#RESTalksCOP je serija intervjua sa COP30, kreirana da ljudima približi proces Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC). Kroz razgovore sa pregovaračima, stručnjacima i civilnim društvom, istražujemo različite perspektive i uvide iza kulisa. Snimljeni na terenu na 30. Konferenciji strana (COP30), ovi intervjui nude vremensku kapsulu uvida u ljude i priče koje oblikuju današnje pregovore o klimi.
Razgovarali smo sa Šourjom Patelom, istraživačem koji radi na tromeđi klimatske nauke, ublažavanja klimatskih promena i javne politike, a trenutno je naučni saradnik za Specijalni izveštaj o klimatskim promenama i gradovima Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC). Šourja deli svoju perspektivu o Programu rada na ublažavanju (MWP), njegovoj evoluirajućoj ulozi, vezama sa Globalnim pregledom stanja (GST) i izazovima usklađivanja nauke i javne politike u vremenskom okviru za klimatske akcije koji se brzo sužava.
Šourja Patel: Ja sam Šourja. Iz Indije sam i radim u oblasti ublažavanja klimatskih promena, održivog razvoja i međunarodnih odnosa. Jedna od mojih funkcija je i uloga naučnog saradnika za Specijalni izveštaj IPCC-a o klimatskim promenama i gradovima, a takođe sam i istraživač-saradnik na Univerzitetu Ahmedabad u Indiji, gde se posebno bavimo klimatskom politikom i upravljanjem i kako to utiče na ublažavanje klimatskih promena.
Zvezdana Božović: Koliko dugo ste uključeni u proces UNFCCC-a?
Šourja: Radim posebno na interfejsu nauke i javne politike u vezi sa klimatskim promenama. Pre nego što sam došao u UNFCCC, radio sam sa jedinicom za tehničku podršku IPCC-a i kopredsednikom Radne grupe 3 gde sam bio podrška za ciklus AR6, posebno na izveštajima o ublažavanju. Moje razumevanje klimatskih promena počelo je sa naučne strane, a zatim je polako moje interesovanje kroz ublažavanje počelo da se razvija i sa strane javne politike. Zatim sam počeo da istražujem upravljanje time, UNFCCC i sve ostalo. Rekao bih da je sada to pet godina rada.
Zvezdana: Šta pratite ove godine na COP30?
Šourja: Trenutno sam na tri strane: Dijalog UAE, Globalni pregled stanja i Program rada na ublažavanju (MWP). Međutim, u ovom trenutku sam više fokusiran na Program rada na ublažavanju.
Zvezdana: Do sada, pošto je prošlo skoro nedelju i po dana od početka COP-a, kakav ste razvoj događaja primetili u diskusijama o Program rada na ublažavanju? Kako je pozicioniran na dnevnom redu?
Šourja: Što se tiče pregovora, tek na COP27 smo dobili ublažavanje kao poseban program rada, tako da su prošle tri godine. To je veoma rana faza razvoja u poređenju sa drugim putanjama, tako da je manje-više sazrevanje MWP-a još u toku. Nije sazreo, nije se stabilizovao. Stoga vidimo mnogo pregovora upravo sada, bez konsenzusa o tome u kakvu bi se vrstu programa razvio u budućnosti. Veliku raspravu pokreće pitanje vremenskog okvira za MWP, jer se završava 2026. godine. Da li bi trebalo da se nastavi? To je pitanje koje mnogi pregovarači postavljaju. Drugo pitanje koje se postavlja jeste njegova povezanost sa Globalnim pregledom stanja. Najveće pitanje trenutno je dostupnost nauke i kako je ona povezana sa Programom rada na ublažavanju. Međutim, postoji mali konsenzus o stvaranju platforme, ali detalji su još u fazi pregovora. To je ono što MWP trenutno predstavlja. Naglasak, kako se ogleda u prioritetima predsedavanja COP-a, je na GGA i drugim pravcima koji imaju nešto veći prioritet u poređenju sa MWP-om, ali to je delimično zato što su pregovori još uvek u ranoj fazi.
Zvezdana: Kako vidite budućnost MWP-a u naredne dve godine?
Šourja: Za naredne dve godine, rekao bih, što pre budu imali konsenzus o barem nekoliko stavki, to bolje. Na primer, o digitalnoj platformi, kao što je jedan od pregovarača upravo pomenuo, pošto je Pariski sporazum prihvaćen 2015. godine, a mi smo počeli da radimo na njoj tek pre tri godine pre nego što smo dobili sredstva za implementaciju. To ne znači da ne znamo kakva bi digitalna platforma bila. Postoji podstrek da se izgradi ta digitalna platforma jer ona omogućava različite oblike poslovanja, različite oblike strategija za smanjenje emisija koje bi druge zemlje i druge kompanije i organizacije zapravo mogle da usvoje i implementiraju. Dakle, postoji snaga u tome, ali ta snaga bi se uobličila tek kada bismo imali arhitekturu za digitalnu platformu, jer bih rekao da je to prioritet u ovom trenutku.
Za dve godine, pitanje je sada da li bi se ovaj program uopšte produžio ili ne. To je veliko pitanje. Manje-više, rekao bih da će biti produžen jer su nam potrebne studije najboljeg slučaja o tome kako možemo smanjiti emisije; moglo bi doći do transfera tehnologije, ili bi moglo doći do izgradnje kapaciteta, barem u okviru ovog programa na duži rok.
Zvezdana: Kako bi se ovaj nastavak odrazio na zemlje u razvoju?
Šourja: To bi bilo veoma korisno za zemlje u razvoju jer su tražili transfer tehnologije, izgradnju kapaciteta i finansiranje poslednjih dvadeset do dvadeset pet godina pregovora.
Zvezdana: Kao što ste pomenuli, dolazite iz pozadine koja je više naučna, pa ste polako prelazili u javnu politiku. Tokom ove tranzicije, da li biste rekli da i dalje postoje prepreke u komunikaciji između nauke i javne politike, ili biste rekli da se obe kreću u istom smeru?
Šourja: Nauka ima svoj vremenski okvir, rekao bih. Za istraživački članak, osoba ili tim istraživača proučavaju temu, pa je objavljuju. Ima svoj spor proces. Postepen je, ali je i veoma robustan. Dakle, pitanje o javnoj politici je koliko robusna može biti zasnovana na nauci koju imamo? Ne možete žuriti sa naukom, to je sigurno. Potrebno vam je vreme da se izgradi, a zatim počinjete da preoblikujete javnu politiku. Međutim, postoje određeni slučajevi u kojima bi vam apsolutno bio potreban novi oblik javne politike. Tada morate uložiti sredstva u istraživanje i razvoj kako biste dobili odgovore koje tražite. Stranke i zemlje će možda morati da razmisle o drugačijim načinima ako pokušavaju da reše problem, ali moraju da ulože istraživanje i razvoj u to, a to zahteva svoje vreme. Ali manje-više, rekao bih da su nauka i javna politika integrisane.
Zvezdana: Konkretno za MWP, da li biste rekli da već postoje neke tačke koje se pojavljuju kao zaista jake zajedničke teme u pregovorima ili snažni zahtevi više strana? Ili i dalje postoji neslaganje u onome što se očekuje od programa?
Šaurja: Jedan od snažnih zahteva Grupe za integritet životne sredine (EIG) jeste da se pomene IPCC i cilj od 1,5 stepeni Celzijusa. To je jedan od ključnih zahteva. Zemlje u razvoju istomišljenika (LMDC) i Savez malih ostrvskih država (AOSIS) su se manje-više složili oko toga, ali je to još uvek u procesu dok mi govorimo. To su dve velike tačke koje se manje-više pojavljuju. Pretpostavka je da bismo mogli na kraju imati barem konsenzus o digitalnoj platformi, iako je možda nećemo odmah pokrenuti. U tom pravcu vode diskusije.
Zvezdana: Pomenuli ste da ne možete žuriti sa naukom, no da li biste rekli da u nekim aspektima ne možete žuriti ni sa javnom politikom? U proteklim godinama bilo je trenutaka na COP-ovima kada su Strane bile prisiljene da donesu odluku radi same odluke, a na kraju su bile razočarane ili barem veoma kritične prema ishodima. Kako da pronađemo dobru ravnotežu između brzine kreiranja javne politike i kvaliteta stvarnog krajnjeg rezultata?
Šourja: Zanimljivo pitanje. Šesti izveštaj o proceni (AR6) nam govori da moramo da smanjimo emisije za polovinu do 2025. godine. Već smo završili sa 2025. godinom. Sada je novembar, a to nismo uradili. Kada dostignemo vrhunac, počinjemo da smanjujemo emisije ako želimo da održimo cilj od 1,5. Zatim moramo da idemo do 2050. godine da bismo smanjili emisije i stigli do neto nule. Postoji ovaj ogroman naučni podsticaj koji se pojavljuje. Istovremeno, javne politike se bore, jer su politike daleko obuhvatnije u smislu svojih mreža. One uključuju preduzeća, društva, različite interesne grupe koje rade zajedno.
Formiranje javne politike u kojoj svi dobijaju ima svoj proces, ali ko pobeđuje? Ili ko gubi? Zato što ne možete imati politiku koja bi mogla još negativnije uticati na ranjive ljude. Tu pregovarači treba da budu veoma oprezni. Ovo ima više smisla jer želite da se u tom procesu ostvari i pravda. Morate biti inkluzivni kad je reč o onome što se dešava i načinu na koji se dešava. Mislim da tu nauka samo daje informacije, a onda je na kreatoru politike da predstavi slučajeve koji pokazuju da su to načini na koje zapravo možemo da rešimo stvari u njegovoj ili njenoj zemlji. Da li bismo mogli da uvedemo više podsticaja? Da li bismo mogli da imamo više subvencija? Da li bismo mogli da se odreknemo fosilnih goriva? To su pitanja koja većina nas postavlja.
Zvezdana: Hvala vam puno na Vašim uvidima. Da li biste želeli da podelite ili istaknete neke projekte na kojima trenutno radite?
Šourja: Kao što sam pomenuo, ja sam naučni saradnik Specijalnog izveštaja o klimatskim promenama i gradovima (IPCC). Razmatramo klimatske promene u gradovima, to je jedan od projekata na kojima radim. Drugo na čemu radim jeste razumevanje Globalnog pregleda i njegovog uticaja na proces Nacionalno utvrđenih doprinosa (NDC), put ublažavanja i put prilagođavanja, i kako će rezultati GST-a iz 2023. godine zapravo preoblikovati dinamiku pregovora. Za sada vidim potvrdu, ali da li će biti uspešni ili ne, to je nešto što tek treba da razmotrim.
Zvezdana: Zvuči zaista zanimljivo! Ako ljudi žele da saznaju više o Vašem radu, gde Vas mogu pronaći?
Šourja: Na Linkedinu, rekao bih.
Intervju obavljen 17. novembra 2025.