Daljinska pomoć daljinskom grejanju

Ministarstvo rudarstva i energetike sprovodi Javni ESCO projekat pod nazivom “Energetska sanacija stambenih, višeporodičnih zgrada piključenih na sistem daljinskog grejanja”. Projekat se finansira iz granta i kredita Evropske banke za obnovu i razvoj u iznosu od 64,5 miliona evra (14,5 miliona kao grant i 50 miliona kredit). Cilj Javnog ESCO projekta je finansiranje mera energetske efikasnosti na ovim objektima. Mere uključuju postavljanje izolacije na zgradu i prelazak domaćinstava na naplatu prema potrošnji toplotne energije. Predviđeno je da 50% investicije bude bespovratno dok će preostalih 50% vrednosti investicije domaćinstva otplaćivati kroz račun za grejanje. Vlada Republike Srbije očekuje da će projekat, pored poboljšanja energetske efikasnoti, proizvesti i druge koristi:

produženje veka trajanja objekata,
povećanje uslova ugodnosti boravka korisnika objekata i stanara,
finansiranje projekta iz postignutih ušteda,
značajno povećanje vrednosti nekretnina koje su predmet sanacije, bez ličnog kreditnog zaduženja samih korisnika,
mogućnost uticanja na sopstvenu potrošnju toplotne energije za grejanje i smanjenje računa za grejanje kao i troškova za hlađenje prostora u letnjem periodu,
sanacija dotrajalih fasada i krovova i smanjenje rizika od povređivanja stanara i prolaznika u slučaju nepredviđenih događaja,
smanjenje troškova održavanja._^[1]

Razumevajući strukturu daljinskog grejanja u Srbiji i način na koji se ova usluga obavlja možemo sa sigurnošću da kažemo da će poreski obveznici pomoći poslovanju sektora snabdevanja prirodnim gasom.

…u Beogradu i Novom Sadu

U ovom trenutku 14 lokalnih samouprava je sprovelo Konkurse za prijavu stambenih zajednica za učešće u projektu.^[2] Na osnovu istraživanja i proračuna RES fondacije kroz konkurs je izabrano 516 stambenih zajednica što predstavlja 0,94% svih registrovanih stambenih zajednica u Srbiji. U Beogradu će biti sanirano 1,03%, a u Novom Sadu oko 1,85% od svih stambenih zajednica registrovanih u ova dva grada. Najveće učešće izabranih stambenih zajednica u ukupnom broju je u Negotinu i Trsteniku (6% i 4,3%).

Od 516 izabranih stambenih zajednica 52% se nalazi u Beogradu, 20,7% u Novom Sadu. Sledi Pančevo sa 5,6% izabranih stambenih zajednica dok ostalih 11 gradova učestvuje sa ispod 4% pojedinačno (Grafikon 1). Od svih domaćinstava priključenih na daljinsko grejanje u Srbiji, 63% se nalazi u Beogradu i Novom Sadu (Beograd 50%, Novi Sad 13%).^[3]

Grafikon 1 Broj i odnos izabranih stambenih zajednica u 14 lokalnih samouprava (Izvor: objavljeni konkursi)**^[4]**

Daljinsko ispunjenje cilja

Površina stanova u 96 izabranih stambenih zajednica na Novom Beogradu i Vračaru iznosi preko 330 hiljada metara kvadratnih^[5]. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda o prosečnim cenama prometovanih nekretnina na ovim opštinama u 2023. godini tržišna vrednost ovih stanova u izabranim stambenim zajedicama na Novom Beogradu i Vračaru je gotovo 850 miliona evra.^[6] Deluje da će ovim projektom zaista doći do ostvarenja cilja: “značajno povećanje vrednosti nekretnina koje su predmet sanacije, bez ličnog kreditnog zaduženja samih korisnika”.

Imajući u vidu raspodelu tipa grejanja u odnosu na imovinsko stanje stanovništa u Republici Srbiji (Grafikon 2), RES fondacija postavlja pitanje da li je i u kom procesu Republika Srbija pravilno odlučila da javni novac prioritetno dodeli baš ovim građanima u više-porodičnim zgradama priključenim na sistem daljinskog grejanja …”bez ličnog kreditnog zaduženja samih korisnika”. Pozivamo čitaoce i čitateljke da postave isto ili neko drugo pitanje donosiocima odluka.