukazali na lokalno proizvedenu obnovljivu energiju kao put ka vec\u0301oj energetskoj i bezbednosti hrane za zemlje u razvoju.<\/p>\n\n\n\n

RES fondacija je tako\u0111e prisustvovala brifingu UN80, koji se fokusirao na ja\u010danje sistema UN u oblasti upravljanja \u017eivotnom sredinom. Preporuke, koje su u vreme sednice jo\u0161 uvek bile u nacrtu, odnosile su se na tri cilja: ja\u010danje upravljanja \u017eivotnom sredinom kroz programske sinergije izme\u0111u multilateralnih sporazuma o \u017eivotnoj sredini (MEA) i harmonizovanog izve\u0161tavanja; i skaliranje sprovo\u0111enja obaveza zemalja kroz arhitekturu koordinacije za koherentnost politika na nivou celog sistema UN, stvaranje centara za podr\u0161ku omoguc\u0301enih ve\u0161ta\u010dkom inteligencijom, po\u010dev\u0161i od pilot Centra za podr\u0161ku klimi kao jedinstvenog mesta za dr\u017eave \u010dlanice, i institucionalizaciju direktnog anga\u017eovanja sa akterima iz realne ekonomije. Sekretarijat UNFCCC-a je napomenuo da proces trenutno upravlja sa preko 550 mandata i da je u toku interna procena kako bi se identifikovala preklapanja i opcije za racionalizaciju, pri \u010demu sve odluke o mandatima ostaju u potpunosti vo\u0111ene od Strana u okviru procesa zasnovanog na konsenzusu.<\/p>\n\n\n\n

Kona\u010dno, RES fondacija u\u010destvovala je na doga\u0111aju Bonski klimatski kamp o zagovaranju i aktivizmu EU u oblasti klimatske politike, koji je organizovala Generation Climate Europe (GCE). Sesija je okupila mlade zagovornike iz cele EU i njenog susedstva u tri grupe strukturirane oko pitanja o \u017eeljenoj ulozi EU na COP31, preprekama, alatima i politikama za klimatske akcije, kao i ulozi perspektive mladih u globalnoj i EU klimatskoj politici, kao i o pravednoj primeni klimatskih politika u zemljama i zajednicama. Klju\u010dna preporuka koja je proiza\u0161la iz grupe koju je pratila RES fondacija odnosila se na integraciju mladih iz zemalja kandidata za pristupanje EU u multilateralne klimatske procese, uklju\u010dujuc\u0301i pregovore o UNFCCC-u. Argument je bio da bi uvo\u0111enje u tematiku sada (pre pristupanja) osigurala da, kada se ove zemlje pridru\u017ee EU, vec\u0301 postoji generacija lidera upuc\u0301enih u multilateralno upravljanje klimatskim promenama i sposobnih da razviju sledec\u0301u generaciju pregovara\u010da. U tom pogledu istaknuta je konkretna najbolja praksa: uklju\u010divanje mladih pregovara\u010da u nacionalne delegacije u su\u0161tinskim, a ne ceremonijalnim ulogama, model koji su neke zemlje vec\u0301 primenile i koji su u\u010desnici smatrali vrednim \u0161ireg pro\u0161irenja.<\/p>\n\n\n\n

Sednica je zavr\u0161ena kasno uve\u010de u \u010detvrtak, 18. juna, \u010dime je okon\u010dana Bonska me\u0111usesija 2026. godine. Sa ograni\u010denim napretkom postignutim po nekoliko klju\u010dnih ta\u010daka dnevnog reda, pa\u017enja se sada usmerava na Antaliju i COP31, gde se o\u010dekuje da c\u0301e potpisnice preuzeti mnoge nere\u0161ene teme iz Bona.<\/p>\n\n\n\n

Foto galerija:<\/p>\n\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t