Pravo pitanje je ko, kako i kada će finansirati unapređenje standarda tako da svaki šporet na drva, svaki automobil i svaka termoelektrana koja preostane nakon uvođenja OIE bude u skladu sa standardima 21. veka
Početak grejne sezone standardno aktuelizuje pitanje kako da poboljšamo kvalitet vazduha koji dišemo. Upravo zato smo istraživali šta je ključ za rešavanje ovog decenijama zanemarivanog problema, ko su najveći zagađivači i zbog čega se tačno kaže da su PM 10 i PM 2,5 čestice tihe ubice koje skraćuju životni vek.
Veće korišćenje OIE
Direktor programa u fondaciji RES Aleksandar Macura kaže za Kurir da je unapređenje kvaliteta vazduha koji dišemo do nivoa koji je predviđen zakonom zadatak koji naše društvo nije rešilo u poslednjim decenijama. – Kapacitete za rešavanje tog problema imamo: potrebno je da svi uređaji u kojima se sagoreva gorivo budu u skladu sa standardima 21. veka, najbolje onim koje propisuje EU, i da gorivo koje se u njima sagoreva bude standardnog kvaliteta. Istovremeno, korišćenje obnovljivih izvora energije nas, osim u slučaju biomase, oslobađa razmišljanja o sagorevanju. Prava pitanja su ko, kako i kada će finansirati unapređenje tih standarda tako da svaki šporet na drva, svaki automobil i svaka termoelektrana koja preostane nakon uvođenja OIE bude u skladu sa standardima 21. veka. Drugog puta nema – navodi Macura.
On ističe da će „korisnici tih uređaja svakako morati da plate za tu promenu, a poreski obveznici za one koji ne mogu sami, bilo da neposredno finansiranje dođe od države ili međunarodnih finansijskih organizacija“. – Potrebne su ogromne investicije. Koristi su nemerljivo puta veće i privatne usled ušteda energije i javne usled unapređenog kvaliteta vazduha i javnog zdravlja i usled smanjenja tehnološkog zaostatka naše energetike i privrede. Takođe, time bismo smanjili rizike od mogućih trgovinskih ili drugih poteškoća kojima možemo biti izloženi usled nepoštovanja normi kada u pitanju lokalne emisije i emisije gasova sa efektom staklene bašte – ističe naš sagovornik.
Ključ za rešavanje ovog decenijama zanemarivanog problema Macura vidi u „pažljivom, ali hitnom uvođenju i poštovanju standarda za uređaje i goriva i prelasku na goriva sa nižim nivoom emisija, pre svega na obnovljiva, jer moramo voditi računa i o borbi protiv klimatskih promena“. – Ključ je i borba protiv energetskog siromaštva i pomoć svima onima koji ne mogu da dosegnu zahtevane standarde da to učine javnim sredstvima, jer nema drugog načina. Milion i četiri stotine hiljada domaćinstava u Republici Srbiji greje se na čvrsta goriva, 1,5 miliona nema radijatore u kućama. Među slojevima stanovništva koji imaju najmanje sredstava 90% se na čvrsta goriva. To su ogromne brojke. Izazov su energetika i grejanje stanovništva, jer dobra volja nije dovoljna. Potrebno je promišljeno odlučivanje i saradnja velikog broja aktera da bi se unapredilo stanje. Takvo odlučivanje i saradnja su mogući i dogodili su se u mnogim zemljama. Dobra vest je da u mnogo slučajeva energetska efikasnost i smanjenje zagađenja idu ruku podruku, pa su mere veoma često i ekonomski isplative. Bolji šporet, toplotna pumpa, inverterska klima, održivo daljinsko grejanje na obnovljive izvore, rešenja postoje u različitim cenovnim razredima. Kod industrijskog zagađenja, koje posebno pogađa neke gradove u Srbiji, potrebno je sprovoditi postojeće zakone. Ne verujem da je opstanak bilo kog postrojenja koje ne posluje u skladu sa zakonom kada su emisije u pitanju u javnom interesu, bez obzira na broj zaposlenih – uveren je Macura.
Brojni zagađivači
Kao najveće zagađivače vazduha kod nas on navodi saobraćaj, industriju, ali i kućna ložišta. – Čestično zagađenje koje udišemo dolazi od čestica koje direktno emitujemo i koje se zadrže u vazduhu i od čestica koje hemijskim reakcijama nastanu u atmosferi od drugih zagađujućih materija, poput sumporovih ili azotnih oksida. Kada su direktne emisije čestica u pitanju, kućna ložišta i druga manja ložišta su zaslužna za preko tri četvrtine direktnih emisija PM 2,5 i najveći deo emisija PM 10. Svetska banka je počela da se bavi tim analizama u našem regionu, a rezultati ukazuju na dominantno učešće grejanja u formiranju čestičnog zagađenja. Izveštaji iz celog sveta ukazuju na znatno smanjenje azotnog zagađenja za vreme karantina u martu i aprilu i izostanak smanjenja čestičnog zagađenja. To jasno ukazuje na ograničenu ulogu koju saobraćaj ima u formiranju najopasnijeg, čestičnog zagađenja. U svakom slučaju, znamo da naš elektroenergetski sektor emituje zastrašujuće količine sumpor-dioksida, koje nisu uporedive sa zemljama van našeg regiona, i znatne količine azotnih oksida, koje se sigurno pretvaraju u čestično zagađenje u atmosferi – ukazuje Macura.
Uloži, pa loži
On navodi da „izgleda kao da se nalazimo između dve vatre“. – Saobraćaj sa oko 20% doprinosi emisiji azotnih oksida i sa oko 5% emisijama čestica, pa mi se čini da podrška električnim vozilima nije ni najbrži, a ni najpošteniji način za smanjenje zagađenja vazduha. Svaka lokacija u Srbiji ima svoj miks zagađenja, ali neke karakteristike su svakako zajedničke. Svako industrijsko postrojenje je priča za sebe. Naš zakonski okvir je, međutim, usklađen sa evropskim kada su u pitanju emisije i potrebno je sprovođenje zakona, kao što smo već rekli.
Problem unapređenja kvaliteta vazduha je složen, ali je poruka koju imamo jednostavna. Za one koji mogu i moraju da snose odgovornost za zagađenje koje proizvode ona glasi: „Uloži, pa loži“. Za one koji ne mogu sami da prevaziđu situaciju u kojoj se nalaze, pre svega za ljude u stanju energetskog siromaštva, poruka je za donosioce odluka i donatore: „Uložimo, pa ložimo“.
Izvor: Kurir