„Kucnuo sam ga ponovo slijedećeg jutra i kazaljka je skočila još više, dok je kiša pljuštala jače nego ikad. U srijedu sam otišao i ponovo ga lupnuo a kazaljka je pokazala najprije „lijepo“, zatim „vrlo suho“ i konačno „toplo i suho“, dok nije udarila u graničnik koji joj nije dao dalje. Radila je sve što je mogla, ali instrument je bio građen tako da nije mogao prognozirati još toplije vrijeme a da se ne raspadne. Kazaljka je očigledno željela ići dalje, prognozirati sušu, nestašicu vode, sunčanice, samume, pješčane oluje i takve stvari ali graničnik joj je to onemogućavao. Morala se pomiriti sa tim da pokazuje samo obično „vrlo suho“ vrijeme. Kiša je u međuvremenu bez prestanka lila potocima, a donji dio grada bio je pod vodom jer se rijeka bila izlila iz korita[1]“.
Ne znam zašto se setim ove epizode iz kultnog romana Jerome K. Jerome kada pročitam jedno relativno suvoparno (aha suvoparno, možda zato) saopštenje o troškovima energije za grejanje stambenog prostora koje Agencija za energetiku Republike Srbije izdaje svake godine u oktobru.
U tom saopštenju Agencija na osnovu nekih pretpostavki o potrošnji, efikasnosti i na osnovu cena energenata (ili takođe pretpostavki?) poredi po troškovima različite varijante grejanja stambenog prostora veličine 60 kvadrata. Agencija ne poredi baš sve varijante jer o troškovima daljinskog grejanja ne možemo saznati ništa kao ni o troškovima grejanja putem toplotnih pumpi ili klima-uređaja.
Saopštenje je, kako i priliči, šturo i uglavnom egzaktno, tek tu i tamo probije emocija pa se pojavi poneki prilog (samo) ili opisi koristi (ali što je komforno…).
Ovaj barometar 2020 u oktobru javlja građanima Srbije lepo gasno vreme pa ih teši da iako to grejanje nije najjeftinije ono ima dodatnu prednost u pogledu komfora koje pruža[2]. Za to vreme u Međunarodnoj agenciji za energetiku kukaju da su cene na tržištima na istorijski niskim nivoima zbog pandemije[3].
Godine 2023. skazaljka ide napred i u oktobru javlja građanima da će domaćinstva koja se greju korišćenjem prirodnog gasa imati najniže troškove[4]. Barometar Međunarodne agencije za energetiku, u istom mesecu iste godine, utvrđuje da gasna 2021/2022 godina počinje sa rekordno visokim cenama na tržištima u Evropi i Aziji i nižim nivoima zaliha u skladištima, a barometri uglednih američkih medija kažu da se nadaju da stratosferske cene gasa u Evropi izazvane globalnim energetskim slomom neće uticati u istoj meri na cene u SAD[5].
Naš dobronamerni barometar nastavlja da pokazuje „domaćinstva koja se greju korišćenjem prirodnog gasa imati najniže troškove„ vreme i u oktobru 2022[6]. Ptice zloslutnice iz Međunarodne Agencije za energetiku plaču u istom mesecu da se te godine zimska sezona otvara sa rekordno visokim cenama i nestabilnošću cena izazvanim i nekim problemima vezanim za ruske isporuke gasa[7].
U oktobru 2023. smo svedoci nešto lošijeg vremena pa barometar kaže “Grejanje korišćenjem prirodnog gasa će i ove grejne sezone biti povoljno u odnosu na druge vidove grejanja jer će iznositi 59,5 hiljada dinara, što je za samo 3,5 hiljada dinara skuplje od najpovoljnijeg grejanja korišćenjem drveta“[8]. Oni dosadnjakovići su gledanjem na svoj barometar uočili da su se tržišne napetosti u prva tri kvartala 2023. godine smanjile, ali da je snabdevanje ograničeno a cene izuzetno nestabilne[9]. Barometri u Evropi u međuvremenu crtaju gluposti.
Godine 2024. nastavljamo da svedočimo „samo malo skupljem od najpovoljnijeg“ vremenu[11]. Znate već da vam i ne kažem: Međunarodna agencija za energetiku kuka na slabe izglede, osetljivost i geopolitičke tenzije koje utiču na nepredvidivost cena, a žali se i na rast cena gasa na svim tržištima u drugom kvartalu 2024. godine.
Na kraju krajeva, njihovo međunarodno vreme je njihov problem. Naše javne politike su nama donele lepo gasno vreme, i jeftino gasno grejanje korisnicima koji sami lože. Pretpostavljamo da nema razloga da ne bude jeftino ni korisnicima daljinskog grejanja za koje isti taj gas lože drugi ljudi, pa ugrejanu vodu pumpaju i guraju kroz hiljade kilometara cevi do njihovih radijatora. Ne znamo tačno, jer Agencija ne prikazuje njihove troškove u uporednoj analizi.
Volimo i mi lepo vreme i radujemo se da se naši sugrađani jeftino greju!
Pitamo se ponekad zašto ih onda parama poreskih obveznika pripremamo da sami plate te jeftine račune i zašto im dajemo novac koji oni rado koriste[12] (o tome ćemo vam pisati uskoro) da kupe sebi nove kotlove. Pitate li se i vi?
Ipak: budi Republika Srbija, ne budi Međunarodna agencija za energetiku. Ni Eurostat.
Mnogo mrače, bre.
[1] „Tri čovjeka u čamcu a o psu da se i ne govori“, Jerome K. Jerome, Znanje 1986, Drugo izdanje, Prevod: Nikola Kršić
[2] http://aers.rs/Index.asp?l=1&a=541&id=262&tvid=1
[3] https://www.iea.org/reports/gas-2020
[4] http://aers.rs/Index.asp?l=1&a=541&id=285&tvid=1
[5] https://www.iea.org/reports/gas-market-report-q4-2021/main-findings
[6] http://aers.rs/Index.asp?l=1&a=541&id=317&tvid=1
[7] https://iea.blob.core.windows.net/assets/5c108dc3-f19f-46c7-a157-f46f4172b75e/GasMarketReportQ42022.pdf
[8] http://aers.rs/Index.asp?l=1&a=541&id=340&tvid=1
[9] https://www.iea.org/reports/medium-term-gas-report-2023
[10] https://ec.europa.eu/eurostat/documents/4187653/16179947/vis1-Electricity-and-gas-261023.png/722092b0-9465-b280-47cf-85307ae86c3a?t=1698302182681
[11] https://www.aers.rs/Index.asp?l=1&a=541&id=360&tvid=1
[12] Videti korisnike mere 4 ovde (i na mnogim drugim mestima) https://www.kovin.rs/wp-content/uploads/Odluka-o-utvrdjivanju-ispunjenosti-uslova-i-utvrdjivanju-liste-krajnjih-korisnika.pdf