Чије је сунце, чији су непостојећи вишкови електричне енергије и чију топлоту ће пумпа да пумпа?

Дим, бука и неред су обележили почетак скупа у Народној Скупштини Републике Србије који је започео 04. марта 2025. На дневном реду тог скупа се налази и Предлог Закона о потврђивању Уговора о зајму (пројекат соларно-термалне електране у Новом Саду) између Републике Србије и Европске банке за обнову и развој^[1]. Информације које постоје у јавном домену нису ни у ком случају довољне да судимо о квалитету самог пројекта, па ће се о потрошњи јавног новца одлучивати са ограниченим информацијама. Оно што са сигурношћу можемо да кажемо је да је квалитет оних информација које имамо у јавном домену о овом пројекту недовољно добар. Постојеће информације указују на процесе уговарања и одобравања о којима смо већ писали, и који нису транспарентни. Указују на дим, буку и неред.

Предлажемо вам да одвојите десет минута свог времена да сазнате барем нешто о оквиру у који ће грађани Републике Србије да сипају до 105 милиона евра из кредитног задужења а грађани Европске уније можда додати још нешто више од 20 милиона евра.

Ко ступа у дужничко-поверилачке односе? Влада Републике Србије је предложила Народној Скупштини Републике Србије да усвоји Предлог Закона о потврђивању уговора о зајму (пројекат соларно-термалне електране у Новом Саду) између Републике Србије и Европске банке за обнову и развој.

Због чега настаје овај дужничко-поверилачки однос?

Није лако разазнати. Цитирамо Предлог Закона: ”Зајмопримац намерава да спроведе Пројекат описан у Прилогу 1 (Опис Пројекта), који је осмишљен да помогне у финансирању изградње велике соларно-термалне електране у Новом Саду са соларним колекторским пољима, сезонским складиштем топлоте, топлотном пумпом и екотлом …

БУДУЋИ ДА ће Пројекат спроводити ЈКП „Новосадска Топлана”, Нови Сад, топлана у Новом Саду (у даљем тексту: „Пројектни субјекат”) и у потпуном власништву Града Новог Сада (у даљем тексту: „Град”) уз помоћ Зајмопримца који поступа преко Министарства рударства и енергетике у складу са условима уговора о пројекту који ће закључити Банка, Зајмопримац кога представља Министарство рударства и енергетике и Пројектни субјекат на датум или или приближно истог дана кад и овај уговор (у даљем тексту: „Уговор о пројекту” и како је дефинисано у Стандардним условима пословања); ”

Наведени Прилог 1 који носи наслов Опис пројекта садржи 102 речи и не садржи ниједну бројку којом би се пројекат описао. Кроз пројекат Република Србија ( не Град Нови Сад који је власник предузећа и не предузеће у чије се послове инвестира новац пореских обвезника) инвестира у три различита технолошка решења. Наслов пројекта је дат према једном од та три технолошка решења. Уговор о пројекту нисмо могли да пронађемо у јавном домену и његов садржај нам није познат.

Како се комбинује јавни новац за финансирање овог пројекта, зашто тако, и ко то омогућава?

У овом опису такође сазнајемо и следеће: ”Предвиђено је да Пројекат буде суфинансиран инвестиционим грантом који ће обезбедити ЕУ преко WBIF-а.” У самом Уговору о зајму стоји да “Банка такође жели да Зајмопримцу стави на располагање инвестициони грант који обезбеђује Европска унија кроз Инвестициони оквир за Западни Балкан (у даљем тексту: „WBIF”) у износу до 20% од укупних трошкова пројекта у складу са уговором о гранту који треба да се закључи између WBIF и Зајмопримца”. Како уговорне стране знају како ће одлучивати ЕУ и WBIF који нису стране у овом уговору није познато. Зашто је жеља кредитора да обезбеди зајмопримцу бесплатна средства која обезбеђује трећа страна од значаја за овај уговор, није познато. Није нам познато ни да ли друге банке попут комерцијалних банака имају могућност да нуде повериоцима и бесплатна средства из истих ових извора. Као што смо раније писали у јавном домену нема никаквих информација о томе како се пројекти кандидују за финансирање из WBIF. Обратили смо се путем и-мејла надлежнима у WBIFу и Европској комисији да са нама поделе информације о томе који су пројекти кандидовани за финансирање путем овог инструмента у прошлој години а чије се одобравање или одбијање очекује ове године^[2]. Одговорено нам је да ћемо о томе моћи да се обавестимо када WBIF одобри финансирање.

Знамо ли довољно о пројекту који ћемо финансирати јавним новцем пореских обвезника Републике Србије и (можда) Европске Уније?

Предлог Закона не садржи друге детаље о самом пројекту. Ови детаљи су можда садржани у Уговору о пројекту чије се потписивање помиње у Предлогу Закона. Претрагом интернета смо уочили постојање једног документа који садржи неке детаље везане за овај пројекат. Документ под насловом SERBIA GrCF3 W2 – NOVI SAD SOLAR-THERMAL PLANT^[3] усвојен је од стране Одбора директора Европске банке за обнову и развој а садржи Препоруку Председника ове банке да се пројекат одобри за финансирање и пратећи извештај.

У овом документу наводе се и следеће информације:

Зајам ће се користити да се финансира изградња поља соларних колектора топлотне снаге 31 MW, електричног бојлера снаге 60 MW и топлотне пумпе снаге 17 MW.
Пројекат ће се наћи на листи изабраних пројеката за спровођење Акционог плана за зелени Град Нови Сад који је био у процесу припреме у тренутку одобравања овог Зајма. Није објашњено како је ауторима документа било познато да ће се пројекат наћи на листи која није припремљена.
Очекује се да ће пројекат задобити техничку подршку од стране WBIF за рад Јединице за управљање пројектима у износу од 3,140,000 Евра. Аутори овог документа нису објаснили на чему је засновано такво очекивање.
Зајмопримац је затражио бесповратну инвестициону подршку од стране WBIF у износу од 20,900,000 Евра као и да се очекује да ће таква подршка бити одобрена. Аутори овог документа не објашњавају како су сазнали да је Република Србија конкурисала за ову подршку нити одакле потиче очекивање да ће таква подршка бити одобрена. Грађани Републике Србије а ни грађани ЕУ не могу брзо сазнати баш ништа о овој кандидатури.
Речена бесповратна подршка би била део алокације Републике Србије из Инструмента за реформу и раст. Поглавље 12 Реформске Агенде Републике Србије: инвестиције у склопу инвестиционог оквира за Западни Балкан (WBIF)^[4], садржи индикативну листу пројеката по секторима који ће бити предложени за финансирање из WBIF у складу са релевантним националним и WBIF процедурама. Пројекат соларно-термалне електране се не налази на тој листи. Коришћење соларне енергије у системима даљинског грејања није препознато у Интегрисаном националном климатском и енергетском плану Републике Србије^[5], али се помиње у Стратегији развоја енергетике Републике Србије до 2040. године са пројекцијама до 2050. године^[6]. Реформска агенда Републике Србије је усвојена у поступку у коме је документ достављен на коментарисање затвореној групи у форми поверљивог документа а изјашњавања о документу су се обављала на затвореној седници скупштинског одбора за европске интеграције уз присуство Амбасадора Европске Уније у Србији^[7]^[8].
Oко 20% потреба Града Новог Сада за грејањем ће се задовољавати из 29.000 MWh чисте соларне енергије коју ће производити нова топлана. Ова информација се налази на више места у документу. Овај проценат је заправо многоструко мањи о чему се једноставно можемо обавестити у многобројним документима предузећа ЈКП „Новосадска Топлана”.
Спровођењем пројекта ће се смањити емисије загађујућих материја у ваздух и директне емисије CO₂ за 95% без навођења тренутног стања или стања након спровођења пројекта. Такође се наводи да ће због коришћења електричне енергије када се у обзир узму и индиректне емисије, пројекат у збиру доприносити повећању емисија CO₂.
Жене, према Попису из 2022. године, чине 41,59% становништва Града Новог Сада. Овај податак је нетачан.
Новосадска Топлана има у свом власништву 1.030 MW производних постројења што укључује и производне капацитете Термоелектране-топлане Нови Сад. Производни капацитети Термоелектране-топлане Нови Сад нису у власништву ЈКП Новосадска Топлана.
ЈКП Новосадска Топлана 97% својих оперативних прихода стиче пружајући услуге грејања. Ова тврдња је нетачна о чему се једноставно можемо обавестити у многобројним документима предузећа ЈКП „Новосадска Топлана”.
ЈКП Новосадска Топлана има показатељ продуктивности од 3.5 GWh по запосленом. Овај показатељ је такође нетачан о чему се једноставно можемо обавестити у многобројним документима предузећа ЈКП „Новосадска Топлана”.
Удео обновљивих извора енергије у грејању и хлађењу у Републици Србији у 2019. години је био 26,7%. Није јасно одакле долази овај податак.
У будућности ће се у електроенергетском систему Републике Србије јављати одређене количине обновљиве електричне енергије које би биле изгубљене или које би представљали ”вишак” због интермитентне природе извора и немогућности остваривања симултане потрошње. Наводи се да ће електрични бојлери користити 40.000 MWh “сувишне електричне енергије” за производњу топлотне енергије. Није познато на којим основама је настала оваква тврдња. У Интегрисаном националном климатском и енергетском плану Републике Србије се наводи да ће удео потиснуте или изгубљене обновљиве електричне енергије бити занемарљив и процењује се на 2.500 МWh у 2040. години. Чак и ако би ова непоткрепљена тврдња била тачна није јасно зашто би грађани Републике Србије финансирали пројекат којим се ЈКП Новосадска топлана окориштава на штету неког другог.
У Интегрисаном националном климатском и енергетском плану Републике Србије зацртано је да ће удео обновљивих извора енергије у грејању и хлађењу у 2030. години износити 50,9 % а удео обновљивих извора енергије у производњи електричне енергије у 2030. години бити 49,1%. Обе наведене бројке су нетачне и не налазе се у плану.
Из документа можемо сазнати ће очекивана производња топлотне енергије из соларних колектора бити 29.000 MWh годишње, да ће се из електричних бојлера добити додатних 40.000 MWh а топлотна пумпа ће производити 50.000 MWh. Пројекат соларно-термалне електране у Новом Саду би по плану донео годишње нешто мање од 120.000 MWh од чега би сама соларно-термална електрана допринела са мање од једне четвртине, док би пумпање топлотне пумпе произвело највише топлотне енергије. Из наведеног документа није најјасније како ће се складиште топлоте користити.