Kako bi se rešio problem zagađenja vazduha neophodno je rečiti problem i velike i male vatre, odnosno individualnih ložišta i velikih postrojenja
Najveći izvori zagađenja vazduha u regionu su mali kućni uređaji, velika industrijska postrojenja i transport, saopšteno je na regionalnoj konferenciji „Balkanski vazduh između dve vatre“, koju je organizovala RES Fondacija.
Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji Fransoaz Džejkob istakla je da je, prema dostupnim podacima, vazduh u regionu Zapadnog Balkana trenutno najzagađeniji vazduh u Evropi.
Vazduh u regionu je zagađen tokom cele godine, ali dokazi za veliku zagađenost su najvidljiviji tokom zimskih meseci kada počne grejna sezona, i kada stanovništvo zahvaljujući aplikacijama koje prikazuju rezultate dobijene sa mernih jedinica postaaje svesno zagađenja.
Istraživanje Svetske banke koje je sprovedeno u Srbiji pokazuje da emisije sumpor-dioksida moraju da se smanje čak tri puta kako bi bili u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije.
Gornja granica zagađenja PM2,5 česticama, posle koje postoje posledice po zdravlje, iznosi 10 mikrograma po metru kubnom, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije. U Srbiji trenutno granična vrednost za PM2,5 čestice iznosi 25 µg/m3-
Kada govorimo o kućnim uređajima koji znatno doprinose zagađenju vazduha, pre svega se misli na stare, neefikasne i neispravne uređaje za kuvanje i grejanje, koji su, uz velika industrijska postrojenja, glavni uzročnik jedne od pet preuranjenih smrti u regionu.
Potrebna je promena javnih politika
Kako bi se situacija promenila potrebno je da se investira u cilju promene čitavog sistema grejanja, istakli su učesnici konferencije. Ipak, prema njihovim rečima, postizanje ovog cilja nije jednostavno.
Vođa tima obrazovnog programa Burn wise Agencije za zaštitu životne sredine SAD-a Leri Brokman objasnio je da primer Sjedinjenih Američkih Država pokazuje važnost uključivanja svih relevantnih aktera u tranziciju sistema grejanja, a to se prvenstveno odnosi na jedinice lokalne samouprave.
„SAD je pre 18 godina bila u istoj situaciji u kojoj su sada zemlje Zapadnog Balkana, bez plana, strategije i fondova. Ipak, u međuvremenu su obezbeđeni grantovi za lokalne zajednice, a danas mnoge jedinice lokalne samouprave imaju i sopstvene finansije koje su namenjene za poboljšanje kvaliteta vazduha“, rekao je Brokman.
Promene u sistemu grejanja zahtevaju saradnju svih aktera – udruženja građana, nevladine organizacije, građani sami, lokalne zajednice, ali na kraju država je ta koja donosi javne politike, kojima bi se problem rešio.
Predsednica Fondacije Hajnrih Bel Elen Uberšar istakla je da javne politike u našem regionu dosad nisu uspele i dodala da one treba da budu u skladu sa naučnim otkrićima, rezultatima istraživanja, ali i potrebama građana.
Pojedine države u regionu, kao što su Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina, počele su da prave planove i da rade na donošenju novih strategija sa naglaskom na uticaj lokalnih samouprava, čime bi omogućile da se u ovim zemljama znatno poboljša kvalitet vazduha.
„Promene u energetskom sektoru ne treba da se dese sutra, već juče“
Koordinatorka javnih politika Evropske komisije za regione u tranziciji Ana Sobčak objasnila je da je na Zapadnom Balkanu potrebno identifikovati zainteresovane strane, uvesti ih u proces i kroz njihovu saradnju omogućiti tranziciju energetskog sektora.
Termoelektrane su jedan od najvećih zagađivača vazduha u regionu, koje je poslednjih godina veoma visoko.
Viša službenica za zdravstvo i energiju u Health & Environment Alliance (HEAL) Vlatka Matković iznela je podatak da su emisije štetnih gasova iz 16 termoelektrana na ugalj u regionu zaslužne za više od 3900 preuranjenih smrti godišnje, dok su troškovi lečenja usled narušenog zdravlja veći od 11 milijardi evra.
Tomas Vajc iz Zelene partije Evropskog parlamenta rekao je da je usled povećanih emisija na Zapadnom Balkanu došlo do znatnog povećanja prosečne temperature.
.„Zagađenje utiče i na zdravlje stanovnika. Uzrokuje astmu, razne druge bolesti, ali i hiljade smrtnih slučajeva svake godine“, istakao je Vajc i dodao da zemlje regiona ne treba da se fokusiraju na ogromne projekte, već da jednostavno svaki projekat koji se bude realizovao u budućnosti treba da bude u skladu sa standardima Evropske unije.
Obnovljivi izvori mogu biti deo rešenja za probleme koje izazivaju termoelektrane na ugalj, ali u regionu je prelazak na obnovljive izvore spor.
Ekspertkinja za elektro-energetske sisteme i ekonomiju obnovljivih izvora energije i suosnivačica Asocijacije za održivi razvoj (ASOR) Maja Turković objasnila je da je Srbija još uvek neodlučna po pitanju prelaska na obnovljive izvore energije i da se odgovarajuća energetska politika još uvek čeka.
„Možemo da pređemo na obnovljive izvore energije u narednih 10 godina! Cena vetra i sunca je dramatično pala, tačnije, vetru je cena sada duplo niža, a suncu i više od toga, a istraživanja pokazuju da će cene i dalje padati“, naglasila je Turković.
Prema njenim rečima, povećan udeo obnovljivih izvora mora sa sobom da povuče i proizvodnju baterija, skladištenje energije i elektrolizatore.
„U narednih pet godina očekuje se da će cene struje dobijene pomoću vetra po megavat satu pasti ispod 45 evra, dok će solar pasti na oko 40 evra. U Srbiji će tada megavat sat iz termoelektrane na ugalj biti skuplji od 74 evra, što je dodatan razlog da se pređe na obnovljive izvore“, istakla je Turković.
Regionalna konferencija „Balkanski vazduh između dve vatre“ u organizaciji RES Fondacije održala se 3. i 4. decembra u online formatu, u cilju pružanja rešenja za veliki problem koji trenutno muči ceo region – problem zagađenja vazduha.
Autorka: Jovana Stanković
Izvor: Klima101