{"id":5974,"date":"2026-11-09T20:23:22","date_gmt":"2026-11-09T20:23:22","guid":{"rendered":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/?p=5974"},"modified":"2026-11-09T20:24:46","modified_gmt":"2026-11-09T20:24:46","slug":"perun-prodanovic-prvi-dan-cop-a","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/perun-prodanovic-prvi-dan-cop-a\/","title":{"rendered":"Perun Prodanovi\u0107: Prvi dan COP-a"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n
\"\"\n
Marko Macura i Perun Prodanovi\u0107 u Antaliji<\/figcaption>\n<\/figure>\n<\/div>\n

Autor: Perun Prodanovi\u0107<\/em><\/p>\n\n

Popodne 9. novembra 2026. godine, u Paviljonu \u0160panije u Plavoj zoni konferencije COP31 u Antaliji (Turska), odr\u017ean je panel pod nazivom \u201eTransformativna klimatska adaptacija: Kako mobilisati neophodna finansijska sredstva?\u201d. Doga\u0111aj je po\u010deo u 16:00 \u010dasova po lokalnom vremenu; organizovalo ga je \u0161pansko Ministarstvo za ekolo\u0161ku tranziciju (MITECO), a prenos je omoguc\u0301ila fondacija \u201eFundaci\u00f3n Biodiversidad\u201d. Glavni cilj diskusije bio je pronala\u017eenje prakti\u010dnih na\u010dina da se ideje o klimatskoj adaptaciji pretvore u finansijski odr\u017eive projekte, sposobne da privuku kako javna, tako i privatna sredstva.<\/p>\n\n

Panel je okupio grupu me\u0111unarodnih govornika koji su ovim izazovima u oblasti finansiranja pristupili iz razli\u010ditih uglova. Natalija Uribe Pando iz organizacije \u201eRegions4\u201d moderirala je diskusiju, fokusirajuc\u0301i se na to kako se regionalne inicijative uskla\u0111uju sa globalnim okvirima za finansiranje klimatskih aktivnosti. Govornici su bili: Mikel Jauregi, ministar za industriju, energetsku tranziciju i odr\u017eivost u Vladi Baskije; \u00c1ngel Gim\u00e9nez, rukovodilac sektora za energetiku i odr\u017eivost u banci \u201eBBVA\u201d u \u0160paniji, i Rodrigo Tostes de Alencar Mascarenhas, dr\u017eavni sekretar za \u017eivotnu sredinu i odr\u017eivost u Rio de \u017daneiru.<\/p>\n\n

Tokom panela, govornici su izneli konkretne strategije i prakti\u010dne izazove karakteristi\u010dne za njihove sektore. Rodrigo Tostes je predstavio nekoliko finansijskih metoda koje se trenutno primenjuju u Rio de \u017daneiru kako bi se podstaklo prikupljanje kapitala za prilago\u0111avanje klimatskim promenama. Istakao je uvo\u0111enje posebnih poreza na naftu u Riju \u2013 koji dosti\u017eu stopu od 5% radi obe\u0161tec\u0301enja regiona u kojima se odvija proizvodnja \u2013 kao i uklju\u010divanje relevantnih javnih institucija i namenskih finansijskih mehanizama, poput \u201eAtlantskog fonda\u201d (Atlantic Fund). Tako\u0111e je nagovestio predstojec\u0301u vladinu inicijativu, opisav\u0161i sistem \u201eugljeni\u010dnih kredita za sve emisije\u201d. Mikel Jauregi je pro\u0161irio diskusiju na regionalni nivo, navodec\u0301i primere ranijih projekata prilago\u0111avanja klimatskim promenama sprovedenih u Baskiji, uz detaljan prikaz na\u010dina na koji su ti projekti uspe\u0161no osmi\u0161ljeni, vo\u0111eni i prac\u0301eni od lokalnih vlasti.<\/p>\n\n

S druge strane, \u00c1ngel Gim\u00e9nez je objasnio surovu realnost na\u010dina na koji poslovne banke procenjuju rizik kada razmatraju ovakve inicijative. Napomenuo je da finansijske institucije vide visok stepen rizika u projektima javnih usluga i vladinim projektima prilago\u0111avanja, jer \u010desto nije jasno odakle c\u0301e zapravo doc\u0301i dugoro\u010dna sredstva za otplatu investicije. Tokom svog izlaganja, vi\u0161e puta je naglasio da je za privatni sektor od klju\u010dnog zna\u010daja jasan i pouzdan pristup finansijskim sredstvima.<\/p>\n\n

U\u010desnici su se slo\u017eili da oslanjanje isklju\u010divo na tradicionalna javna sredstva vi\u0161e nije dovoljno za suo\u010davanje sa sve vec\u0301im klimatskim uticajima. Jedan od klju\u010dnih zaklju\u010daka sa ovog skupa jeste da kapital postoji, ali da nedostaje projekata koji su dovoljno dobro osmi\u0161ljeni da bi privatne banke u njih ulo\u017eile. Kako bi se ovo prevazi\u0161lo, panelisti su naglasili da je lokalnim samoupravama potrebna bolja tehni\u010dka podr\u0161ka, koja bi im omoguc\u0301ila da infrastrukturne projekte i re\u0161enja zasnovana na prirodi preto\u010de u jasne planove pogodne za investiranje.<\/p>\n\n

Jo\u0161 jedna klju\u010dna ta\u010dka odnosila se na zna\u010daj kombinovanog finansiranja (engl. blended finance<\/em>) i mehanizama za smanjenje rizika. Stru\u010dnjaci su razgovarali o tome kako se javna sredstva mogu strate\u0161ki iskoristiti \u2013 na primer, putem garancija \u2013 kako bi se preuzeli po\u010detni rizici i projekti u\u010dinili sigurnijim za uklju\u010divanje privatnih institucija. Na kraju, regionalne studije slu\u010daja ukazale su na to da finansiranje prilago\u0111avanja klimatskim promenama mora dati prednost dru\u0161tvenoj pravi\u010dnosti, osiguravajuc\u0301i da investicije stignu tamo gde su najpotrebnije za za\u0161titu ranjivih zajednica, umesto da se isklju\u010divo te\u017ei ostvarivanju najvec\u0301eg finansijskog prinosa.<\/p>\n\n

Doga\u0111aj je zavr\u0161en postizanjem konsenzusa da se prilago\u0111avanje klimatskim promenama ne sme posmatrati kao tro\u0161ak, vec\u0301 kao neophodna investicija za za\u0161titu dru\u0161tva i privrede.<\/p>\n\n

Autori fotografija: Perun Prodanovi\u0107 i Marko Macura<\/p>\n\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t