{"id":6155,"date":"2026-11-14T20:44:14","date_gmt":"2026-11-14T20:44:14","guid":{"rendered":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/?p=6155"},"modified":"2026-11-14T20:50:48","modified_gmt":"2026-11-14T20:50:48","slug":"perun-prodanovic-izvestaj-o-trecem-danu-konsultacija-predsedavajucih","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/resfoundation.org\/rs\/perun-prodanovic-izvestaj-o-trecem-danu-konsultacija-predsedavajucih\/","title":{"rendered":"Perun Prodanovi\u0107: Izve\u0161taj o trec\u0301em danu konsultacija predsedavaju\u0107ih"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n

Autor: Perun Prodanovi\u0107<\/p>\n\n

U subotu, 14. novembra 2026. godine, tokom \u0161estog dana konferencije COP31 u Ekspo centru u Antaliji (Turska), nastavljeni su tehni\u010dki i proceduralni pregovori u \u201ePlavoj zoni\u201d. Konferencija je time stigla do svoje sredine, a ovaj period se poklopio sa tematskim fokusom na decu, mlade, obrazovanje i ve\u0161tine. Uporedo sa tim, predsedavajuc\u0301i konferencije COP31 organizovao je trec\u0301u rundu neformalnih (mada i dalje prili\u010dno formalnih) konsultacija o ja\u010danju procesa u okviru Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama (UNFCCC). Za razliku od sesija za izradu dokumenata koje su zatvorene za javnost, ova je bila otvorena za akreditovane posmatra\u010dke organizacije, me\u0111u kojima je bila i na\u0161a \u2013 RES fondacija. Sastanak, kojim su zajedni\u010dki predsedavali predstavnici predsedavajuc\u0301eg konferencije COP31 i predsedavajuc\u0301eg pregovara\u010dkog procesa, okupio je stru\u010dnjake za proceduralna pitanja, pravne savetnike i nacionalne delegate iz glavnih pregovara\u010dkih blokova, kao i pojedina\u010dnih strana potpisnica. Ipak, kako su i sami delegati primetili tokom zasedanja, sala je bila primetno poluprazna. To je bio vizuelni odraz nedoumica u vezi sa mandatom i statusom ovih razgovora, buduc\u0301i da su se razli\u010diti pregovara\u010dki procesi, koji su se vremenski preklapali, \u201enadmetali\u201d za prisustvo delegacija.<\/p>\n\n

U svojoj su\u0161tini, ove konsultacije koje organizuje predsedavajuc\u0301i predstavljaju poku\u0161aj da se ubla\u017ei pritisak na klimatski re\u017eim UN-a. Taj re\u017eim se tokom tri decenije razvio u slo\u017een sistem koji obuhvata stotine obaveznih doga\u0111aja, preklapajuc\u0301e ta\u010dke dnevnog reda i desetine hiljada u\u010desnika. Za razliku od zvani\u010dnih ta\u010daka dnevnog reda, koje su definisane strogim odredbama me\u0111unarodnih sporazuma, konsultacije predsedavajuc\u0301eg su istra\u017eiva\u010dki dijalozi neobavezujuc\u0301e prirode. Njihov cilj je da se ispita spremnost delegacija na institucionalne reforme \u2013 od promena u dnevnim redovima do moguc\u0301eg prelaska sa godi\u0161njih konferencija (COP) na vi\u0161egodi\u0161nji ciklus. Iako nemaju neposrednu pravnu snagu, ove konsultacije imaju veliku te\u017einu: na\u010din na koji Okvirna konvencija UN-a o klimatskim promenama (UNFCCC) organizuje svoj kalendar, utvr\u0111uje dnevne redove i strukturira u\u010de\u0161c\u0301e, direktno odre\u0111uje da li manje delegacije mogu da prate taj tempo, kao i da li c\u0301e procedure ubrzati ili, pak, usporiti dono\u0161enje hitnih odluka o klimi. Me\u0111utim, s obzirom na to da ovaj proces nema unapred utvr\u0111en ishod u vidu pisanog dokumenta, strane u\u010desnice ostaju duboko podeljene \u2013 ne samo oko toga \u0161ta ta\u010dno treba reformisati, vec\u0301 i oko toga na koji na\u010din bi predsedavajuc\u0301i trebalo da upravlja samim procesom.<\/p>\n\n

Tokom prvog dela sednice, re\u010d su uzele strane i blokovi, po\u010dev\u0161i od Indije, Gvatemale, Kolumbije, Malezije, Novog Zelanda, Filipina, Mauricijusa, Kirgistana, Nigerije i Ju\u017ene Afrike. Zatim su usledila izlaganja Maldiva, Egipta, Norve\u0161ke, Ujedinjenih Arapskih Emirata (koji su dva puta morali biti presko\u010deni pre nego \u0161to su kona\u010dno izneli svoj stav), Alijanse malih ostrvskih dr\u017eava (AOSIS), Brazila, Evropske unije, Meksika, Nezavisne asocijacije Latinske Amerike i Kariba (AILAC) i Arapske grupe. Nakon kratkog rezimea koji je iznelo predsedavajuc\u0301e telo konferencije (COP), atmosfera se promenila \u2013 od rutinskih izjava pre\u0161lo se na konfrontaciju. Ruska Federacija je zatra\u017eila re\u010d kako bi izrazila nezadovoljstvo, navodec\u0301i da su organizacija i procedure ovih konsultacija nejasne u pore\u0111enju sa procesom iz prethodne godine. Arapska grupa je odmah podr\u017eala ovu kritiku, koristec\u0301i znatno o\u0161triji ton i ukazujuc\u0301i na polupraznu salu kao dokaz da su svrha, termin i status ovih neformalnih konsultacija bili lo\u0161e iskomunicirani. Time je, kako su istakli, stvoren rizik da delegacije budu marginalizovane u trenutku kada se raspravlja o va\u017enim pitanjima upravljanja. Kada se Norve\u0161ka javila za re\u010d, branec\u0301i organizaciju predsedavajuc\u0301eg tela kao jasnu i dobro strukturiranu \u2013 \u0161to je predstavljalo u\u010dtiv diplomatski odgovor na primedbe Arapske grupe \u2013 njen predstavnik je burno i strastveno reagovao. Insistirajuc\u0301i \u201epo \u0161esti put\u201d, naglasio je da je, iako je grupa ostala kooperativna i konstruktivna, na\u010din na koji predsedavajuc\u0301e telo vodi ove neformalne razgovore \u201euistinu zabrinjavajuc\u0301i\u201d. Ova konfrontacija podstakla je grupu \u201eZemlje istomi\u0161ljenika u razvoju\u201d (LMDC) da se javi za re\u010d i podr\u017ei zahtev Arapske grupe za vec\u0301om proceduralnom transparentno\u0161c\u0301u, kao i za distribucijom pisanih bele\u0161ki sa rezimeima diskusija \u2013 po uzoru na praksu primenjenu tokom konferencije COP30 u Belemu. Gruzija je zatim zaklju\u010dila listu govornika, zauzimajuc\u0301i neku vrstu srednje pozicije i poku\u0161avajuc\u0301i da ponudi prakti\u010dna alternativna re\u0161enja kako bi se premostio jaz u stavovima o tome na koji na\u010din konsultacije treba da budu dokumentovane i sprovo\u0111ene. Me\u0111utim, umesto da se obave\u017ee na izdavanje tra\u017eenih bele\u0161ki, predsedavajuc\u0301e telo konferencije (COP) zaklju\u010dilo je sednicu uz napomenu da su iznete primedbe razumeli, ali da im je potrebno vreme za razmatranje.<\/p>\n\n

Sukob unutar prostorije otkriva poznati strate\u0161ki obrazac u klimatskoj diplomatiji UN-a, u kojem veliki proizvo\u0111a\u010di fosilnih goriva i ekonomije koje u velikoj meri zavise od njih \u2013 predvo\u0111eni Arapskom grupom, Ruskom Federacijom i klju\u010dnim \u010dlanicama grupe LMDC \u2013 koriste proceduralne prigovore kao oru\u0111e za usporavanje institucionalnog zamaha. Predstavljajuc\u0301i neformalne konsultacije kao netransparentne, ukazujuc\u0301i na slabu posec\u0301enost kao osnov za dovo\u0111enje u pitanje njihovog legitimiteta i insistirajuc\u0301i na zvani\u010dnim pisanim bele\u0161kama sa osvrtom na diskusiju, ovi akteri zaustavljaju su\u0161tinske promene pre nego \u0161to one uspeju da dobiju na zamahu.<\/p>\n\n

Autori fotografija: Perun Prodanovi\u0107 i Marko Macura<\/p>\n\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t