{"id":6016,"date":"2026-11-11T00:29:50","date_gmt":"2026-11-11T00:29:50","guid":{"rendered":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/?p=6016"},"modified":"2026-11-12T12:15:40","modified_gmt":"2026-11-12T12:15:40","slug":"marko-macura-hajde-boze-budi-drug-pa-okreni-jedan-krug-unazad-planetu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/marko-macura-hajde-boze-budi-drug-pa-okreni-jedan-krug-unazad-planetu\/","title":{"rendered":"Marko Macura: Hajde Bo\u017ee budi drug, pa okreni jedan krug unazad planetu"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n

Autor: Marko Macura<\/em><\/p>\n

D\u017eejms Lavlok, engleski ekolog i futurolog je jednom izjavio: \u201eNuklearna energija je jedino \u0161to mo\u017ee zaustaviti globalno zagrevanje\u201c. U drugom danu COP31 smo odmah po ulasku nai\u0161li na demonstrante koji su protestovali protiv nuklearne energije. U me\u0111uvremenu se oglasio generalni sekretar UN Antonio Gutieres koji je apelovao da bi svet morao da se udalji od kori\u0161\u0107enja fosilnih goriva. Ova izjava se ne podudara ni sa jednom ta\u010dkom kona\u010dne agende ovogodi\u0161njeg COP-a.<\/p>\n\n

Nedugo zatim prisustvovali smo predavanju u organizaciji Univerziteta u Merilendu koje se bavilo slede\u0107im koracima u limitiranju preba\u010daja cilja od 1,5 stepeni otopljavanja. Ovo se odr\u017eavalo u paviljonu, pod imenom \u201eAmerica is all in\u201c, koji je jedini paviljon koji predstavlja Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave na ovoj konferenciji. Predavanje je po\u010delo predstavljanjem dve studije sa ovog univerziteta koje su se bavile rezultatima klimatskih modela nakon izra\u010dunavanja najnovijih predvi\u0111anja. Najbolji scenario predvi\u0111a stopu otopljavanja 1,54 stepena 2100. godine. Ovo bi zna\u010dilo da se povuku sve poluge, uklju\u010duju\u0107i: one koje daju rezultate odmah (Fast SP), fokus na smanjenje kori\u0161\u0107enja svih izvora energije i koriste\u0107i sporo deluju\u0107e mehanizme i NET (sistemi koji uklanjaju CO2 iz atmosfere). Najbr\u017ei na\u010din za usporenje otopljavanja u ovoj deceniji bi bilo ubrzano smanjenje i kona\u010dno uklanjanje SLCF (kratko\u017eive\u0107i klimatski faktori), dok bi u kombinaciji sa TAFF (tranzicija sa fosilnih goriva) prepolovio stopu zagrevanja u slede\u0107oj deceniji. Kasnije se panel bavio raznim temama mitigacije i obrazovanja ljudi i organizacija o tome koji su slede\u0107i koraci. Jedan problem koji se konstanto ponavljao je nedostatak volje politi\u010dara da povla\u010de poteze koji nemaju brze i konkretne rezultate i ne donose im politi\u010dke poene. Jedno od re\u0161enja je \u201eMetanska ko\u010dnica u slu\u010daju nu\u017ede\u201c, gospodin Marcelo Mena iz Global Methane Hub-a je predlo\u017eio ovaj proces kao re\u0161enje za politi\u010dare. On predvi\u0111a da se pa\u017eljivim biranjem porekla gasa mogu drasti\u010dno smanjiti emisije koje taj gas emituje, a najve\u0107e emisije emituju gasovi iz Turkmenistana, Rusije i Argentine. Po nekim projekcijama ovo bi smanjilo stopu zagrevanja za 0,1 stepen skoro instantno. Gospo\u0111a Frances Seymour, ispred Woodwell Climate Research Centre-a predla\u017ee predstavljanje posledica klimatskih promena ljudima na na\u010din na koji \u0107e oni razumeti. Na primeru Brazila i ogromnih \u0161umskih povr\u0161ina Amazona, ona nam govori da treba vladi i ministarstvu poljoprivrede objasniti da bez tih \u0161uma koje obezbe\u0111uju odre\u0111enu za\u0161titu klime, ne\u0107e biti dovoljno ki\u0161e za trenutni dupli sistem setve u Brazilu i da bi posledice bile katastrofalne po celu populaciju. Na ovaj na\u010din bi mogli ukazati ljudima iz razli\u010ditih sfera da su klimatske promene opipljiva stvar i tako do\u0107i do neophodnih finansijskih sredstava. Zajednice koje su ve\u0107 svesne ovih doga\u0111anja se spremaju za potencijalne drasti\u010dne promene u njihovoj sredini.<\/p>\n\n

Na drugom panelu koji se bavio potencijalnim punim iskori\u0161\u0107avanjem postoje\u0107ih gra\u0111evina, je profesor sa Univerziteta u Altu Mati Kutinen na pitanje iz publike da li se spremaju novi planovi za unapre\u0111enje energetske efikasnosti zgrada povodom potencijalnog zaga\u0111enja, odgovorio koncizno i obeshrabruju\u0107e. Prof. Kutinen je rekao da svi planovi predvi\u0111aju nestanak tople struje u Severnom moru i zahla\u0111enje od 20 stepeni u odnosu na dana\u0161nje zimske uslove. Na tom panelu je tako\u0111e govorio i Oliver Raph koji izra\u0111uje novu studiju u Evropskoj komisiji koja se bavi stanjem stanova u Evropi. Publici je predstavio neverovatnu brojku od 50 do 102 miliona potencijalnih stanova koji se nalaze u Evropi i mogu biti prera\u0111eni u stambene jedinice. Drugo istra\u017eivanje Evropske komisije izla\u017ee potrebu za 2 miliona novih stanova godi\u0161nje za stanovnike ovog kontinenta. Ceo panel je isticao da bi najbolja opcija za odr\u017eivi razvoj bila odr\u017eavanje trenutnih stanova, potom preure\u0111ivanje praznih prostora i menjanje njihove namene, dok bi najgora opcija bila izgradnja novih objekata. Prvu opciju smo imali priliku da vidimo i u Srbiji gde je vlada nudila subvencije radi pove\u0107anja energetske efikasnosti stanova \u0161irom teritorije. Govornici su tako\u0111e ukazali i da postoje\u0107i prazni prostori nisu na najboljim mestima, ali da bi kooperacijom vladinih ministarstava zadu\u017eenih za infrastrukturu, prostorno planiranje, energetiku i finansije ovi prostori vrlo lako postali po\u017eeljni i odradili bi svoj posao \u0161to se ti\u010de odr\u017eivosti.<\/p>\n\n

Danas smo prisustvovali i doga\u0111aju u paviljonu Republike Koreje. On se bavio ulogom lokalne samouprave u odgovoru na klimatsku krizu i uspostavljanju ugljeni\u010dne neutralnosti. Prvo su govorili predstavnici iz grada In\u010deona koji broji preko 3 miliona stanovnika i projektovan je da uspostavi neto nulte emisije gasova sa efektom staklene ba\u0161te do 2045. godine. Oni su tako\u0111e nazna\u010dili da iako su gradovi najve\u0107i zaga\u0111iva\u010di atmosfere, oni tako\u0111e i smi\u0161ljaju ideje za borbu protiv klimatskih promena. Jedan predlog njihove lokalne samouprave je organizovanje tzv. Townhall Cop-a u dr\u017eavama porekla gledalaca ovog panela. Nakon \u0161to lokalna samouprava prikupi sve podatke o najve\u0107im posledicama klimatskih promena na svojoj teritoriji, ona predstavlja te probleme svojim stanovnicima i svim e\u0161alonima samouprave. Posle njih je nastupila predstavnica okruga Sonoma koja isti\u010de da je najlak\u0161e boriti se protiv klimatskih promena tako \u0161to se radi sa gra\u0111anima, a ne za njih. U njenom okrugu je uspostavljeno vi\u0161e akcija i u ruralnim i u urbanim krajevima. Jedna od akcija u urbanim je potpuna elektrifikacija flote \u0161kolskih autobusa u Ouklandu. Ruralna akcija koja \u017eeli da uspostavi bolju energetsku efikasnost u domovima svojih stanovnika nudi besplatan bojler i uz njega tim ljudi koji su spremni da izvr\u0161e razne popravke u njihovim domovima.<\/p>\n\n

Dana\u0161nja predavanja su bila veoma pou\u010dna, ali su se najvi\u0161e fokusirala na jednu stvar: na otvaranje o\u010diju ljudima koji ne vide. Mo\u017eda su u\u010desnici poslu\u0161ali Krisa Bouvena, ministra za klimu Australije, koji je prvi dan predlo\u017eio u\u010desnicima COP-a da poka\u017eu multilateralizam i saradnju i da se doka\u017ee svetu da COP nije gubljenje vremena. Premda, mo\u017eda su ovi pripadnici profesionalne i akademske zajednice videli stra\u0161ne posledice klimatskih promena ove godine i odlu\u010dili da informisanje op\u0161te populacije preuzmu u svoje ruke.<\/p>\n\n

Autori fotografija: Marko Macura i Perun Prodanovi\u0107<\/p>\n\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t