Tekst i fotografije: Filip Blagojević, mladi delegat RES fondacije u Bakuu

Kako dani na COP-u prolaze, osećamo dužnost da pre nego što pređemo na same pregovore i prenesemo utiske sa još nekih dijaloga i panela na kojima smo bili.

Jedan od panela koji nas je naveo na razmišljanje je taj o pojačavanju kapaciteta i iznalaženju mehanizama za održivi razvoj i pojačanje otpornosti na klimatske promene kopnenih zemalja, zemalja koje nemaju izlaz na more. Među tim zemljama se nalazi i naša Srbija. Ovo je istaknuta kao od posebne važnosti, budući da izvoz i uvoz ovih zemalja se dešava isključivo kroz teritorije drugih zemalja i od njih zavisi, što je istaknuto kao posebna ranjivost kopnenih zemalja, pa je naglašena potreba da se ti mehanizmi za ove zemlje u budućnosti unaprede i osnaže.

Pored toga još jedan panel koji je privukao našu pažnju bio je o ekonomskim potencijalima tranzicije nulte emisije i implementaciji dogovora sa prethodnog COP-a, COP 28. Ovaj panel je organizovala Međunarodna agencija za energetiku (“IAE”), gde su neki od panelista bili ministri, predstavnici privatnog sektora/biznisa i svetske banke. Tu su neke bitne stvari istaknute, od kojih je jedna ta da će, po analizi agencije, svet uspeti da utrostruči upotrebu obnovljivih izvora energije, što je blizu zacrtanog cilja sa prethodnih COP-ova. Takođe istaknuta je i važnost dugoročnog planiranja država po pitanju klimatskih promena i pre svega konzistentnost i poštovanje isplaniranog, drugim rečima da se države drže onoga što su isplanirale a ne da to stalno menjaju. Ovo je bitno da bi se i novac privatnog sektora pokrenuo u investiranje u klimatske promene jer se samo zajedničkim investiranjem može sprovesti ova tranzicija. Investicije u biznisu se vrše na mnogo duže periode, periode na 10 godina, i zahtevaju određenu pouzdaost i sigurnost. Ukoliko se planovi država menjaju na svakih par godina, to odaje utisak neozbiljnosti i nesigurnosti što će odvlačiti investicije privatnog sektora i umnogome usporiti tranziciju u ovom polju. Agencija je takođe iznela i rezultate svog istraživanja da bi najveći doprinos smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte imala primena mera Energetske efikasnosti, što bi moglo da smanji emisije za duplo u budućnosti.

Nakon ovih sjajnih predavanja, dijaloga i panela koje smo posećivali počeli smo i sa obilascima samih procesa pregovora, što nam je činilo pravu poslasticu (barem našem delegatu 😊 ). Jedan od prvih pregovora koje smo posetili bili su pregovori „New collective quantified goal on climate finance”, tema i pregovori koji su najavljivani kao pravi „bum“ i glavni cilj ovog COP-a. Cilj ovih pregovora bio je da se naprave i oznaže mehanizmi za finansiranje i ulaganje u borbu protiv klimatskih promena, pre svega mehanizmi za zemlje u razvoju. Početak je bio zakazan za 19:00, ispred sale bila je možda do tada najveća zainteresovanost posmatrača. Mi smo uspeli da stignemo među prvima dok je red iza nas bio pozamašan. Čekali smo da pregovori krenu, međutim to nikako da se desi, prethodno su bili odloženi za 19:00 međutim, sada je to vreme već prošlo. Delegati i pregovarači „nonšalantno“ i opušteno pristižu, kao da će učestvovati na nekim „levim“ pregovorima a ne onim koji treba da rezultuju dogovorom koji će zasigurno odrediti način funkcionisanja i izgled sveta u budućnosti. Kada su svi pristigli, obavestili su nas da nema mesta u sali i poslali u drugu prostoriju gde je bio uključen video prenos ovih pregovora. Pristigli smo u tu sobu, smetili se i pregovori su zvanično počeli. Predsedavajuća je pitala da li neko ima nešto da doda na probnu verziju teksta, Velika Britanija se javila i istakla neka svoja razmatranja. I to je bilo to, predsedavajuća je objavila kraj pregovora i rekla da je novi sastanak narednog dana sa određenom dopunom i nakon toga tekst se šalje „presidency“-ju na usvajanje, glavnom telu. Dugonajavljivani „bum“ pregovori su trajali svega nekoliko desetina sekundi, najavljeni su za naredni dan u 10:00 sa tom dopunom. Sutradan je situacija bila malo bolja, ali ne mnogo; strane su davale svoje utiske o tome i tražile dodatno vreme da pregledaju dopune. Zvanični pregovori su završeni, strane su dobile vreme da svoje sugestije pošlju do 15:00 časova a u 17:00 se šalje „presidency“-iju. Pošto je taj nastavak bio nezvaničan i udaljen od očiju nas posmatrača, šta je odlučeno i poslato ostaje da vidimo…

Uplašili smo se da će se u ovakvom maniru nastaviti i ostali važni pregovori, ali to nije bio slučaj. U narednim obraćanjima predstavićemo vam i utiske i procese ostalih pregovora, koji su i zaista zaslužili tu reč jer su bili dosta intenzivni, kompetentni i puni obrta.