Mi ćemo vraćati i one kredite koje smo morali i mogli upotrebiti da smanjimo šansu da naši građani izgube život. Znajući to, misao da ćemo vraćati kredite koje koristimo da poklonimo novac onima koji su među najbogatijima da unaprede svoju energetsku efikasnost nam ne pada teško. Ipak, način na koji trošimo novac iz kredita Međunarodne banke za obnovu i razvoj možemo makar delimično da promenimo kada god požele ljudi koji sede u Upravnom odboru projekta. Ukoliko želite da saznate više pročitajte tekst koji smo pripremili za vas.

Projekat „Čista energija i energetska efikasnost za građane“ je petogodišnji projekat Ministarstva rudarstva i energetike i Svetske banke kojim se obezbeđuju subvencije domaćinstvima za sprovođenje mera energetske efikasnosti. Ove subvencije, finansirane zajmom Svetske banke u iznosu od 50 miliona dolara omogućene su radi unapređenja energetske efikasnosti i održivog grejanja u domaćinstvima i sprovode se na način prikazan na slici 1[1]

Slika 1. Uprošćena šema dodele subvencija domaćinstvima

Šta je planirano?

U pratećim dokumentima projekta naznačeno je da će se projekat fokusirati na domaćinstva sa nižim prihodima na više načina koji su prikazani u Tabeli 1:

Tabela 1. Kako je projekat planirao da obezbedi energetsku efikasnost za domaćinstva sa nižim prihodima

Šta smo istraživali?

Mi u RES fondaciji smo želeli da utvrdimo da li novac poreskih obveznika namenjen za unapređenje javnog dobra stiže i do onih koji nemaju dovoljno sredstava da sami obezbede bolju energetsku efikasnost.

Kako bismo utvrdili da li je projekat uspeo da obezbedi fokus na domaćinstva sa nižim primanjima posmatrali smo sprovođenje ovog projekta u poslednje dve godine kroz analizu tri javna poziva (slika 2):

Slika 2. Osnovni podaci o sprovođenju projekta koje smo istražili

Šta smo našli?

1.Dizajn poziva koji nije bio usmeren na energetski siromašna domaćinstva je takav da usmerava najviše javnih sredstava obezbeđenih ovim zajmom ka onima koji mogu da potroše najviše novca. Javni konkursi su takvi da se relativno učešće građana smanjuje što je traženi iznos i broj mera bio veći[2]. Kao rezultat ovakvog dizajna dobili smo na jednom mestu korisnika koji je dobio 65% potrebnog novca (oko 20 hiljada evra) iz zajma za sledeće mere energetske efikasnosti, koje pripadaju naprednom paketu mera, na svom domaćinstvu:

  • Zamena spoljnih prozora i vrata
  • Izolacija fasade
  • Izolacija krova
  • Ugradnja toplotne pumpe
  • Zamena ili ugradnja nove instalacije
  • Ugradnja solarnih kolektora za pripremu PTV
  • Ugradnja solarnih panela za električnu energiju 
  • Izrada tehničke dokumentacije

Iako je ovo najupečatljiviji primer, u svim lokalnim samoupravama najviše javnog novca je pripalo manjem broju korisnika koji su mogli da izdvoje najviše sopstvenih sredstava. Ovi korisnici žive u porodičnim kućama ali se ne čini da je dizajn omogućio da domaćinstva s nižim prihodima budu dobro zastupljena među potencijalnim korisnicima programa kako je planirano projektom.

2. Na konkursu 2023. godine za 33 jedinice lokalne samouprave (JLS) koje su dobile najviše sredstava opredeljeno je 56% svih sredstava na konkursu. U ove 33 jedinice živi 56% stanovnika u 56% domaćinstava. Međutim, od 33 JLS njih 27 su iznad medijane po % broju zaposlenih a čak 29 iznad medijane po visini prosečne zarade. Ovo pokazuje da udeo grupe lokalnih samouprava s nižim prihodima nije povećan kako je planirano projektom.

3. Godine 2024. JLS su po prvi put mogle da biraju da konkurišu i za sredstva koja će usmeriti ka energetski siromašnim građanima. za koliko sredstava. JLS su se opredelile da traže 10 puta više sredstava za građane koji NISU energetski siromašni. 44 JLS se opredelilo da traže sredstva za energetski siromašne a 137 JLS za ostale građane. JLS su mogle da konkurišu istovremeno i za jedna i za druga sredstva. Od 44 JLS koje su opredelile za sredstva za energetski siromašne, samo dve JLS: Niš i Gnjilane, dobile su 50% ukupnih sredstava, 58.5 miliona od 118 miliona?! JLS su bile ažurnije u raspisivanju konkursa za energetski neugrožene građane pa je tako do kraja oktobra 2024. godine 96 od 137 JLS raspisalo pozive za energetski „neugrožene“ građane a svega 16 od 44 JLS, je raspisalo pozive za energetski ugrožene građane. Do kraja oktobra, prema javno raspoloživim podacima,  samo su Beočin i Vršac završili konkurse a sredstva je dobilo ukupno 8 energetski ugroženih kupaca.

Jer ko ima, daće mu se, i preteći će mu; a koji nema, uzeće mu se i ono što ima.[3]


[1] https://www.mre.gov.rs/tekst/2149/projekat-cista-energija-i-energetska-efikasnost-za-gradjane-surce.php

[2] https://www.mre.gov.rs/extfile/sr/4536/POGM_mart24-%20prevod%20srpski.pdf

[3] Jevanđelje po Mateju, 13.12