Energetska održivost u ruralnim sredinama nije samo pitanje komfora, već i opstanka i razvoja lokalnih zajednica. Ako želimo da sela budu vitalna i ekonomski jaka, neophodno je omogućiti im stabilan, održiv i pristupačan izvor energije. Kroz pametna ulaganja, bolju organizaciju subvencija i razvoj energetskih zajednica, moguće je značajno unaprediti kvalitet života u ovim oblastima. Pored toga, dodatna edukacija o korišćenju i održavanju energetski efikasnih sistema može doprineti većem stepenu usvajanja ovih tehnologija.
S tim u vezi, RES fondacija je 27. i 28, februara u saradnji sa Regionalnom razvojnom agencijom Zlatibor organizovala predavanja i energetsko savetovanje za žene iz ruralnih sredina opština Čajetina i Arilje, koje se suočavaju sa sličnim problemima, a to su česti i dugotrajni prekidi u snabdevanju električnom energijom. Ovi prekidi ne samo da narušavaju svakodnevni život, već i ozbiljno ometaju razvoj porodičnih poslova, naročito u turizmu i poljoprivredi.
Glavne teme bile su energetska efikasnost i održivi izvori energije za ruralna domaćinstva. Članice udruženja žena „Savez seoskih žena Čajetine“ i „Zlata“ iz Čajetine, kao i udruženja žena „Sibirka“ i „Ariljke“ iz Arilja istakle su da postoji veliko interesovanje za instalaciju solarnih panela, kako u privatnim domaćinstvima, tako i u ugostiteljskim objektima. Međutim, pristup ovim tehnologijama često je otežan zbog visokih početnih troškova i složenih procedura za dobijanje subvencija, koje uprkos rastućem obimu dostupnih sredstava za ovu namenu i dalje ne zadovoljavaju svu postojeću tražnju. Dodatni problem jeste što su konkursi prečesto dostupni prevashodno onim korisnicima koji već imaju početni kapital za ulaganje, a često prođu i mimo znanja stanovništva u selima.
Jedan od ključnih zaključaka diskusije bio je da solarni paneli i toplotne pumpe mogu značajno poboljšati situaciju. Aleksandar Macura iz RES fondacije istakao je da zakon već omogućava domaćinstvima da proizvode sopstvenu energiju i razmenjuju je sa Elektroprivredom Srbije. „Primera dobre prakse ima dovoljno – oko 2.500 domaćinstava u Srbiji već koristi krovne elektrane i funkcioniše kao kupac-proizvođač,“ naglasio je Macura.
Međutim, solarni paneli i dalje zahtevaju inicijalna ulaganja od nekoliko hiljada evra, što za mnoge predstavlja nepremostivu prepreku. Učesnice razgovora predložile su rešenja poput subvencionisanih kredita sa odloženim plaćanjem na rate, kako bi ova tehnologija bila dostupnija i penzionerima i socijalno ugroženim licima. Još jedan važan aspekt diskusije bila je mogućnost osnivanja energetskih zajednica.
Jasno je da u procesu energetske tranzicije ruralne zajednice ne smeju ostati skrajnute. Solarni paneli, energetske zajednice i subvencije za efikasnije grejanje su rešenja koja mogu doneti konkretne promene. Međutim, ključ uspeha leži u većoj dostupnosti ovih rešenja svim građanima, bez obzira na njihovu finansijsku situaciju i mesto stanovanja.
“Energetski razgovori” sa ženama Zlatiborskog okruga deo su projekta „Unapređenje korišćenja održive energije u Zlatiborskom regionu“, koji finansira Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u saradnji sa Regionalnom razvojnom aggencijom “Zlatibor”. Projekat implementira Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.
Galerija fotografija:
