{"id":5919,"date":"2026-10-12T17:29:04","date_gmt":"2026-10-12T17:29:04","guid":{"rendered":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/?p=5919"},"modified":"2026-10-12T17:45:59","modified_gmt":"2026-10-12T17:45:59","slug":"koji-je-to-auto-bolji-od-moskvica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/koji-je-to-auto-bolji-od-moskvica\/","title":{"rendered":"Koji je to auto bolji od Moskvi\u010da?"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"
Foto: Neela M.\/Pixabay<\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Autor: Aleksandar Macura<\/em><\/p>\n\n\n\n

Koliko je zaista slobodan izbor na\u010dina grejanja ako gra\u0111ani ne mogu da vide izme\u0111u \u010dega zapravo biraju?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Jo\u0161 pre vi\u0161e od deset godina, u debati o konkurenciji na tr\u017ei\u0161tu toplote koju su vodili Fortum<\/a> i Oxera<\/a>, formulisan je prili\u010dno jednostavan test za po\u0161tenu konkurenciju izme\u0111u razli\u010ditih na\u010dina grejanja.<\/p>\n\n\n\n

Potro\u0161a\u010d treba da mo\u017ee da izabere na\u010din grejanja. Treba da dobije transparentne i objektivne informacije o alternativama. Priklju\u010denje i isklju\u010denje sa daljinskog grejanja treba da bude dobrovoljno i jednostavno. A porezi i javne subvencije ne bi trebalo proizvoljno da favorizuju jednu tehnologiju u odnosu na druge.<\/p>\n\n\n\n

Kada tako razmi\u0161ljamo pore\u0111enje cena<\/strong> ne zna\u010di samo pore\u0111enje cene gasa, struje ili drveta.<\/p>\n\n\n\n

Ono podrazumeva i fiksne tro\u0161kove, poreze, investiciju u opremu i instalacije, tro\u0161kove tokom \u017eivotnog veka opreme pa i ekolo\u0161ke tro\u0161kove.<\/p>\n\n\n\n

Trebaju nam kvalitetnije informacije, stvarna mogu\u0107nost izbora i po\u0161tena konkurencija izme\u0111u na\u010dina grejanja. Ako gra\u0111anima ka\u017eemo da biraju, moramo im omogu\u0107iti da zaista vide izme\u0111u \u010dega biraju.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Hajde da pogledamo informacije koje gra\u0111anima o tro\u0161kovima grejanja danas nudimo u Srbiji i da pitamo: da li smo gra\u0111anima omogu\u0107ili da vide izme\u0111u \u010dega zapravo biraju? Da li gra\u0111ani mogu da biraju?<\/strong><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Koji je to auto bolji od Moskvi\u010da?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\u0160ta nam dr\u017eava (ne)ka\u017ee kada nam (ne)ka\u017ee koliko ko\u0161ta grejanje?<\/h4>\n\n\n\n

Privatni izbor na\u010dina grejanja ima javne posledice. Zato ni informacija na osnovu koje gra\u0111ani biraju kako \u0107e se grejati nije bezazlena niti neutralna.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Pre dve godine smo ve\u0107 lupali po barometru<\/a>.<\/p>\n\n\n\n

Povod je bilo redovno godi\u0161nje saop\u0161tenje Agencije za energetiku Republike Srbije o tro\u0161kovima energije za grejanje stambenog prostora. Podsetilo nas je na barometar iz Tri \u010doveka u \u010damcu<\/em> koji je, dok napolju lije ki\u0161a i reka se izliva, uporno pokazivao lepo i suvo vreme.<\/p>\n\n\n\n

Na\u0161 energetski barometar je godinama pokazivao uglavnom lepo gasno vreme. Prirodni gas je bio najjeftiniji ili skoro najjeftiniji na\u010din grejanja \u010dak i dok su se na evropskim tr\u017ei\u0161tima doga\u0111ale stvari koje se te\u0161ko mogu opisati kao lepo gasno vreme. Tada smo primetili jo\u0161 ne\u0161to: na barometru nije bilo svih vremenskih prilika. U AERS-ovom pore\u0111enju nije bilo daljinskog grejanja. Nije bilo ni toplotnih pumpi.<\/p>\n\n\n\n

Dve godine kasnije kazaljka i dalje radi<\/a>, a mi \u0107emo sada da pogledamo \u0161ta je uop\u0161te nacrtano na broj\u010daniku<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Godi\u0161nje AERS-ovo saop\u0161tenje izgleda kao sasvim neutralna informacija: ovo ko\u0161ta ovoliko, ono onoliko, pa vi, gra\u0111ani, izvolite i birajte. Ali izbor na\u010dina grejanja nije samo privatna stvar, niti se obavlja na samoregulisanom tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n\n\n\n

Pe\u0107, kotao ili toplotna pumpa koju danas kupimo odre\u0111uju \u0161ta \u0107emo tro\u0161iti narednih petnaest ili dvadeset godina. Na\u0161 izbor uti\u010de na kvalitet vazduha koji svi di\u0161emo, na uvoz energenata koji svi pla\u0107amo, na optere\u0107enje elektroenergetskog sistema, na emisije, na \u0161ume, na lokalnu infrastrukturu i na javne rashode kojima dr\u017eava sutra reaguje kada neki energent postane preskup.<\/p>\n\n\n\n

Stan od 60 kvadrata u kome \u017eivi cela Srbija<\/h4>\n\n\n\n

AERS svoju ra\u010dunicu zasniva na jednom zami\u0161ljenom doma\u0107instvu.<\/p>\n\n\n\n

Stan ima 60 kvadratnih metara. Ceo se greje 16 sati dnevno, 180 dana godi\u0161nje, na 20 stepeni. Za grejanje mu je potrebno 9 000 kWh godi\u0161nje, odnosno 150 kWh po kvadratnom metru. Zatim se, u zavisnosti od pretpostavljene efikasnosti ure\u0111aja, izra\u010dunava koliko je potrebno drveta, gasa, peleta, uglja ili elektri\u010dne energije.<\/p>\n\n\n\n

Za grejnu sezonu 2026\/2027 tako dobijamo, izme\u0111u ostalog, oko 60 000 dinara za povoljnije drvo, 59 500 za prirodni gas, 113 900 za pelet, 102 700 za TA pe\u0107 koja se puni isklju\u010divo no\u0107u i 250 600 dinara za direktno elektri\u010dno grejanje.<\/p>\n\n\n\n

Sve izgleda uredno. Brojevi imaju poslednju stotinu dinara. Efikasnosti imaju procente. Potro\u0161nja ima kilovat-sate.<\/p>\n\n\n\n

Preciznost ra\u010dunanja i ta\u010dnost slike nisu, me\u0111utim, ista stvar<\/strong>. Mo\u017eete potpuno ta\u010dno izra\u010dunati posledicu pretpostavke koja veoma lo\u0161e opisuje stvarni svet. Po\u010dnimo od 150 kWh po kvadratnom metru.<\/p>\n\n\n\n

Izve\u0161taj Poslovnog udru\u017eenja \u201eToplane Srbije\u201c za 2024. godinu nudi zanimljivu proveru ove pretpostavke. U desetinama sistema daljinskog grejanja specifi\u010dna potro\u0161nja kre\u0107e se od pribli\u017eno 74 do vi\u0161e od 270 kWh po kvadratnom metru godi\u0161nje. Ali kada se sistemi ne tretiraju kao jednako veliki, ve\u0107 se potro\u0161nja ponderi\u0161e stvarnom grejanom povr\u0161inom, dobija se jo\u0161 zanimljiviji rezultat: oko 112 kWh\/m\u00b2 godi\u0161nje<\/strong>. To ne zna\u010di da smo prona\u0161li novu \u201epravu prose\u010dnu potro\u0161nju Srbije\u201c. Korisnici daljinskog grejanja nisu reprezentativan uzorak \u010ditavog stambenog fonda, a isporu\u010dena toplota u sistemu daljinskog grejanja nije nu\u017eno metodolo\u0161ki identi\u010dna AERS-ovoj procenjenoj potrebi za toplotom. Ali kada za skoro 48 miliona kvadratnih metara prostora imamo stvarnu godi\u0161nju isporuku koja daje oko 112 kWh\/m\u00b2, onda 150 kWh\/m\u00b2 vi\u0161e ne mo\u017ee da bude samorazumljiva pretpostavka<\/strong>. Regulator duguje potro\u0161a\u010du makar odgovor odakle taj broj dolazi, na koji deo stambenog fonda se odnosi i koliko se rezultat menja za zgrade koje tro\u0161e 80, 110, 150 ili 200 kWh\/m\u00b2.<\/p>\n\n\n\n

Grejanje koje postoji, ali ga nema<\/h4>\n\n\n\n

Jo\u0161 ve\u0107i problem nastaje kada pogledamo \u0161ta se u toj tabeli uop\u0161te nalazi.<\/p>\n\n\n\n

U njoj nema daljinskog grejanja<\/strong>. Dokument koji gra\u0111anima poredi tro\u0161kove energije za grejanje ne pokazuje tro\u0161kove jednog od najva\u017enijih na\u010dina grejanja u srpskim gradovima.<\/p>\n\n\n\n

OK, ne postoji jedna cena daljinskog grejanja u Srbiji. Cene utvr\u0111uju lokalne samouprave, tarifni sistemi se razlikuju, negde se pla\u0107a po kvadratu, negde prema potro\u0161nji, postoje fiksni i varijabilni delovi.<\/p>\n\n\n\n

Ali ne postoji ni jedna cena drveta u Srbiji, ni jedna cena uglja, ni jedna cena peleta. AERS ve\u0107 prikazuje jeftinije i skuplje drvo<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

AERS bi mogao da poka\u017ee tro\u0161ak u nekoliko velikih sistema daljinskog grejanja, medijanu, raspon ili reprezentativne primere. Mogao bi makar da ka\u017ee gra\u0111aninu: ako ste priklju\u010deni na toplanu, ovo je na\u010din na koji mo\u017eete svoje tro\u0161kove da uporedite sa ostalim opcijama.<\/p>\n\n\n\n

Umesto toga, toplana jednostavno nestaje sa broj\u010danika.<\/p>\n\n\n\n

A onda nestane i najefikasniji na\u010din grejanja na struju<\/h4>\n\n\n\n

AERS je mnogo pa\u017eljiviji kada prikazuje elektri\u010dnu energiju pa nam nudi prikaze potro\u0161nje za TA pe\u0107 koja se puni samo no\u0107u, pa za TA pe\u0107 koja se dopunjava danju, pa za direktna elektri\u010dna grejna tela i kotlove. U poslednjem slu\u010daju ra\u010dunica za na\u0161 zami\u0161ljeni stan iznosi vi\u0161e od \u010detvrt miliona dinara godi\u0161nje.<\/p>\n\n\n\n

Nema, me\u0111utim, toplotne pumpe<\/strong>. Nema \u010dak ni njenog najra\u0161irenijeg oblika koji stotine hiljada gra\u0111ana poznaju pod mnogo manje uzbudljivim nazivom – inverter klima. Nema da ga\u2026 Prosto nema. To je neobi\u010dan izbor neprikazivanja koji je regulator napravio.<\/p>\n\n\n\n

Ako gra\u0111aninu poka\u017eete koliko ko\u0161ta kada jedan kWh elektri\u010dne energije u greja\u010du pretvorite pribli\u017eno u jedan kWh toplote, a ne poka\u017eete ure\u0111aj koji pomo\u0107u istog kWh elektri\u010dne energije prebacuje vi\u0161e jedinica toplote iz spoljnog vazduha,vode ili zemlje, vi mu niste pokazali \u201ekoliko ko\u0161ta grejanje na struju\u201c. Pokazali ste mu koliko ko\u0161ta jedan od najmanje efikasnih na\u010dina kori\u0161\u0107enja struje za grejanje<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Toplotne pumpe pritom nisu nikakva egzoti\u010dna novotarija koja je iznenadila dr\u017eavnu upravu. Republika Srbija kroz programe energetske sanacije subvencioni\u0161e njihovu kupovinu<\/strong>. Dr\u017eavni projekti vode podatke o broju ugra\u0111enih ure\u0111aja i njihovom kapacitetu.<\/p>\n\n\n\n

Toplotna pumpa je dovoljno stvarna da dr\u017eava gra\u0111aninu daje novac da je kupi, ali nije jo\u0161 dovoljno stvarna da se pojavi u godi\u0161njoj informaciji regulatora o tro\u0161kovima grejanja. To je lo\u0161 oblik javnog informisanja.<\/p>\n\n\n\n

Pe\u0107 je efikasna koliko mi ka\u017eemo da jeste<\/h4>\n\n\n\n

Kod drveta je problem druga\u010diji.<\/p>\n\n\n\n

AERS za jeftinije drvo koristi ure\u0111aj sa efikasno\u0161\u0107u od 65%, a za skuplju varijantu 55%.<\/p>\n\n\n\n

Na papiru to izgleda uredno.<\/p>\n\n\n\n

U dnevnoj sobi \u010desto izgleda druga\u010dije.<\/p>\n\n\n\n

RES fondacija se efikasno\u0161\u0107u individualnih ure\u0111aja na \u010dvrsta goriva bavi mnogo du\u017ee nego \u0161to postoji ovaj tekst. U na\u0161em regionalnom istra\u017eivanju Smarter Stoves<\/a> preneli smo informisane procene da se stvarna efikasnost velikog dela postoje\u0107ih ure\u0111aja kre\u0107e oko 30\u201340%<\/strong>. Istovremeno, 65% je minimalna sezonska efikasnost koja se vezuje za odre\u0111ene nove eco-design ure\u0111aje. Na stvarnu efikasnost uti\u010du ne samo konstrukcija ure\u0111aja nego i vla\u017enost drveta, dimnjak i na\u010din na koji korisnik lo\u017ei.<\/p>\n\n\n\n

Razlika nije mala. Ako ure\u0111aj za istu koli\u010dinu korisne toplote radi sa 35% umesto 65% efikasnosti, potrebno mu je pribli\u017eno 86% vi\u0161e energije iz goriva<\/strong>. Efikasnost mo\u017ee dramati\u010dno promeniti godi\u0161nji ra\u010dun, poredak tehnologija u tabeli, a onda mo\u017eda i odluku doma\u0107instva \u0161ta da kupi.<\/p>\n\n\n\n

Dodatno drvo koje treba spaliti nije samo dodatni privatni tro\u0161ak. Ono zna\u010di i ve\u0107u potro\u0161nju biomase i, kod starih ure\u0111aja i lo\u0161ih uslova sagorevanja, ve\u0107e emisije zaga\u0111uju\u0107ih materija.<\/p>\n\n\n\n

Naizgled privatna odluka proizvodi javne posledice.<\/p>\n\n\n\n

AERS, po\u0161teno, ka\u017ee i \u0161ta ne ra\u010duna<\/h4>\n\n\n\n

AERS eksplicitno ka\u017ee da prikazani iznosi obuhvataju samo nabavku energije odnosno goriva. Ne uklju\u010duju nabavku pe\u0107i ili kotla, instalaciju centralnog grejanja niti periodi\u010dno odr\u017eavanje.  To je va\u017ena ograda koja je istovremeno i opis problema.<\/p>\n\n\n\n

Kada doma\u0107instvo bira kako \u0107e se grejati, ono ne bira samo kubik gasa umesto kilovat-sata struje. Bira opremu. Pla\u0107a priklju\u010dak. Pla\u0107a dimnjak, servis, instalaciju, prostor za gorivo. Neke ure\u0111aje menja \u010de\u0161\u0107e, neke re\u0111e. Negde pla\u0107a veliki po\u010detni tro\u0161ak i mali ra\u010dun za energiju, negde obrnuto.<\/p>\n\n\n\n

Zato tro\u0161ak goriva nije isto \u0161to i tro\u0161ak grejanja<\/strong>. A nijedno od ta dva jo\u0161 nije isto \u0161to i tro\u0161ak grejanja za dru\u0161tvo<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Dr\u017eava ne stoji sa strane dok gra\u0111anin bira nego nalepnice s cenom dira<\/h4>\n\n\n\n

Mogli bismo sve prethodno re\u010deno da posmatramo kao tehni\u010dku kritiku jedne simpati\u010dne godi\u0161nje tabele. Dodajte toplotnu pumpu, prona\u0111ite bolji prosek, uvedite nekoliko scenarija, stavite toplane i posao zavr\u0161en.<\/p>\n\n\n\n

Na\u010din grejanja ipak nije potro\u0161a\u010dka odluka poput izbora marke deterd\u017eenta.<\/p>\n\n\n\n

Kada doma\u0107instvo ugradi gasni kotao, pe\u0107 na drva ili toplotnu pumpu, ono ulazi u tehnolo\u0161ki izbor iz kojeg se ne\u0107e lako vratiti naredne decenije. Za to vreme dr\u017eava odre\u0111uje cene mre\u017enih energenata, poreze, akcize, uslove priklju\u010denja, gra\u0111evinske propise, subvencije za kupovinu opreme, subvencije energetskim kompanijama, socijalnu za\u0161titu, standarde ure\u0111aja i mnogo toga drugog.<\/p>\n\n\n\n

Dr\u017eava, dakle, ve\u0107 veoma sna\u017eno ure\u0111uje teren na kome se navodno odvija slobodan privatni izbor.<\/p>\n\n\n\n

Informacija o tro\u0161kovima grejanja koju daje je samo jo\u0161 jedan od instrumenata usmeravanja privatnih izbora.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Zato nije svejedno \u0161ta dr\u017eavna institucija stavi u tabelu, \u0161ta iz nje izbaci i koje pretpostavke predstavi kao prose\u010dne.<\/p>\n\n\n\n

Na po\u010detku smo rekli \u0161ta je potrebno za po\u0161tenu i stvarnu konkurenciju izme\u0111u na\u010dina grejanja: potro\u0161a\u010d mora imati slobodu izbora; mora biti informisan i anga\u017eovan, uz transparentne i objektivne informacije o cenama alternativa; priklju\u010denje i isklju\u010denje sa daljinskog grejanja treba da bude dobrovoljno i jednostavno; a oporezivanje i investiciona podr\u0161ka ne bi smeli da proizvoljno favorizuju pojedine alternative.\u00a0Pore\u0111enje cena treba da obuhvati ne samo energiju nego i fiksne tro\u0161kove, poreze, ekolo\u0161ke i kapitalne tro\u0161kove tokom vremena.<\/p>\n\n\n\n

Ako gra\u0111anima ka\u017eemo da biraju, moramo im omogu\u0107iti da zaista vide izme\u0111u \u010dega biraju.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kako bi izgledao po\u0161teniji barometar?<\/h4>\n\n\n\n

Ne tra\u017eimo od AERS-a da zna koliko \u0107e se svaka ku\u0107a u Srbiji grejati slede\u0107e zime.<\/p>\n\n\n\n

Umesto jednog imaginarnog stana mogao bi da postoji jednostavan javni kalkulator sa nekoliko tipi\u010dnih nivoa potrebne toplote ili, jo\u0161 bolje, mogu\u0107no\u0161\u0107u da korisnik unese sopstvenu potro\u0161nju.<\/p>\n\n\n\n

Umesto jedne efikasnosti ure\u0111aja mogao bi da postoji raspon: stara pe\u0107, nova pe\u0107, savremeni kotao.<\/p>\n\n\n\n

Pored direktnog elektri\u010dnog grejanja morala bi da postoji toplotna pumpa, sa jasno navedenom pretpostavkom o sezonskom faktoru efikasnosti.<\/p>\n\n\n\n

Daljinsko grejanje bi moglo da se prika\u017ee kroz raspon ili reprezentativne lokalne sisteme.<\/p>\n\n\n\n

Odvojeno bi se prikazali godi\u0161nji tro\u0161ak energije, investicija, fiksni tro\u0161kovi i odr\u017eavanje.<\/p>\n\n\n\n

A uz sve to bi mogla da stoji i informacija o tome da li dr\u017eava odre\u0111enu investiciju subvencioni\u0161e.<\/p>\n\n\n\n

Mogli bismo dobiti mnogo po\u0161teniji prikaz stvarnosti<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Autor: Aleksandar Macura Koliko je zaista slobodan izbor na\u010dina grejanja ako gra\u0111ani ne mogu da vide izme\u0111u \u010dega zapravo biraju? Jo\u0161 pre vi\u0161e od deset godina, u debati o konkurenciji na tr\u017ei\u0161tu toplote koju su vodili Fortum i Oxera, formulisan je prili\u010dno jednostavan test za po\u0161tenu konkurenciju izme\u0111u razli\u010ditih na\u010dina grejanja. Potro\u0161a\u010d treba da mo\u017ee […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":5920,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[37],"tags":[],"class_list":["post-5919","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blog-postovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5919","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5919"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5919\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5927,"href":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5919\/revisions\/5927"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/5920"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5919"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5919"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5919"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}