Tekst i fotografije: Filip Blagojević, mladi delegat RES fondacije u Bakuu
Kao što i svaki COP ima svog predsednika iliti domaćina tako je ovaj 29. po redu dobio svog, Mukhtara Babajeva, Ministra ekologije i prirodnih resursa Azerbejdžana, koji je zvanično preuzeo ceremonijalni čekić i označio početak pregovora. Na ovim pregovorima prisustvovaće preko 65 000 delegata, koji su sastavljeni ne samo od zemalja učesnica već i od međunarodnih i državnih organizacija kao posmatrača koji čine predstavnici civilnog sektora, industrije, finansijskih institucija, lokalnih uprava i zajednica širom sveta. Tako je i ove godine RES fondacija poslala svog delegata na ovogodišnji COP 29 u Baku. Kako se uopšte posmatra COP, budući da se on sastoji od desetina malih i velikih konferencijskih sala i soba u kojima se istovremeno održavaju sastanci i pregovori zemalja članica na različite teme? Za onoga koji voli ove teme praćenje predstavlja prave Tantalove muke, jer sve je tako blizu a tako daleko, no, morate se odlučiti za nešto.
Pregovori su podeljeni po tipu i to na “High level“ događaje i pregovore koji se održavaju u glavnim konferencijskim salama i sobama između najviših zvaničnika. Potom postoje glavni i sekundarni pregovori koji se održavaju u ostalim prostorijama. Takođe na COP-u se održavaju i svakodnevne konferencije za štampu gde postoji posebno krilo u kome se nalaze improvizovani televizijski studiji televizija širom sveta kojima učesnici svakodnevno daju intervjue. Neretko se intervjui daju i u hodnicima, pa su hodnici puni televizijskih ekipa koje po njima trče ne bili uhvatili zvaničnike za koju izjavu. Sam COP iliti stadion je podeljen po zonama: glavna Plava zona, gde se i održavaju pomenuti sastanci; Zelena zona gde su sekundarni događaji/predavanja i izlaganja ostalih učesnika, delegacija i firmi; takođe na samom COP-u se nalazi i deo sa štandovima raznih izlagača od firmi i organizacija širom sveta. Svakog dana izlazi program sa pregovorima i izlaganjima po zonama i po tipu pregovora po salama; uzmete program i birate šta ćete. Za “High level” pregovore neretko je potrebna posebna karta, koje su uglavnom već pre podeljene ili se brzo razgrabe, ali smo uspeli da ugrabimo i svoju kartu za neke “High level” događaje. Tako smo prisustvovali na nekim od uvodnih obraćanja i izlaganja sa otvaranja COP-a, gde su međunarodne organizacije davale svoja izlaganja, takođe učestvovali smo i na pregovorima o očuvanju vodnih resursa od uticaja klimatskih promena. Tu smo čuli i uvideli važnost očuvanja sigurnosti vodosnabdevanja kao i međudržavne saradnje između država koje dele vodne resurse, jer prema svedočenju pregovarača, u te pregovore je uključeno svega 50 zemalja od 150 njih koje dele svoje vodne resurse sa drugim zemljama. Naravno, s obzirom na mesto održavanja ovaj „High level” događaj je bio fokusiran na Kaspijsko „more“ kome je nivo vode opao, prema iskazima učesnika, za 2.5 metra u poslednjih 20 godina. Imali smo i priliku da vidimo i učestvujemo u obraćanjima “High level champion”-a, titule i institucije koja se dodeljuje od COP 21, koja ima za cilj da spoji i približi rad država sa ostalim nedržavnim organizacijama, od civilnog sektora, industrije, biznisa i drugih, sa ciljem bržeg ostvarivanja ciljeva. Učestvovali smo i na pregovorima finansijskog odbora COP-a, gde smo saznali da preko 60% svih sredstava finansiranja borbe protiv klimatskih promena ide preko grantova i da se uspostavlja mehanizam i za saniranje štete od klimatskih promena, pre svega ka zemaljama u razvoju. Ali kako su finansije jedna od glavnih tema o tome ćemo i posebno pisati. Pored glavnih ugovora i sporazuma, na COP-u se donose „manji“ sporazumi, odluke i ugovori i na ostale teme. Tako je i događaj kojem smo prisustvovali o izveštavanju i metodologiji kada je reč o emisijama gasova sa efektom staklene bašte rezultovao predlogom dogovora o preciznijoj i transparentnijoj metodologiji izveštavanja zemalja.
Nakon pređenih preko 20 000 koraka i 17 kilometara prvog dana COP-a, odlazaka od pregovora do pregovora možemo da kažemo da nismo ni zagrebali početak onoga šta COP nudi, nismo čak uspeli ni da obiđemo ceo stadion. Međutim, poseban utisak ostavilo je jedno mesto o kome ćemo posebno pisati a to je zona sa paviljonima učesnika, gde zemlje učesnici i organizacije imaju svoje „štandove“ različitih veličina i izgleda sa raznoraznim sadržajem, pa je tako moguće probati slatkiš iz Maroka ili držati u rukama mikro-satelit iz Japana. O tome ćemo već posebno preneti utiske.
