{"id":6118,"date":"2026-11-13T18:48:26","date_gmt":"2026-11-13T18:48:26","guid":{"rendered":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/?p=6118"},"modified":"2026-11-14T12:18:13","modified_gmt":"2026-11-14T12:18:13","slug":"marko-macura-sve-ce-to-narod-pozlatiti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/marko-macura-sve-ce-to-narod-pozlatiti\/","title":{"rendered":"Marko Macura: Sve \u0107e to narod pozlatiti"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Autor: Marko Macura<\/em><\/p>\n\n\n\n

\u201eNe mo\u017ee se pregovarati o budu\u0107nosti na\u0161e planete pod uslovima onih koji profitiraju na njenom uni\u0161tenju\u201c, izjavio je danas generalni sekretar UN na svom poslednjem obra\u0107anju u Antaliji. Gospodin Gutere\u0161 je ovo izjavio nakon nepunih 24 sata od vesti da su kompanije koje se bave fosilnim gorivima na ISDS (investor-state dispute settlments) sudovima tra\u017eili od dr\u017eava preko 443 milijarde dolara. Ovaj iznos je objavljen javno, a pretpostavlja se da je to samo tre\u0107ina ukupne sume. U sferi koja se aktivno bavi prikupljanjem novca za odr\u017eive na\u010dine poslovanja, ova vest zvu\u010di kontraintuitivno. Danas je grupa ljudi sa kuvarskim \u0161e\u0161irima protestovala blizu ulaza u kompleks i zahtevala brisanje nacionalnih dugova manjih zemalja, kao jedan od na\u010dina borbe protiv klimatskih promena.<\/p>\n\n\n\n

Svaki dan do sada veliki deo paviljona u svakom trenutku se bavio temama prikupljanja sredstava za slede\u0107e akcije. Kako je danas bio dan posve\u0107en finansijama i trgovini, osvrnu\u0107emo se na ono \u0161to smo \u010duli pro\u0161lih dana o ovoj temi. Jutros je u paviljonu Estonije govorio predstavnik estonske konferencije gradova i op\u0161tina. Govorio je o raspodeli sredstava koje EU dodeli ovoj zemlji i svim njenim lokalnim samoupravama. Ovaj organizacija radi na principu davanja projekata najbogatijim samoupravama, ako taj projekat uspe, onda manje samouprave znaju da mogu u\u0107i u taj projekat bez rizika. Svake dve godine se menjaju op\u0161tina i predsednik i ovim se obezbe\u0111uje fokus na razli\u010dite delove dr\u017eave. Predstavnik ove organizacije je istakao da EU izdvaja velike sume novca za Estoniju i da se one pametno koriste, ali da para ima previ\u0161e i da su svesni da imaju relativno manje probleme nego ostale dr\u017eave sveta.<\/p>\n\n\n\n

Drugog dana smo slu\u0161ali predstavnika \u0161panske BBVA kako je istakao da jednostavno ne mo\u017ee prona\u0107i direktnu zainteresovanu stranu koja \u0107e im omogu\u0107iti da se investicija vrati. U pitanju je bio projekat Baskijske regije da se pomeri ceo jedan kvart koji je bio na ivici plavljenja zbog dizanja nivoa mora. Pomenuo je da razume da \u0107e ljudi biti na dobiti i da \u0107e razni biznisi dobiti na profitu, ali da se nikako ne mo\u017ee na\u0107i garancija da \u0107e se te pare pametno investirati. Kao dobar primer investicije pomenuo je auto-put koji njegova banka delom finansira u Turskoj i da je tu klimatski akcioni plan direktno deo projekta, tako da \u0107e se novac automatski dodeliti tim merama mitigacije. Par dana kasnije jo\u0161 jedna predstavnica iste banke je najavila na panelu za cirkularnu ekonomiju da \u0107e banke investirati u sve biznise koji doka\u017eu da je njihov ekonomski model dobitan i njihov ekosistem zdrav.<\/p>\n\n\n\n

Sune Grolov, predstavnik kompanije Velux je na panelu slede\u0107eg dana apelovao na u\u010desnike pregovora da dopuste biznisima da se vi\u0161e uklju\u010de i da su spremni na investicije u odr\u017eivo poslovanje. Naveo je kako je njegova kompanija originalno krenula da prati na\u010dela odr\u017eivosti u poslovnom procesu, me\u0111utim kako su godine prolazile shvatili su da je to jedan veoma profitabilan pravac poslovanja. Danas je ta kompanija ispunila sve zahteve u sklopu GHG protokola u prvom i drugom sektoru. Isti\u010de da je i tre\u0107i sektor ve\u0107inom savladan, da je jedini problem kvalitet recikliranog stakla koji mogu prona\u0107i na tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n\n\n\n

Danas je u paviljonu \u201eAmerica is all in\u201c gost iznena\u0111enja bio guverner Minesote Tim Volc. Govorio je na panelu koji je organizovao Biznis savet za odr\u017eivu energiju i bavio se ameri\u010dkim primerima javno-privatnih partnerstava i energetskom tranzicijom ove zemlje. On je istakao da je otvoren prvi rudnik u Minesoti posle dugog niza godina i da posluje da bi proizvodio \u201enajzeleniji\u201c \u010delik koji se mo\u017ee proizvoditi. Pomenuo je i projekat kojim Minesota postaje jedan od lidera u polju proizvodnje odr\u017eivog goriva za avio-transport. Ponovio je i poruku D\u017eona Kerija, da je Tramp pogre\u0161io povodom odnosa prema odr\u017eivosti. Oni su istakli da se u biznisu zelene tranzicije mo\u017ee napraviti puno napretka u BDP-u Sjedinjenih Dr\u017eava.<\/p>\n\n\n\n

U danu posve\u0107enom finansijama bio je isti broj panela posve\u0107en ovoj temi kao pro\u0161lih dana. Manje dr\u017eave nastavljaju da tra\u017ee finansijsku podr\u0161ku ve\u0107ih na razli\u010dite na\u010dine. Pritom, otkriva se da postoje mehanizmi koji daju neverovatne iznose kompanijama koje nastavljaju da rade protiv \u010dove\u010danstva. Biznisi \u201emole\u201c \u010dlanove predsedni\u0161tva COP31 da im poka\u017eu kako oni vode svoje odr\u017eive kompanije. Sve ukazuje na to da para ipak ima, ali da one jo\u0161 uvek ne idu na najpotrebnija mesta.<\/p>\n\n\n\n

Autori fotografija: Marko Macura i Perun Prodanovi\u0107<\/p>\n\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t