Drage graditeljke budućeg srpskog društva dobre energije, možda znate da je energetska efikasnost, po zakonu, u javnom interesu i od posebnog interesa za Republiku Srbiju. To znači da nikome ne bi trebalo da je svejedno da li su proizvodne jedinice, prenosni i distributivni sistemi ili uređaji za potrošnju dovoljno efikasni. Ako sledimo tu logiku, nikome nije svejedno ni koliko je efikasna klima koju kupi komšija Aca ili ventilatori koje kupi komšinica Mica.
U ove vrele letnje dane leta 2024. godine možda možemo da se složimo da nas sve zajedno zanima koliko je efikasan pojedini uređaj za klimatizaciju ili ventilaciju.
Veća potrošnja električne energije za istu sobnu temperaturu može da doprinese sveukupnom preopterećenju elektroenergetskog sistema koje može da ugrozi kvalitet i sigurnost snabdevanja. Taj problem lako prelazi i preko granica povezanih sistema kao što su ovi naši jugoslovenski. I evropski.
Veća potrošnja električne energije za istu temperaturu unutrašnjeg vazduha uvećava sveukupnu potražnju za energijom u časovima najvećih opterećenja. U vreme velikih vrućina kada su svi elementi sistema za prenos energije napregnuti a električne energije iz različitih razloga ima manje na raspolaganju, povećana potrošnja dovodi i do veoma visokih cena za sve. Na taj način će ukupni troškovi isporuke energije biti veći. Trošak će deliti potrošači i domaće preduzeće pa je šteta u svakom slučaju naša[1].
Veća potrošnja energije za istu temperaturu unutrašnjeg vazduha donosi i veće negativne posledice po životnu sredinu jer naši proizvodni objekti još veoma značajno i preko zakonom propisanih granica negativno utiču na životnu sredinu i to, što bi se reklo, kod nas i u svetu.
Veća potrošnja energije za istu temperaturu unutrašnjeg vazduha iziskuje nepotrebno visoke troškove na strani korisnika. Ako naše sugrađanke potroše više za klimatizaciju ostaće im manje da kupe robu ili usluge koje vi prodajete. Ako naše javne ustanove potroše nepotrebno mnogo za klimatizaciju trebaće nam više poreskih sredstava da pokrijemo te troškove[2]. Ako komercijalni akteri potroše previše imaće manji profit i manje će investirati u razvoj svog poslovanja i u prilike za zapošljavanje. Ako bacamo novac svi pate. Na kratak rok lepo je proizvođačima nestandardnih uređaja, uvoznicima i prodavcima. Ove dve poslednje kategorije, međutim, žive sa nama.
Iz ovih i drugih razloga civilizovane ljudske zajednice odlučile su da urede pitanja koja se tiču energetske efikasnosti. Taj posao nije jednostavan, može biti kontroverzan, zahteva jako mnogo znanja, dobar nadzor i pravovremena podešavanja.
Posmatranjem i razmišljanjem, ljudi su ustanovili da postoje mnogobrojni razlozi zašto se u unapređenje energetske efikasnosti ne investira onoliko koliko se čini da bi bilo razumno[3].
Česte su situacije u kojima je čovečanstvo razvilo tehnološka rešenja koja su bolja, efikasnija, a čije posedovanje manje košta od postojećih u toku životnog veka uređaja[4]. Kada utvrdimo da je dostupnost tih rešenja dovoljno velika odlučujemo se da kupcima suzimo izbor: uvodimo standarde i zabranjujemo prodaju rešenja čije su karakteristike ispod donje granice prihvatljivog. Javnom politikom zarad nade za ostvarenje javnog dobra ograničavamo privatne izbore. Standardi su značajna civilizacijska tekovina i doprinose opstanku i boljitku ljudskog društva.
E, tako je i sa klima-uređajima.
Na osnovu rada stručnjaka i donosilaca odluka Evropska unija je procenila da će sprovođenje standarda za uređaje za klimatizaciju uspostavljenih kroz zahteve eko-dizajna dovesti do sledećih rezultata u periodu od 2010. do 2030. godine:
• Povećanje efikasnosti hlađenja za 1,46 puta
• Povećanje efikasnosti grejanja za 1,27 puta.
• Ukupne uštede na strani potrošača u iznosu od 3,6 milijardi[5]
Procene koje su pre više godina rađene za Republiku Srbiju novcem poreskih obveznika Evropske unije nisu dostupne javnosti[6].
Zahtevi eko-dizajna su tehnički propisi kojima se određuju minimalna energetska efikasnost grejanja i hlađenja, potrošnja energije u isključenom stanju ili stanju pripravnosti i maksimalni nivoi buke. Ovim propisima se takođe regulišu informacije o proizvodu koje se moraju naći u tehničkoj dokumentaciji o proizvodu i na slobodno dostupnim internet stranicama, kao i postupak provere u svrhu tržišnog nadzora.
Ovi propisi su u EU doneti 2012. a počeli su da se primenjuju 01. januara 2013. godine[7].
Kakva je situacija sa propisima u Republici Srbiji?
Marta 2013. godine stupio je na snagu Zakon o efikasnom korišćenju energije[8]. Ovim zakonom bilo je predviđeno da se propisi o tehničkim zahtevima za pojedine vrste ili grupe proizvoda uključujući i uređaje za klimatizaciju donesu do septembra 2014. godine. Pravilnik o zahtevima eko-dizajna za uređaje za klimatizaciju i ventilatore[9] donet je u februaru 2024. godine i predviđeno je da počne da se primenjuje 01. septembra 2024. godine, 10 godina nakon prvog zakonskog roka za donošenje tog propisa.
Zakonodavac nudi neka objašnjenja o tome zašto od 2013. do 2021. nisu doneti odgovarajući propisi. Ta objašnjenja ne utiču na potrošnju energije neophodnu da se određena zapremina vazduha rashladi ili zagreje za jedan stepen Celzijusa. Dakle, izostanak sprovođenja odgovarajućih propisa je negativno uticao na javna dobra koja smo opisali gore u tekstu i omogućio neograničenu mogućnost loših izbora komšiji Aci pri kupovini klima uređaja i komšinici Mici pri kupovini ventilatora.
Koliko su ovi propisi značajni za javni interes u našoj zemlji? Da ponovimo: procene koje su pre više godina rađene za Republiku Srbiju novcem poreskih obveznika Evropske unije nisu dostupne javnosti.
Ne znamo tačno koliko je klima-uređaja u domaćinstvima, javnim ustanovama i preduzećima, ne znamo tačno koliko ih se godišnje prodaje i ne znamo koliko je onih koji ne zadovoljavaju uslove eko-dizajna.
Šta znamo? Znamo da je, prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, oko 600 000 domaćinstava imalo klima-uređaj 2013. godine kada je Zakon o efikasnom korišćenju energije donet. Naredne, 2014. godine, kada je trebalo da budu doneti propisi, taj broj je procenjen na preko 811 000. Godine 2021, kada je donet novi, ali u mnogo čemu isti zakon koji reguliše ova pitanja, broj je procenjen na preko 930 000 a godinu dana kasnije na preko 1 100 000[10]. Koliko je domaćinstava u međuvremenu povećalo broj uređaja u kući ili zamenilo stari novijim (da li i boljim i efikasnijim?) – ne znamo. O javnom sektoru i privredi znamo malo.
Postoje procene da je vrednost tržišta singl-split i multi-split klima-uređaja u Srbiji u 2020. godini bila oko 30 miliona evra dok je broj prodatih uređaja bio veći od 70 hiljada. Na osnovu ovih procena i relativno niske prosečne cene čini se da je udeo uređaja koji ne zadovoljavaju standarde eko-dizajna mogao biti značajan[11].
Koliki je broj uređaja za klimatizaciju koji ne zadovoljavaju zahteve eko-dizajna koji važe u Evropskoj uniji od 2013. godine prodat tokom ove godine a naročito za vreme trajanja toplotnog talasa – ne znamo. Javno dobro je ostalo nezaštićeno i ove godine.
Da dodamo još i to da se i uređaji koji ispunjavaju zahteve eko-dizajna međusobno razlikuju i po svojoj efikasnosti. Energetsko obeležavanje i označavanje proizvoda nam pomaže da razlikujemo bolje od lošijih. To razlikovanje, međutim, mora da se obavlja samo u skupu civilizovanih uređaja. Sprovođenje propisa vezanih za zahteve eko-dizajna obezbeđuje taj minimum javnog dobra.
Šta će se desiti od 1. septembra 2024. godine? Razvoj situacije na tržištu će zavisiti od raspoloživosti nestandardnih uređaja[12], od kapaciteta organa nadležnih za tržišni nadzor, kapaciteta ustanova nadležnih za proveru usaglašenosti uređaja sa standardima, ali i od informisanosti i očekivanja učesnika na tržištu u pogledu sprovođenja propisa.
Sistem koji mora da postoji da bi se standardi osmislili, doneli i sproveli je složen. O tome ćemo više pisati u studiji slučaja na ovu istu temu koja će čitaocima uskoro biti na raspolaganju.
Kako smo već rekli: civilizovane ljudske zajednice su odlučile da urede pitanja koja se tiču energetske efikasnosti. Taj posao nije jednostavan, može biti kontroverzan, zahteva jako mnogo znanja, dobar nadzor i pravovremena podešavanja.
Standardi su jedna vrsta alata koja nam stoje na raspolaganju. Donošenje i sprovođenje standarda neposredno utiče na sve učesnike na tržištu, sužava izbor da bi unapredio javno dobro. Troškove uspostave sistema snose poreski obveznici, koristi od unapređenog javnog dobra uživaju svi građani, a troškove i koristi od energetske efikasnosti snose i uživaju direktni korisnici. Raspodela deluje pravično: moje uštede usled energetske efikasnosti donose meni koristi za novac koji sam ja platio. Poreski obveznici obezbeđuju da se standardi razvijaju, donose i sprovode a uživaju u javnom dobru. Kako uvođenje standarda po pravilu povećava cenu najjeftinijih uređaja na tržištu neophodno je da se ranjivim društvenim grupama obezbedi pristup neophodnim uređajima. Mi u RES fondaciji smatramo da nema razloga da postoji sumnja da je to moguće izvesti uz troškove koji su potpuno društveno prihvatljivi, pa nećemo o tome na ovom mestu ništa više reći.
Uskoro ćemo pisati i o standardima koji se tiču peći i šporeta na čvrsto gorivo. To su uređaji koji su pojedinačno odgovorni za najveći deo finalne potrošnje energije u Republici Srbiji ako ne računamo automobile.
Osim standarda i informisanja putem energetskog obeležavanja na raspolaganju su nam i drugi alati.
U drugim studijama slučaja koje ćete moći čitati ove jeseni pisaćemo o pomoći putem delimičnog finansiranja i putem uključenja treće strane u razvoj projekata energetske efikasnosti. Videćete kako Republika Srbija zahvata novac iz džepova poreskih obveznika i delimično finansira unapređenje energetske efikasnosti određenim grupama stanovništva.
Kroz ove studije slučaja pokušavamo da graditeljima budućeg srpskog društva dobre energije pomognemo da razumeju složena pitanja razlikovanja javnog i privatnog kada su u pitanju troškovi i koristi u vezi sa unapređenjem (ili neunapređenjem) energetske efikasnosti.
Jer: civilizovane ljudske zajednice su odlučile da urede pitanja koja se tiču energetske efikasnosti. Taj posao nije jednostavan, može biti kontroverzan, zahteva jako mnogo znanja, dobar nadzor i pravovremena podešavanja. I odgovornost.
Ovaj tekst je nastao kao prvi u seriji tekstova u okviru projekta „Energetska efikasnost: javna politika, investicije, koristi“. Projekat je pripremila i sprovodi RES fondacija uz podršku Hajnrih Bel fondacije.
Stavovi i mišljenja izneseni u ovom tekstu su u stavovi i i mišljenja autora i RES fondacije i ne predstavljaju nužno stavove i mišljenja Hajnrih Bel fondacije.
[1] Čitateljka bi mogla da poželi da pogleda podatke o proizvodnji, potrošnji, tokovima energije i njenim cenama na berzama: https://ems.energyflux.rs/dashboard
[2] Šteta koja nastaje ako se potroši premalo je mnogo veća i mogla bi se potražiti u bilansu zdravstvenih troškova.
[3] Jasno je da nije jednostavno utvrditi meru „razumnog“
[4] To naravno ne znači da su ovi uređaji jeftiniji za nabavku. Naprotiv.
[5] https://energy-efficient-products.ec.europa.eu/ecodesign-and-energy-label/product-list/air-conditioners-and-comfort-fans_en#:~:text=Ecodesign%20Requirement,-Ecodesign%20requirements%20for&text=The%20requirements%20apply%20to%20air,than%20or%20equal%20to%20125W.
[6] Procene su rađene u okviru projekta REEP
[7] https://energy-efficient-products.ec.europa.eu/ecodesign-and-energy-label/product-list/air-conditioners-and-comfort-fans_en#:~:text=Ecodesign%20Requirement,-Ecodesign%20requirements%20for&text=The%20requirements%20apply%20to%20air,than%20or%20equal%20to%20125W.
[8] https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_efikasnom_koriscenju_energije.html
[9] http://demo.paragraf.rs/demo/combined/Old/t/t2024_02/SG_011_2024_007.htm
[10] https://stat.gov.rs/oblasti/potrosnja-prihodi-i-uslovi-zivota/potrosnja-domacinstva/
[11] https://smarterstoves.resfoundation.org/wp-content/uploads/2022/02/Smarter_Stoves_Report.pdf strana 42
[12] Činjenica je da kameno doba nije prestalo zbog nedostatka kamena, ali je moguće da će javno dobro u Srbiji spasiti nestanak nestandardnih uređaja.