{"id":6085,"date":"2026-11-12T20:27:30","date_gmt":"2026-11-12T20:27:30","guid":{"rendered":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/?p=6085"},"modified":"2026-11-12T21:19:21","modified_gmt":"2026-11-12T21:19:21","slug":"marko-macura-vazduh-steti-ljudima-i-vasoj-okolini","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/marko-macura-vazduh-steti-ljudima-i-vasoj-okolini\/","title":{"rendered":"Marko Macura: Vazduh \u0161teti ljudima i va\u0161oj okolini"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n

Autor: Marko Macura<\/em><\/p>\n\n

\u201eOtkad je po\u010deo Divali\u201c, govorila je jedna \u017eena iz publike, \u201emoje dete koje boluje od astme ne mo\u017ee da izlazi napolje\u201c. Ovo je bila jedna od izjava iz publike na panelu WHO o kvalitetu vazduha i njegovom uticaju na zdravlje. Maja Mejler iz organizacije \u201eKlima na\u0161e dece\u201c je navela vi\u0161e slu\u010dajeva borbe za bolji vazduh. Navodi napore u Kigaliju, odre\u0111enih prosve\u0107enih ljudi, da polovne automobile koji su do\u0161li iz Evrope poprave kako bi imali manje emisije gasova. Navodi i studije koje su pokazale da su plu\u0107a dece u Londonu mnogo ja\u010da nakon uvo\u0111enja pravila o prisustvu motornih vozila u centru grada. Mada su ta pravila bila veoma nepopularna, sada se vidi njihov neosporivi uticaj na zdravlje dece u ovom velikom gradu. U Parizu su, tako\u0111e, uveli zabrane pristupa motornim vozilima u ulicama u blizini \u0161kola. Isti\u010de da su u nekim dr\u017eavama deca na putu do \u0161kole nosila mobilne ure\u0111aje za merenje kvaliteta vazduha i da je dokazano da je najve\u0107e zaga\u0111enje ba\u0161 u trenucima kada deca idu u \u0161kolu. \u00a0Navela je i da borba za bolji vazduh kre\u0107e od obi\u010dnih ljudi i zavisi od njihove sloge. Na panelu je u\u010destvovala i Zorana Jovanovi\u0107 Andersen koja je napomenula da su individualna lo\u017ei\u0161ta ve\u0107ih emisija, \u010desta u Isto\u010dnoj Evropi,\u00a0veliki uzrok respiratornih bolesti kod dece. Nakon malog ka\u0161njenja, pojavila se i dr Marija Neira i skrenula pa\u017enju publici na veliku ulogu zdravlja i povezanost sa klimatskim promenama. Ona isti\u010de da je zadovoljna \u0161to se pove\u0107ava broj paviljona na temu zdravlja iz godine u godinu, ali da bi bilo bolje da svaki paviljon na COP-u ima mali kutak posve\u0107en zdravlju. Pomenut je i broj od 7 miliona smrti na godi\u0161njem nivou od posledica zaga\u0111enja vazduha. Ovaj broj je u Srbiji na ne\u0161to ispod 16 000 prevremenih smrti. Stopa smrtnosti prouzrokovana visokom koncentracijom PM2.5 \u010destica je \u010detiri puta vi\u0161a nego u Evropi. U Programu za\u0161tite vazduha Republike Srbije 2022-2030 po scenarijima ubla\u017eavanja uticaja vazduha na ljude predvi\u0111eno je smanjenje hroni\u010dnog mortaliteta za 40%. U ovom dokumentu pi\u0161e i da je najskuplji scenario za Srbiju onaj u kome se ni\u0161ta ne preduzima povodom ove teme.<\/p>\n\n

Dana\u0161nja tema konferencije je bila \u201eOtporni gradovi\u201c. U panelu pod nazivom: \u201cDokaz za klimatsku akciju\u201c, odr\u017ean je panel koji se bavio urbanim planiranjem i upravljanjem. Jedan govornik je bio profesor sa Univerziteta u Alahabadu koji je predstavio studiju analize klimatskih sektora tri grada u Indiji. Fokus je bio na \u010dinjenici da su se ovi gradovi (Mumbaj, \u010cenaj i Alahabad) aktivirali i posvetili vi\u0161e pa\u017enje tek kad su osetili posledice klimatskih promena. Isti\u010de i da je lak\u0161e dobiti finansije za pove\u0107avanje otpornosti gradova kad se mo\u017ee na\u0107i vi\u0161e funkcija za jedan projekat. Jedan primer su parkovi \u201esun\u0111eri\u201c u \u010cenaju. Oni su puni udubljenja, da bi u slu\u010daju poplava primili velike koli\u010dine vode i spasili druge delove grada.<\/p>\n\n

Bili smo prisutni i na dva panela u Finskom paviljonu. Jedan je organizovan od strane UNICEF-a i bavio se temom zelene tranzicije i obezbe\u0111ivanjem sigurnosti dece u njoj. Predstavnik UNICEF-a u Turskoj Paolo Marki je uverio mlade u publici i ohrabrio ih da njegova organizacija podr\u017eava mlade na razli\u010dite na\u010dine. Pomenuo je da nude isklju\u010divo pla\u0107ene pozicije, besplatne kurseve posve\u0107ene pripremi za tra\u017eenje posla u zelenoj budu\u0107nosti i predstavljanje poslova koji \u0107e opstati. Drugi paviljon se bavio poslovanjem nordijskih kompanija i njihovom apelu konferenciji za ve\u0107im u\u010de\u0161\u0107em u dono\u0161enju odluka. Mada su zahvalni na ve\u0107em u\u010de\u0161\u0107u u odnosu na prethodne godine, isti\u010du da oni imaju podatke i znanje o tome koji biznis modeli uspevaju u stvarnom svetu, a da im te informacije niko ne tra\u017ei. Pominju i da su spremni da obezbede privatni kapital i da su firme iz ovog regiona lideri u samoulaganju u odr\u017eive na\u010dine poslovanja. Dok se jedni bave biznisom, drugi spremanjem mladih za budu\u0107nost i dok nordijski biznismeni diskutuju o svom u\u010de\u0161\u0107u, najve\u0107i broj ljudi se okuplja ispred paviljona Brazila i Australije. Premda ne zbog onoga \u0161to se nalazi u njima ve\u0107 zbog vrhunske besplatne kafe ispred njih. Ljudi stoje i preko 10 minuta da bi dobili ovu kafu. Tokom predavanja o zelenoj tranziciji i mladima, koje je slu\u0161alo nas desetak, ispred paviljona Finske formirao se red od vi\u0161e desetina ljudi koji su \u010dekali \u201epoznatu\u201c finsku kafu. Kao i svaki dan do sada atmosfera je podeljena izme\u0111u optimista i pesimista, pa i me\u0111u onima u redu za kafu.<\/p>\n\n

Autori fotografija: Marko Macura i Perun Prodanovi\u0107<\/p>\n\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t