Tekst i fotografije: Filip Blagojević, mladi delegat RES fondacije u Bakuu
Posle još par desetina hiljada koraka pređenih na COP-u u Bakuu, malo smo se uhodali i ušli u „štos“. Malo nam je jasniji način funkcionisanja ove konferencije, malo su nam se iskristalisali i naši ciljevi a koraci ka tome da naučimo i saznamo što više na ovom COP-u su nam sve žustriji i hrabriji. Između sesija, panela, predavanja i izlaganja sada su nas više interesovali sami pregovori, ali svakako nije da nismo posećivali i ostalo. Pa tako pre nego što pređemo na pregovore, želimo da vas izvestimo i o nekim zanimljivim predavanjima i panelima kojima smo prisustvovali.
Tako smo prethodnih dana bili na panelu koji se bavi integrisanjem klimatskih akcija u održivo finansiranje, gde su bili predstavnici raznih zemalja i gde je konstatovano da će biti potrebne milijarde dolara kako bismo uspeli da ostvarimo zacrtane ciljeve do 2030. godine. Na tom panelu smo imali prilike i da čujemo izjave od naših komšija, Rumuna i Hrvata, gde je Rumunija izjavila da ima najmanje emisije GHG gasova po glavi stanovnika u Evropskoj uniji, dok je Hrvatska istakla da je i njihova zemlja pogođena klimatskim promenama aludirajući na poplave koje su ih bile pogodile.
Takođe bili smo i na “high level” dijalogu Fonda za adaptaciju; fonda koji služi za finansiranje ugroženih zajednica i zemalja u razvoju s ciljem njihove adaptacije i razvoja otpornosti na štetne posledice klimatskih promena. Iako smo u nekoj meri uspeli da čujemo nešto novo o fondu ipak smo više mogli čuti o tome ko je i koliko novca dao. Jer je ta sesija ličila pomalo na jutro posle donatorske večeri, pošto su zemlje uglavnom rekapitulirale koliko su novca do sada uložile u fond; neke su i najavljivale buduća ulaganja, a predstavnici fonda su im se usrdno zahvaljivali. Međutim, uspeli smo i da čujemo da je neophodno da zemlje imaju adaptacione planove na klimatske promene i svoje energetske i klimatske planove kako bi moglo da se ulaže po prioritetima. Ponovo je istaknuto to da klimatska pravda mora biti glavni finansijski cilj ovog COP-a.
Jedan od zanimljivijih panela bio je i panel o važnosti i načinu korišćenja Energetskih i klimatskih planova kako bi se uspešno sprovela tranzicija od korišćenja fosilnih goriva i sačuvao biodiverzitet. Tu je jedan od fokusa bio i na važnosti toga da države računaju pažljivo i tačno emisije metana, jer jedna jedinica metana ima skoro 28 puta veći potencijal za globalno zagrevanje od iste količine ugljen-dioksida tj. 28 puta štetnije dejstvo. Samim time njegove emisije imaju enorman uticaj na globalno zagrevanje. Međutim metan se u atmosferi zadržava svega desetak godina, dok ugljen-dioksid može da opstane i do stotinu godina. Tako da je dugoročno ugljen-dioksid dosta štetniji po globalno zagrevanje dok je uticaj metana na kratkoročan period mnogostruko gori. Time je i istaknuto da fokus treba da bude u što većem smanjenju emisija metana, jer će se time pre omogućiti da njegovo kratkoročno štetno dejstvo bude umanjeno i da će se time trenutni porasti temperature lakše obuzdati i da će se moći dostići kratkoročni ciljevi za njenim ograničavanjem, do 2030. godine. Ovo je istaknuto za sve zemlje a pogotovu za one koje koriste tankere i brodove, da tu treba da uračunaju ove emisije jer su one među onima koje se najčešće previde.
Na ovom panelu smo i čuli jedan zanimljiv primer ministarke iz Bolivije, koja je bila i predavač, koja je istakla da je Bolivija sa energetskom tranzicijom išla u obrnutom smeru, jer je pre proizvodila električnu energiju većinom iz obnovljivih izvora, ponajviše iz hidroelektrana jer Bolivija ima dosta hidropotencijala, dosta planinskih reka sa velikom količinom energije. Međutim sada je situacija obrnuta i Vlada Bolivije je favorizovala korišćenje prirodnog gasa, od koga se danas dobija najveći procenat električne energije. Naglasila je da se danas baš zbog toga nalazi u krizi jer se rezerve gasa drastično smanjuju, a njihova ekonomija i prozvodnja energije su postale previše zavisne od njega.
