{"id":6099,"date":"2026-11-12T21:04:31","date_gmt":"2026-11-12T21:04:31","guid":{"rendered":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/?p=6099"},"modified":"2026-11-12T21:07:37","modified_gmt":"2026-11-12T21:07:37","slug":"perun-prodanovic-izvestaj-o-konsultacijama-predsedavajucih-podtacke-2b-i-17b-dnevnog-reda-konferencije-strana-cop31","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/perun-prodanovic-izvestaj-o-konsultacijama-predsedavajucih-podtacke-2b-i-17b-dnevnog-reda-konferencije-strana-cop31\/","title":{"rendered":"Perun Prodanovi\u0107: Izve\u0161taj o konsultacijama predsedavajuc\u0301ih, podta\u010dke 2(b) i 17(b) dnevnog reda Konferencije strana (COP31)"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n

Autor: Perun Prodanovi\u0107<\/em><\/p>\n\n

U \u010detvrtak, 12. novembra 2026. godine, tokom \u010detvrtog dana konferencije COP31 u Ekspo centru u Antaliji (Turska), program je bio usmeren na temu \u201eOtporni gradovi i izgra\u0111eno okru\u017eenje\u201d, \u0161to se poklopilo sa drugim danom Samita lidera u Antaliji. Dok su se u \u201ePlavoj zoni\u201d odvijali dijalozi na visokom nivou, paralelno je nastavljen tehni\u010dki i proceduralni rad, uklju\u010dujuc\u0301i konsultacije pod okriljem predsedavajuc\u0301eg, odr\u017eane u periodu od 15:00 do 16:00 \u010dasova. Za razliku od sednica za izradu dokumenata koje su zatvorene za javnost, ovaj popodnevni sastanak bio je otvoren za akreditovane posmatra\u010dke organizacije, me\u0111u kojima je bila i na\u0161a \u2013 RES fondacija. U sali su se, pored pravnih savetnika Sekretarijata UNFCCC-a, uglavnom nalazili vi\u0161i pravni savetnici, stru\u010dnjaci za proceduralna pitanja i \u0161efovi delegacija koji su predstavljali nacionalne vlade i velike pregovara\u010dke blokove, uklju\u010dujuc\u0301i Evropsku uniju, Arapsku grupu, Afri\u010dku grupu i Rusku Federaciju.<\/p>\n\n

U sredi\u0161tu konsultacija na\u0161le su se dve povezane ta\u010dke dnevnog reda koje vec\u0301 godinama dele strane potpisnice: podta\u010dka 2(b) o usvajanju poslovnika o radu i podta\u010dka 17(b) o dono\u0161enju odluka u okviru procesa UNFCCC-a. Su\u0161tina problema le\u017ei u podta\u010dki 2(b), \u010diji koreni se\u017eu do prve (COP1, 1995) i druge (COP2, 1996.) Konferencije strana, kada nije postignut dogovor o nacrtu Pravila 42, koje se odnosi na mehanizme glasanja. Buduc\u0301i da nacrt Pravila 42 nikada nije usvojen \u2013 prvenstveno zbog protivljenja \u201eOpciji A\u201d, koja bi omoguc\u0301ila dono\u0161enje su\u0161tinskih odluka dvotrec\u0301inskom vec\u0301inom u slu\u010daju izostanka konsenzusa \u2013 Konferencija strana (COP) funkcioni\u0161e na osnovu privremenih pravila koja nala\u017eu da se svaka odluka mora doneti konsenzusom. Podta\u010dka 17(b), koju je Ruska Federacija predlo\u017eila na konferenciji COP19 (2013), proistekla je direktno iz ove pravne nejasnoc\u0301e. Zagovornici ove ta\u010dke \u2013 prvenstveno Rusija, Belorusija i nekoliko zemalja sa sli\u010dnim stavovima \u2013 tvrde da su predsedavajuc\u0301i Konferencije povremeno zloupotrebljavali svoja ovla\u0161c\u0301enja tako \u0161to su prekidali raspravu uprkos izri\u010ditim prigovorima u\u010desnika, ili tako \u0161to su nepovezana pitanja grupisali u pakete koji su se morali prihvatiti u celini ili odbaciti. S druge strane, Evropska unija, male ostrvske dr\u017eave i zemlje koje su najugro\u017eenije klimatskim promenama upozoravaju da tuma\u010denje konsenzusa kao apsolutnog prava veta pojedina\u010dne dr\u017eave parali\u0161e globalno delovanje u oblasti klime. Umesto toga, one se zala\u017eu za prakti\u010dna, pravno neobavezujuc\u0301a unapre\u0111enja transparentnosti i na\u010dina vo\u0111enja plenarnih sednica, protivec\u0301i se uvo\u0111enju krutih pravnih ograni\u010denja.<\/p>\n\n

Tokom jedno\u010dasovnog sastanka, ovi stavovi su doveli do dva razli\u010dita ishoda u okviru dve ta\u010dke dnevnog reda. Kada je otvorena diskusija o podta\u010dki 2(b), predstavnici Arapske grupe, Afri\u010dke grupe i nekoliko drugih dr\u017eava ponovo su izrazili svoje \u010dvrsto odbijanje \u201eOpcije A\u201d, stavljajuc\u0301i do znanja da ne postoji spremnost za uvo\u0111enje glasanja vec\u0301inom u okviru UNFCCC-a. Uvi\u0111ajuc\u0301i da je do\u0161lo do zastoja, predsednik Konferencije strana (COP31) zaklju\u010dio je raspravu o podta\u010dki 2(b) i najavio da c\u0301e ona biti odlo\u017eena za zasedanje sledec\u0301e godine, \u010dime je zadr\u017ean privremeni status kvo. Me\u0111utim, atmosfera se zna\u010dajno promenila kada su konsultacije pre\u0161le na podta\u010dku 17(b). Ruska Federacija je zatra\u017eila zvani\u010dnu imejl-adresu putem koje bi strane mogle da dostavljaju zvani\u010dne dokumente i pisane pritu\u017ebe u vezi sa proceduralnim postupanjem, \u0161to je dovelo do duge rasprave koja je utro\u0161ila dragoceno vreme predvi\u0111eno za zasedanje. Evropska unija, nezadovoljna onim \u0161to je okarakterisala kao gubljenje vremena na proceduralna nadmudrivanja, zatra\u017eila je da se i podta\u010dka 17(b) zatvori i odlo\u017ei za narednu godinu. Iako je predsednik COP-a prvobitno prihvatio ovaj predlog, Ruska Federacija je ulo\u017eila zvani\u010dan prigovor na prevremeno okon\u010danje razmatranja te ta\u010dke. Evropska unija je na kraju popustila, te je postignut dogovor da se konsultacije o podta\u010dki 17(b) nastave u narednim danima.<\/p>\n\n

Razli\u010diti ishodi konsultacija ukazuju kako na posebne diplomatske strategije klju\u010dnih aktera, tako i na unutra\u0161nja strukturna ograni\u010denja birokratske arhitekture Ujedinjenih nacija. Za arapske i afri\u010dke grupe, odr\u017eavanje jedinstvenog stava protiv \u201eOpcije A\u201d u podta\u010dki 2(b) predstavlja odbrambeni \u0161tit od mandata koje namec\u0301e vec\u0301ina; istovremeno, ruska taktika u podta\u010dki 17(b) \u2014 koja podrazumeva zahtev za formalnim kanalom za podno\u0161enje predloga i odbijanje da se rasprava rano okon\u010da \u2014 odr\u017eava proceduralni pritisak na predsedavajuc\u0301eg uo\u010di zavr\u0161nih plenarnih sednica, koje su od velikog zna\u010daja. S druge strane, zalaganje Evropske unije za rano odlaganje rasprave odra\u017eava nastojanje da se sa\u010duvaju ograni\u010deni pregovara\u010dki kapaciteti, mada njen brzi pristanak na ustupke pokazuje koliko lako procedura mo\u017ee da zaseni su\u0161tinu. U \u0161irem kontekstu, ova sednica je razotkrila sistem u kojem se za\u0161tita suvereniteta stavlja ispred institucionalne fleksibilnosti; buduc\u0301i da je za izmenu poslovnika neophodan upravo onaj konsenzus koji strane u pregovorima ne uspevaju da postignu, okvir UN-a zapravo institucionalizuje sopstvenu paralizu. Time \u0161to od delegacija zahteva da se iz godine u godinu vrac\u0301aju na nere\u0161ene proceduralne rituale, birokratija pru\u017ea diplomatski \u201esigurnosni ventil\u201d za izno\u0161enje pritu\u017ebi, ali istovremeno tro\u0161i dragoceno vreme i zamah koji bi se ina\u010de mogli usmeriti na hitne klimatske mere. Shodno tome, iako c\u0301e se rasprava o podta\u010dki 17(b) nastaviti u narednim danima, obe stavke ostaju zarobljene u za\u010daranom krugu proceduralnih pitanja, te je gotovo izvesno da c\u0301e na zavr\u0161noj plenarnoj sednici ponovo biti odlo\u017eene.<\/p>\n\n

Autori fotografija: Perun Prodanovi\u0107 i Marko Macura<\/p>\n\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t