Bavimo se biomasom taktično, ali sa mnogo više ambicija!
To je zaključak: naša konferencija Net0drživo u sredu bila je uzbudljiva prilika da se dublje sagleda uloga koju biomasa može da igra u neto 0 budućnosti našeg regiona, a još konkretnije, Srbije i Bosne i Hercegovine.
Postoje tri glavna razloga zašto je u obe zemlje potreban širok i transparentan dijalog o korišćenju održive biomase za proizvodnju energije, uključujući razvoj odgovarajućih politika.
Prvi je ugrađen u činjenice. Tradicionalna biomasa je ključni izvor energije na Zapadnom Balkanu i ključni izvor proizvodnje obnovljive energije u Srbiji i Bosni i Hercegovini. U 2020. godini, primarna čvrsta biogoriva su činila 39% i 64% ukupne potrošnje energije u domaćinstvima u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Milioni tona posečenog drveta decenijama dominiraju ovim procentima. Oni se neefikasno sagorevaju i proizvode ogromnu količinu otpadne toplote i zagađenja. Istovremeno, moderna upotreba biogoriva i biootpada činila je samo 1% domaćeg snabdevanja električnom energijom u Srbiji i 0% u Bosni i Hercegovini. Ložimo ekstenzivno i neefikasno, ali ne uspevamo da uzgajamo što više šuma, s obzirom na kvalitet zemljišta i klimatske uslove. Najnoviji podaci inventure šuma Srbije su još jedan dokaz u prilog tome. Posledično, gubimo potencijal sekvestracije ugljenika i potencijal za usluge ekosistema zbog neoptimalnog upravljanja.
Drugi razlog proizilazi iz okvira javne politike EU koji najnovijim usvajanjem Direktive o obnovljivoj energiji (RED III) jača kriterijume održivosti za korišćenje biomase za energiju kako bi se smanjio rizik od neodržive proizvodnje bioenergije. On nalaže sprovođenje takozvanog „kaskadnog principa“. U skladu sa ovim principom, drvnu biomasu treba koristiti u skladu sa njenom najvišom ekonomskom i ekološkom dodatnom vrednošću po sledećem redosledu prioriteta: proizvodi na bazi drveta, produženje njihovog veka trajanja, ponovna upotreba, reciklaža, bioenergija, odlaganje. Studije koje podupiru ovaj glavni zakonski akt naglašavaju brojna ograničenja i rizike neodrživog korišćenja šuma u vezi sa sekvestracijom ugljenika i biodiverzitetom.
Treći nas dovodi do obaveza RED III i njegovog fokusa na šumsku biomasu u vezi sa procesom nacionalnog energetskog i klimatskog planiranja. Međutim, šumska biomasa još uvek nije deo dijaloga i donošenja odluka u okviru nacionalnih energetskih i klimatskih planova u zemljama Zapadnog Balkana. Na primer, nacrt Nacionalnog energetskog i klimatskog plana u Bosni i Hercegovini predviđa skromnu proizvodnju energije iz biomase u elektroenergetskim i toplotnim objektima kako bi se postigli ciljevi politike i ne bavi se nijednim aspektom tradicionalnog korišćenja biomase, dok u Srbiji ne pominje ni korišćenje biomase za proizvodnju električne energije niti efikasnije tradicionalno korišćenje biomase.
Zahvaljujući našim panelistima na sve tri sesije: o održivim resursima biomase (znanje za neto 0), o propozicijama vrednosti održive energije iz biomase (ekonomija neto 0 biomase), i o regulatornim okvirima koji nas mogu dovesti do boljeg- informisano korišćenje održivih resursa biomase (politika za neto 0), sada smo daleko u boljem položaju da dalje razvijamo ovaj razgovor u vrlo specifičnim pravcima.
Saznali smo da se možemo pohvaliti vodećim naučnicima i graditi na bazi znanja o biomasi koja donosiocima političkih odluka može ponuditi mnogo više o energetskoj tranziciji nego što je to bio slučaj do sada. Takođe smo bez sumnje shvatili da je, iako je komercijalno orijentisan, poslovni sektor najbolji u upravljanju i inicijativama za stvaranje vrednosti, ali to neće učiniti sam: treba da se pojavi otvoren i kontinuiran dijalog, partnerstvo i interakcija između svih zainteresovanih strana, počevši od nauke o biomasi u svakom od pojedinačnih segmenata ili tipova biomase, tako da uključi kreatore javnih politika, lokalne zajednice i organizacije civilnog društva.
Štaviše, taj dijalog i osećaj partnerstva treba da odstupe od „silosa“ najtradicionalnijeg „sektora biomase“ u okviru šumarstva i dopru do srodnih sektora upravljanja kao što su prostorno planiranje, poljoprivreda, prevencija erozije, zaštita biodiverziteta, klimatska politika, zaštita kvaliteta vazduha, da spomenemo samo neke koje smo pomenuli u našim diskusijama.
Mogućnosti za razvoj, mogućnost ublažavanja klimatskih promena, mogućnost zaštite kvaliteta vazduha, mogućnost rasta zaposlenosti i druge – predstavljene potencijalnim uvođenjem merenja efikasnosti u buduće odluke o povećanju javnih i privatnih ulaganja u poboljšano upravljanje šumskim resursima – su bez premca. Međutim, biće potrebni naporni razgovori da bi se predstavili jasni dokazi izvedeni iz javnih politika i preobratile druge zainteresovane strane kada je reč o izgledima za više razvojnih ambicija nego što su naše vlade artikulisale u poslednjih 30 godina.
Konačno, bili smo inspirisani testiranim i inventivnim kreiranjem politike u drugim delovima Evrope, koje su predstavili gostujući govornici iz UK, Finske i savetodavni odbor Međunarodne agencije za energetiku za tehnologiju biomase. Uz to, shvatili smo da izvodljiva kombinacija politika i rješenja za Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i ostatak našeg regiona, po svoj prilici, neće doći spolja. Za ambicioznije i sa potrebnom opreznošću i osetljivošću biće potreban snažan osećaj vlasništva nad politikom koji zahteva autentičan pristup odozdo prema gore u razvoju sopstvene na dokazima zasnovane politike koja se tiče biomase.
Ovo je bio vrlo inspirativan prvi korak u onome što znamo da će biti zanimljiv novi razgovor o tome zašto i kako treba da artikulišemo politiku održive biomase u službi naših neto 0 energetskih aspiracija. Jedva čekamo da olakšamo i čujemo više glasova u novoj godini, pa gledajte ovaj prostor!