{"id":6030,"date":"2026-11-11T00:43:32","date_gmt":"2026-11-11T00:43:32","guid":{"rendered":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/?p=6030"},"modified":"2026-11-12T12:17:37","modified_gmt":"2026-11-12T12:17:37","slug":"perun-prodanovic-drugi-dan-cop-a","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/perun-prodanovic-drugi-dan-cop-a\/","title":{"rendered":"Perun Prodanovi\u0107: Drugi dan COP31"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n

Autor: Perun Prodanovi\u0107<\/em><\/p>\n

U utorak, 10. novembra 2026. godine, zvani\u010dna tema na konferenciji COP31 u Antaliji bila je \u201eEnergija i transport\u201d, sa posebnim fokusom na globalna obec\u0301anja o elektrifikaciji, primenu \u010diste energije i modernizaciju infrastrukture energetske mre\u017ee. U okviru Nordijskog paviljona, programske aktivnosti su pratile ovu dnevnu temu, razmatrajuc\u0301i duboku povezanost energetike i emisija u izgra\u0111enom okru\u017eenju. Jutarnje diskusije su istakle da uspostavljanje energetskih mre\u017ea zasnovanih na \u010distoj energiji zahteva su\u0161tinsku promenu u na\u010dinu na koji upravljamo energetskim intenzitetom i \u201eugra\u0111enim\u201d ugljenikom u postojec\u0301oj urbanoj arhitekturi. Time se na\u0161i gradovi vi\u0161e ne posmatraju kao pasivni teret, vec\u0301 kao strate\u0161ki resursi za zelenu tranziciju. U tom kontekstu, u periodu od 11.30 do 12.15 \u010dasova (po turskom vremenu \u2013 TRT) odr\u017ean je panel pod nazivom \u201eOtklju\u010davanje vrednosti postojec\u0301ih zgrada: strate\u0161ki resurs za zelenu tranziciju\u201d. Ovaj doga\u0111aj, koji je organizovao Nordijski savet ministara, a predvodio Sekretarijat za nordijsku odr\u017eivu gradnju, poslu\u017eio je kao polazna ta\u010dka za predstavljanje kataloga koji sadr\u017ei 34 konkretne preporuke za kreiranje politika, kao i studije slu\u010daja iz regiona.<\/p>\n\n

Panel je bio osmi\u0161ljen tako da spoji nau\u010dna istra\u017eivanja i prac\u0301enje evropskih politika, pri \u010demu je jedino nedostajala perspektiva proizvodnog sektora iz prakse. Ipak, svaki od govornika je razgovor najpre utemeljio u svojoj oblasti stru\u010dnosti. Mati Kutinen je ponudio akademski pristup, zasnovan na analizi \u017eivotnog ciklusa, detaljno obja\u0161njavajuc\u0301i fiziku \u201eugra\u0111enog\u201d ugljenika i na\u010din na koji eksploatacija sirovina ugro\u017eava kratkoro\u010dne klimatske ciljeve. Oliver Rapf je govorio iz ugla kreiranja politika na visokom nivou, isti\u010duc\u0301i da evropske direktive o energetskim karakteristikama zgrada moraju evoluirati tako da prioritet daju rekonstrukciji postojec\u0301ih objekata umesto izgradnji novih, dok je Sune Tobijas Grolov diskusiju usmerio ka industrijskoj stvarnosti, obja\u0161njavajuc\u0301i na koji na\u010din lanci snabdevanja i proizvo\u0111a\u010di moraju da se prilagode kako bi obezbedili dugotrajne gra\u0111evinske komponente u skladu sa principima cirkularne ekonomije.<\/p>\n\n

Nakon izno\u0161enja ovih specifi\u010dnih gledi\u0161ta, u\u010desnici panela pre\u0161li su na \u0161iru diskusiju, koja se dotakla pet strate\u0161kih stubova \u2013 pomenutih u uvodu \u2013 koji nude pristup za sistemsku reformu na\u010dina na koji gradovi tretiraju postojec\u0301u infrastrukturu. Kao prvo, istakli su da lokalne samouprave moraju temeljnije da sagledaju svoj gra\u0111evinski fond, koristec\u0301i digitalne gra\u0111evinske dnevnike i \u201epaso\u0161e materijala\u201d kako bi pratile neiskori\u0161c\u0301ene prostore i ugra\u0111ene materijale. Tako\u0111e su se zalo\u017eili za preusmeravanje op\u0161tinskih bud\u017eeta i izmenu pravila javnih nabavki: umesto ulaganja u nove, reprezentativne projekte, fokus bi trebalo staviti na kontinuirano i visoko efikasno odr\u017eavanje postojec\u0301ih objekata.<\/p>\n\n

Preostale oblasti fokusa bile su usmerene na fleksibilnost u pogledu birokratskih procedura i fizi\u010dkih struktura. Panelisti su detaljno izneli metode za transformaciju krutih lokalnih propisa o zoniranju u fleksibilne okvire za \u201eadaptivnu ponovnu namenu\u201d (engl. adaptive reuse<\/em>), \u0161to investitorima omoguc\u0301ava da poslovne prostore brzo prenamene u visoko efikasne stambene jedinice, bez vi\u0161egodi\u0161njih odlaganja. Na kraju, diskusija se usmerila na sam tehni\u010dki aspekt rekonstrukcije, uz stav da se prilikom obnove moraju primeniti principi \u201eprojektovanja za dekonstrukciju\u201d. Ugradnjom modularnih sistema, koji se nakon nekoliko decenija mogu lako demontirati i ponovo iskoristiti, gradovi mogu osigurati da dana\u0161nji energetski zahvati na objektima ne dovedu do buduc\u0301ih kriza u upravljanju otpadom.<\/p>\n\n

Panel je zavr\u0161en sesijom pitanja i odgovora, tokom koje je prvo pitanje podstaklo u\u010desnike da objasne kako nordijski region prilago\u0111ava svoje gra\u0111evinske standarde sve o\u0161trijim zimama. Panelisti su otkrili da njihovo dugoro\u010dno arhitektonsko planiranje aktivno uzima u obzir slabljenje Atlantske meridionalne preokretne cirkulacije, pripremajuc\u0301i se za realnost u kojoj se lokalne morske struje pomeraju ka hladnijem re\u017eimu. Isti\u010duc\u0301i ozbiljnost ove promene, Mati Kutinen je izjavio: \u201eO\u010dekujemo da c\u0301e zimske temperature u regionu u narednim decenijama opasti i do 20 stepeni.\u201d<\/p>\n\n

Drugo pitanje se odnosilo na regionalnu demografiju, kako vlade mogu da revitalizuju ruralne zajednice, s obzirom na trenutne projekcije prema kojima c\u0301e do 2100. godine 70% svetske populacije \u017eiveti u urbanim centrima. Iako su se u\u010desnici panela uglavnom slo\u017eili da bi vlade trebalo da primene finansijske podsticaje i ulaganja u infrastrukturu kako bi podstakle ljude da ostanu u manjim mestima, Kuitinen je izneo pragmati\u010dan, druga\u010diji stav. Napomenuo je da, iako veoma ceni ruralno nasle\u0111e, smatra da nije sasvim opravdano izdvajati ogroman deo ograni\u010denih bud\u017eeta namenjenih klimatskim pitanjima za borbu protiv neizbe\u017enog demografskog trenda.<\/p>\n\n

Sve u svemu, ova sesija je bila korisna jer je prikazala pravila primene u realnim uslovima. Ipak, iako je predstavila izuzetnu, vizionarsku teoriju, nedostajalo joj je konkretnih primera iz prakse koji bi pokazali kako ovi koncepti funkcioni\u0161u na terenu. Uprkos tom nedostatku, uspe\u0161no je potvrdila da je za\u0161tita postojec\u0301e urbane infrastrukture jedini na\u010din da se izdr\u017ee velike demografske promene i ozbiljne klimatske anomalije, poput hla\u0111enja Golfske struje.<\/p>\n

Autori fotografija: Perun Prodanovi\u0107 i Marko Macura<\/p>\n\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t