Bez obzira na način na koji definišemo pojam građanske energije, on podrazumeva aktivno učešće građana u energetskom, a naročito u elektroenergetskom sistemu, u ulogama koje ranije nisu bile moguće. Građani se danas mogu pojaviti kao proizvođači električne energije koju isporučuju u mrežu — bilo snabdevaču, bilo unapred određenom potrošaču — ili kao investitori u postrojenja kojima upravljaju drugi, a koja ostvaruju iste funkcije.
Ključna pretpostavka postojanja građanske energije jeste mogućnost da se građanin „pojavi“ na elektroenergetskoj mreži, isporučuje energiju i odlučuje kome će ona biti namenjena. Građani, ali i pravna lica, ove uloge mogu ostvarivati pojedinačno ili kroz udruživanje.
Distribuirana građanska energija omogućava da se proizvodnja električne energije odvija u neposrednoj blizini potrošnje, na najnižim naponskim nivoima. Na taj način smanjuje se potreba za ulaganjima u nove velike proizvodne kapacitete, kao i za investicijama u prenosne kapacitete. Kada se koristi prvenstveno za sopstvenu potrošnju, ovako proizvedena energija doprinosi većoj energetskoj nezavisnosti, sigurnosti snabdevanja i dekarbonizaciji domaće potrošnje. Dodatno, cenovno konkurentna proizvodnja električne energije iz distribuiranih izvora u vlasništvu građana pruža još jedan snažan argument za podršku ovom obliku energetskog razvoja.
Dosadašnji razvoj distribuirane građanske energije u zemljama Zapadnog Balkana zasnivao se na konceptu kupca-proizvođača, koji je neujednačeno razvijen u regionu. Međutim, razvoj zakonodavstva Evropske unije vodi ka postepenom ukidanju sistema neto merenja i prelasku na energetske zajednice kao glavni okvir za dalji razvoj distribuirane građanske energije. Istovremeno, projekti komercijalnih investitora, koji se suočavaju sa manjim administrativnim i tehničkim preprekama, sve češće konkurišu građanskim inicijativama za ograničene resurse distributivne mreže.
Prelazak sa neto merenja na energetske zajednice nije linearan proces i zahteva razvoj podsticajnih okvira u više oblasti: upravljanje, planiranje i razvoj distributivne mreže; regulativu; finansijske i poreske aranžmane; različite pravne aspekte; modele upravljanja zajednicama; kao i učenje i obrazovanje. Ovi okviri su još u ranoj fazi razvoja u Evropskoj uniji, dok u zemljama Zapadnog Balkana tek počinju da se oblikuju. Razvoj energetskih zajednica zahteva inovacije u tehnološkom, upravljačkom i društvenom smislu.
Na trećem izdanju konferencije „Dobra energija“, koju je Zelena energetska zadruga organizovala u Zagrebu 23. oktobra, okupili su se ključni akteri građanske energije iz Hrvatske, jugoistočne Evrope i Zapadnog Balkana. Cilj konferencije bio je da se kroz razmenu iskustava sa terena, dijalog sa zakonodavcima i institucijama, kao i dogovor o konkretnim koracima, ubrza razvoj energetskih zajednica.
Aleksandar Macura učestvovao je u panelu „Šta nam je potrebno za proširenje, replikaciju i ubrzanje građanske energije u jugoistočnoj Evropi?“. Sa učesnicima konferencije podelio je svoje viđenje koraka koji bi mogli doprineti ubrzanju razvoja ovog sektora. Istakao je brojnost tema, procesa i učesnika koji oblikuju prilike za razvoj, kao i potrebu da se oni prepoznaju, grupišu i povežu.
Prepoznavanje tema, procesa i aktera, kao i postizanje saglasnosti oko jedne ili više vizija razvoja građanske energije, ključno je da bi zagovornici mogli zajednički da deluju i unapređuju uslove za njen dalji rast. Učesnici su se složili da su operatori distributivnih sistema centralni akteri, budući da se suočavaju sa različitim ograničenjima, te da je važno da se u jačanje njihovih kapaciteta i praćenje rezultata aktivno uključe i regulatori.
Od suštinskog značaja je da projekti građanske energije zaista donose dodatu vrednost elektroenergetskom sistemu, što zahteva specifična stručna znanja u fazi razvoja projekata. Ta znanja nisu uvek lako dostupna pojedincima koji žele da se udružuju. Konačno, regionalna saradnja, koja prevazilazi granice Evropske unije, prepoznata je kao izuzetno važna za ubrzanje razvoja energetskih zajednica.
Pogledajte galeriju fotografija iz Zagreba autora Bojana Gajića:
