Konferencija „Ne to. 0!“ poslužila je eminentnim stručnjacima različitih profila i iz različitih regiona kao platforma za razmenu znanja, mišljenja i iskustava o načinima na koje je moguće ubrzati energetsku tranziciju, prvenstveno u regionu Zapadnog Balkana, a potom i na globalnom nivou.
Prvi dan je bio posvećen dekarbonizaciji elektroenergetskog sektora; putu, tehnologiji i principima, kao i kapacitetima za postizanje ugljenične neutralnosti u sektoru proizvodnje električne energije. Konferenciju je otvorio programski direktor RES fondacije, Aleksandar Macura, predstavljajući cilj, format, agendu i kontekst konferencije. Izdvojio je kao ključna dva cilja: sačuvati globalno zagrevanje ispod 1,5°C i spustiti zagađenje vazduha ispod granice koju propisuje Svetska zdravstvena organizacija, ističući da će politike koje sada deluju kao veliki izazovi delovati izvodljivo za par godina, a krucijalno je pokrenuti razgovor, podstaći na razmišljanje, insipirisati inicijativu. Sekretarka Ministarstva rudarstva i energetike, Maja Matija Ristić, osvrnula se na aktivnosti koje država sprovodi u procesu energetske tranzicije, poput mera podsticaja za prozjumere (kupce-proizvođače) i mera povećanja energetske efikasnosti. David Moran, regionalni ambasador COP26 za Evropu, Centralnu Aziju, Tursku i Iran, oslikao je „razglednicu“ iz Glazgova sa Konferencije UN o klimatskim promenama. Ocenio je pakt u Glazgovu ključnim momentom u klimatskoj politici još od Pariskog dogovora, zbog konsenzusa o hitnosti ubrzavanja klimatske akcije i obavezivanja na ograničenje porasta globalne temperature na 1,5°C. Govoreći o finansiranju, istakao je važnost pravedne tranzicije sa uglja na zelenu energiju i uključenosti svih zemalja u ove procese.
Svet na putu ka ugljeničnoj neutralnosti
Prvi panel, koji je moderirao gospodin Macura, dao je trenutni presek stanja kada je u pitanju put ka nultoj emisiji ugljenika. Stalna koordinatorka UN u Srbiji, Francoise Jacob, govorila je o neophodnosti pretvaranja politike u akciju što pre, o nužnosti tranzicije koja je pravedna i okrenuta ljudima, i o apsolutnoj potrebi za drugačijom komunikacijom, komunikacijom kroz pozitivan narativ koji bi imao formu poziva na zajedničko oblikovanje budućnosti.
Viša analitičarka Međunarodne agencije za energetiku, Yasmine Arsalane, podelila je prezentaciju Mapa puta za globalni energetski sektor za postizanje ugljenične neutralnosti do 2050. godine. Do Pariskog sporazuma, čekalo nas je povećanje globalne temperature od 3,5°C; sada je smanjeno na 2,6°C. Gospođa Arsalane je izdvojila ovu deceniju kao tačku zaokreta kada je reč o globalnim emisijama, u kojoj nas ubrzo čeka vrhunac, posle čega će uslediti period konstantnog pada, ukoliko se zemlje budu pridržavale obećanja iz Glazgova. Potencirala je nužnost izbacivanja fosilnih goriva i zabrane novih elektrana na ugalj, i ukazala na doprinos koji bi rekonstrukcija i unapređivanje postojećih kapaciteta, kao i gašenje pre isteka životnog veka tih postrojenja, dali smanjenju nivoa emisija. Međunarodna agencija za energetiku obećava sigurnost snabdevanja električnom energijom.
I Tomas Waitz, predstavnik Evropskog parlamenta, složio se sa konstatacijom o neophodnosti kraja finansiranja proizvodnje energije iz fosilnih goriva, ističući da je na COP26 prvi put nedvosmisleno ukazano na njih kao na uzroke globalnog zagrevanja. Osim mitigacije, neophodna je i adaptacija, pošto su pojedini delovi sveta već teško pogođeni klimatskim promenama. Put Evropske unije vidi kao pokazatelj svetu da je moguć prelazak sa najava na konkretne akcije, ali kritikuje nedovoljnu odlučnost da se preokrene trend obešumljavanja najkasnije do 2030. godine, zato što je taj trend moguće preokrenuti odmah.
O posvećenosti Kine klimatskoj neutralnosti i izazovima sa kojima se suočava u pokušaju postepenog izbacivanja uglja iz upotrebe govorio je naučni istraživač Insituta za energetiku Univerziteta u Pekingu, Xiang Li. Polovina svetske potrošnje uglja dešava se u Kini, dok skoro 90% emisija ugljen-dioksida u zemlji potiče od uglja. Postavljeni rok za postizanje ugljenične neutralnosti je do 2060. godina, dok već od 2021. Kina prestaje sa finansiranjem projekata koji imaju veze sa ugljem i van svoje zemlje.
Aleksandar Kovačević, viši gostujući istraživač na Oksfordskom institutu za studije energetike, kritikovao je nedovoljnu posvećenost zemalja Zapadnog Balkana energetskoj tranziciji kroz neispunjavanje svojih obaveza iz nacionalnih planova za smanjenje emisija. Kovačević je upozorio da bi primena tih dokumenata u sadašnjem obliku zapravo dovela do povećanja emiisija ugljen-dioksida po jedinici proizvedene struje i po jedinici uglja. Kao primer negativne prakse naveo je termoelektranu na ugalj u Pljevljima. Prema njegovoj proceni, nastavak tehničkih kvarova u rudnicima uglja, sistemima prevoza i termoelektrana bi mogao da postane prilika za ulaganje u energiju iz obnovljivih izvora.
Viši savetnik u Kancelariji specijalnog američkog izaslanika za klimu John-a Kerry-a, David Livingston, dao je uvid u američku klimatsku politiku i svoj osvrt na konferenciju u Glazgovu.
Tehnologija za postizanje ugljenične neutralnosti
Drugi panel fokusirao se na tehnologiju koja bi mogla da omogući prelazak na neto nula emisija i na obnovljive izvore energije. O projektu solarne elektrane od 150 MW, prvom koji će biti sertifikovan za zaštitu prirode, govorio je direktor razvoja kompanije CWP Global za Srbiju, Nikola Stamenov. On je istakao da su prethodne godine bile sjajne za obnovljive izvore energije, jer cene električne energije proizvedene iz zelenih izvora brzo padaju. Danas je, sa izuzetkom možda velikih hidrokapaciteta, najjeftinija struja proizvedena iz vetra i sunca, a biznisima je svejedno odakle dolazi energija, sve dok je jeftina.
Edo Jerkić, CBDO kompanije Megajoule, precizno je govorio o koracima koji mogu ubrzati energetsku tranziciju i rešenjima i načinima skladištenja energije, uključivanju sektora transporta i drugih sektora. Istakao je da je neophodno koristiti solarne panele i vetroelektrane gde god je moguće, na odgovarajućim mestima koristiti bioenergiju. Kao bitne faktore je naveo digitalizaciju energetskog sektora, ali i funkcionalnost tržišta električne energije.
Ulogu biomase u energetici Švedske, koja ne koristi fosilna goriva, predstavio je Gustav Melin, CEO švedske kompanije Svebio. Švedska svoju biomasu dobija iz šuma, te nema potražnje za energetskim zasadima u ovom trenutku. Predsednica E3 International, Bonnie Norman, govorila je o značaju energetskih zasada, pre svega zasada brzorastućih energetskih vrba, u kontekstu mogućnosti za korišćenje biomase za energiju na Zapadnom Balkanu s ciljem postizanja klimatskih ciljeva. Kao pozitivnu stranu energetskih zasada, Norman je istakla kreiranja radnih mesta za pravednu tranziciju. Lignit, koji se sagoreva na Balkanu, ima oko 70% manju efikasnost u odnosu na energetsku vrbu, a da samo u Srbiji postoji 1,6 miliona hektara zapuštenog zemljišta koje bi moglo da posluži zasadima.
Panel o tehnologiji predstavio je razliku između teškog i nemogućeg. Tehnologija je u velikoj meri već postojeća, a dva faktora od kojih sprovođenje zavisi jesu ekonomija i politička volja.
Principi ugljenične neutralnosti
Poslednji panel prvog dana, čiji je moderator bio izvršni direktor RES fondacije Stevan Vujasinović, pokušao je da iznese ključne principe na kojima bi trebalo da se zasniva budući održivi razvoj. Prioritet među načelima ima briga da niko ne bude izostavljen. Regionalni direktor fondacije Hajnrih Bel fondacije, Simon Ilse, objasnio je da to načelo podrazumeva da nijedna država, nijedan region, nijedna ranjiva grupa ne budu isključeni iz procesa o kojima je reč. On smatra da je drugačije nemoguće jer tranzicija ne može da bude privilegija bogatih, mora da ide kroz sve sektore i kroz sve delove društva. Pravi put postavlja ekonomiju i ekologiju jednu uz drugu. Mehanizam pravedne tranzicije jeste utkan kao integralni deo u Evropski zeleni dogovor i sve planove tranzicije izvedene iz njega.
Lekcije o upravljanju pravednom tranzicijom koje su naučene na primeru Grčke čuli smo od Nikosa Mantzarisa, partnera i višeg analitičara za javnu politiku organizacije The Green Tank. Grčka ubrzano poboljšava svoje klimatske performanse u poređenju sa drugim zemljama EU i planira da zatvori sva postrojenja na ugalj, osim jednog, do 2023. godine, a poslednje 2028. Prema nacrtu grčkog zakona o klimi, koji je prosleđen na javnu raspravu, Grčka ima za cilj postizanje ugljenične neutralnosti do 2050. na nacionalnom nivou i smanjenje od 55% do 2030. u poređenju sa 1990. Izazov za pravednu tranziciju biće dva regiona lignita.
Prema mišljenju Wendela Tria, analitičara za nauku i politiku o klimatskim promenama, prethodno direktora Climate Action Network (CAN) Europe, bitni principi jesu ambicija i dugoročno planiranje kada je reč o klimatskoj politici, Neophodan je sistemski i pravovremen pristup, nužna je tranzicija u celoj ekonomiji, u svim sektorima i regionima. Pomenuo je i demokratizaciju i uključivanje ljudi u procese donošenja odluka, dok pogođeni tranzicijom, recimo rudari, moraju imati podršku. Neophodno je prilagoditi ne samo tehnologiju, nego je i navike i način života ljudi. Prema izveštaju UNDP-a, ukoliko se postigne smanjenje rasta temperature, posledice po ekonomiju Srbije će biti ogromne.
Iz ugla zdravlja kao apsolutnog prioriteta govorila je Elizabet Paunović, ekspertkinja za životnu i radnu sredinu i zdravlje. Milion života na svetskom nivou bi godišnje moglo biti spaseno ukoliko bi se poštovale mere dogovorene u Pariskom sporazumu. Procena se odnosi na živote izgubljene direktnim posledicama klimatskih promena, a ukoliko bismo uspeli u unapređenju kvaliteta vazduha, taj broj bi mogao biti i veći, s obzirom na činjenicu da se 7 miliona smrti godišnje pripusje posledicama zagađenja vazduha.
O važnosti principa transparentnosti u vreme opadanja demokratije na svetskom nivou, kamoli u disfunckionalnoj demokratiji kakva postoji u Srbiji, govorio je Branko Čečen, direktor Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Neophodno je građanima omogućiti pristup ispravnim informacijama, što je za medijima u Srbiji sve teže, jer se suočavaju sa prikrivanjem i opstrukcijama na svakom koraku. Kada je reč o klimatskim promenama, uskoro će biti potrebno da mediji građanima distribuiraju spremne, jasne i tačne činjenice. Čečen je naveo da se nivo odgovornosti zemlje po zdravlje građana najbolje očitava kroz to što, zbog nefunkcionisanja zvanične mreže za merenje kvaliteta vazduha, postoje mnoge alternativne.
U toku poslednjeg panela prvog dana konferencije pomenuti su još i principi decentralizacije i digitalizacije energije, princip obrazovanja, međugeneracijske pravde.
Pogledajte fotografije sa prvog dana konferencije
