Tekst i fotografije: Filip Blagojević, mladi delegat RES fondacije u Bakuu
Udarcem ceremonijalnog čekića i njegovom predajom novoizabranom predsedniku zvanično je započeo COP 29. Ove godine se COP održava u Bakuu, glavnom gradu Azerbejdžana, i trajaće u periodu od 11. do 22. novembra i sprovodiće se na olimpijskom stadionu u Bakuu.
„Conference of Parties” (COP) je glavno odlučivačko telo u okviru Konferencije Ujedinjenih nacija za klimatske promene (UNFCC), sastavljeno od gotovo 200 zemalja članica širom sveta koje imaju zajednički cilj borbe protiv klimatskih promena i to u vidu ograničenja porasta globalne temperature na 1.5 stepeni Celzijusa i nulte emisije do 2050. godine. UNFCC predstavlja krovni dokument, oko koga se okupljaju zemlje potpisnice, u kome su definisani pomenuti glavni ciljevi dok se kasnije na COP-ovima zemlje okupljaju kako bi analizirale svoj dosadašnji rad ka ispunjenju tih ciljeva i definisale dalje korake. Na COP-u zemlje pregovaraju i debatuju o tome koje će konkretne poteze i korake preduzimati zarad borbe protiv klimatskih promena, a takođe se analiziraju i konkretni doprinosi svake zemlje ponaosob. Neretko COP rezultira i obavezujućim sporazumima i ugovorima koje sve zemlje usvoje zarad definisanja konkretnih pravila i koraka ka ispunjenju ciljeva. Tako su i nastali čuveni Kjoto protokol i Pariski sporazum, baš na ovim COP-ovima čiji su oni rezultat (Kjoto na COP 3 – 1997. godine a Pariski sporazum na COP 21 – 2015. godine). Prvi COP je održan 1995. godine u Berlinu i od tada se održava svake godine.
Kao što svaki COP ima određenu „temu“ iliti glavno polje kojim će se te godine baviti, s ciljem ispunjenja glavnih ciljeva, tako su i ove godine istaknuta dva glavna cilja, od kojih je prvi obezbeđivanje međunarodnih finansijskih mehanizama za borbu protiv klimatskih promena koje bi prevashodno bile usmerene na podršku zemljama u razvoju, onim zemljama koje su možda i najmanje doprinele globalnom zagrevanju a podjednako, možda i više, trpe njegove posledice. Drugi cilj je revizija i rad na „Nacionalnim energetskim i klimatskim planovima“, koje bi trebalo da su sve zemlje usvojile sa ciljevima do 2030. godine, a kako se postignuti ciljevi i potezi u ovim dokumentima revidiraju i pregledaju na svakih 5 godina, tako će na ovom COP-u to biti jedna od glavnih tema kao priprema za sledeći COP kada treba da bude i godina revizije.
Kako je prethodni COP bio specifičan po tome što se prvi put u zvaničnim i obavezujućim odlukama našla i odluka o tranziciji sa fosilnih goriva, tako je i ovaj prema našim zapažanjima specifičan po tome što se već u prvim zvaničnim govorima čulo to pitanje „klimatske pravde“. Da li je u redu da zemlje u razvoju snose isti teret klimatskih promena, budući da je njihov doprinos bio zanemarljiv u odnosu na razvijene zemlje? I donekle se postavlja narativ među zemljama da ulaganje u energetsku efikasnost i borba protiv klimatskih promena nije više stvar luksuza i dobre volje već stvar obaveze i to ne samo obavezne borbe i delanja u okviru svojih teritorija već i šire. Tako se na dnevnom redu našlo i traženje načina da razvijenije zemlje ulažu više novca u pomoć zemljama u razvoju i to za početak u iznosu od obećanih 100 milijardi dolara. Kako će se to rešiti reći će nam COP 29.