Državna briga je veća za neke vidove energije nego za neke druge. Pametno daljinsko grejanje može da proizvede društvene koristi koje u početku prevazilazi učešće te energetske usluge u potrošnji energije i možda zavređuje povećanu brigu.
Daljinsko grejanje u Srbiji nije pametno a učestvuje sa 4% u finalnoj potrošnji energije i sa oko 11% u finalnoj potrošnji energije u domaćinstvima. Korisnici ove usluge su po pravilu bolje stojeći sugrađani nastanjeni u natprosečno skupim nekretninama.
Gotovo tri četvrtine svih kapaciteta daljinskog grejanja nalaze se u Beogradu i Novom Sadu. Preduzeća koja isporučuju uslugu ne ispunjavaju sve svoje zakonske obaveze. 2025. godine su srpski poreski obveznici preuzeli obavezu da daljinsko grejanje u Novom Sadu finansiraju sa više od 100 miliona evra.
Političke volje lokalnih samouprava, Republike Srbije, Evropske Unije i drugih činilaca su se saglasile da osmisle intervenciju kojom bi se sa 65 miliona evra[1] sufinansirala energetsku sanacija stambenih zgrada priključenih na sisteme daljinskog grejanja u 14 lokalnih samouprava u Republici Srbiji[2].
73% svih stambenih zajednica koje su iskazale interes da učestvuju u projektu nalaze se u Beogradu i Novom Sadu. Ovaj udeo odgovara udelu korisnika usluge daljinskog grejanja u ovim gradovima u ukupnom broju svih korisnika ove usluge u Republici Srbiji. Vrednost nekretnina u 271 stambenoj zajednici u Beogradu koje su se prijavile da budu korisnici ove velikodušne pomoći iznosi gotovo 1.6 milijardi evra.
U usvojenom Zakonu o Budžetu Republike Srbije za 2025. godinu u članu 3 B[3] zakonodavac je dozvolio projektno zaduživanje Republike Srbije za projekat Energetska sanacija stambenih zgrada priključenih na sistem daljinskog grejanja kod EBRD u iznosu od 50 miliona evra. Do tog zaduženja međutim nije došlo u toku 2025. godine. U usvojenom Zakonu o Budžetu Republike Srbije za 2026. godinu[4] u članu 3 B zakonodavac nije naveo ovo projektno zaduženje.
Predstavljamo vam dopunjeni prikaz ideje o javnom finansiranju energetske sanacije stambenih zgrada priključenih na sistem daljinskog grejanja u nadi da ćemo razumeti kako su se stekle političke volje lokalnih samouprava, Republike Srbije, Evropske Unije i drugih činilaca oko ovako osmišljene intervencije. Ili kako je ta politička volja nestala, ako je nestala.
To je naročito važno za buduće kreatore javnih politika dobre energije u novom srpskom društvu. Jer „tko ne pamti iznova proživljava“[5].
Pročitajte studiju Čija je energetska efikasnost: Daljinska pomoć daljinskom grejanju – dopunjeno izdanje, 2025.
[1] Zbir predviđenih bespovratnih sredstava i sredstava iz zaduženja
[2] https://www.mre.gov.rs/tekst/2437/projekat-energetska-sanacija-stambenih-vise-porodicnih-zgrada-prikljucenih-na-sistem-daljinskog-grejanja-javni-esco-projekat-.php
[3] https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-budzetu-republike-srbije.html
[4] https://www.mfin.gov.rs//upload/media/i86uew_6932a34de6dde.docx
[5] Hvala Branimiru Štuliću na stihovima iz p(j)esme „Sloboda“.