#RESTalksCOP je serija intervjua sa COP30, kreirana da ljudima približi proces Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC). Kroz razgovore sa pregovaračima, stručnjacima i civilnim društvom, istražujemo različite perspektive i uvide iza kulisa. Snimljeni na terenu na 30. Konferenciji strana (COP30), ovi intervjui nude vremensku kapsulu uvida u ljude i priče koje oblikuju današnje pregovore o klimi.
Razgovarali smo sa Marom Gilan, korukovoditeljkom za javne politike u Zvaničnoj grupi za decu i mlade (YOUNGO), čiji se rad fokusira na Globalnu izjavu o mladima (GYS) i međugeneracijsku ravnopravnost. Na COP30, Mara se zalaže za formalno priznanje GYS-a – najvećeg svetskog procesa klimatske politike koji vode mladi. U ovom razgovoru, ona razmišlja o ulozi mladih u UNFCCC-u, važnosti smislenog učešća i jedinstvenim izazovima sa kojima se suočavaju mladi ljudi u Istočnoj Evropi.
Mara Gilan: Zovem se Mara. Jedna sam od korukovodilaca javne politike u YOUNGO. Moj rad je fokusiran na segment GYS, ali i na nacionalno utvrđene doprinose (NDC), Globalni pregled stanja (GST), a kao bivša kontakt osoba Radne grupe za ljudska prava, ovu temu takođe držim blizu srca. Van YOUNGO-a, konsultantkinja sam za organizaciju za političku obaveštajnu službu gde savetujem organizacije o politikama i zagovaranju.
Zvezdana Božović: Koliko dugo ste uključeni u proces UNFCCC-a?
Mara: Moje prvo iskustvo bilo je na COP26, koji sam pratila onlajn tokom svog rada. Moj akademski fokus je takođe bio na globalnom upravljanju životnom sredinom, a moja disertacija za master studije na Londonskoj školi ekonomije bila je usmerena na međugeneracijsku pravdu u okviru UNFCCC-a. Moje prvo lično prisustvovanje COP-u bilo je COP27 u Šarm el Šeiku, kojem sam prisustvovala sa Globalnim savezom univerziteta za klimu (GAUC). Bilo je to tako značajno i formativno iskustvo koje me je zaista privuklo omladinskom klimatskom pokretu. Moj fokus u zagovaračkom radu od tada je bio na procesu UNFCCC-a. Ovo je moja četvrta COP.
Zvezdana: Dakle, šta pratite ove godine, na šta ste najviše fokusirani u pregovorima?
Mara: Ove godine, moj glavni cilj je da dobijem priznanje GYS-a i pet ključnih prioriteta koje on sadrži. Gradimo na zaista dobrim presedanima. GYS, koji je najveći proces klimatske politike vođen mladima na svetu, okuplja 30.000 dece i mladih iz više od 130 zemalja. To je zaista značajan i participativan proces i već je priznat na COP26, COP27 i COP28. Nažalost, na COP29, u odsustvu opšte odluke, bilo je prilično teško dobiti ovo priznanje. Zaista želimo da dokažemo da je ovo bio izuzetak. Priznanje napora dece i mladih, kako kroz GYS, tako i kroz godišnju Konferenciju mladih (COY) i više od stotinu Lokalnih konferencija mladih (LCOY), je zaista važno jer ovo radimo iz strasti i sa veoma ograničenim resursima, suočavajući se sa značajnim neravnotežama moći. Ovo priznanje nam daje energiju i veru da nastavimo da radimo.
Pored GYS-a i konferencija koje sam pomenula, najznačajniji aspekt je ispunjenje zahteva u vezi sa ažuriranjem NDC-a i punom implementacijom rezultata prvog GST-a, kao i postepenim ukidanjem fosilnih goriva – ono što je pravedno, finansirano i brzo. Zatim imamo zahteve za adaptaciju. Eskalaciju adaptacije vidimo kao moralni prioritet i takođe želimo da vidimo veću ravnotežu između finansiranja ublažavanja i adaptacije. Imamo zahteve posebno o međugeneracijskoj ravnopravnosti. Ovo sledi savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde (ICJ) koje veoma jasno navodi obaveze država prema međugeneracijskoj pravdi u vezi sa klimatskim promenama. Krajnje je vreme da proces UNFCCC-a svoju posvećenost međugeneracijskoj ravnopravnosti, koja je navedena u preambuli Pariskog sporazuma, prenese u operativni tekst. U praksi, to znači razvoj mehanizama koji zaista mogu da prate napredak u ovom pitanju, jer u srži klimatske krize leži ogromna nepravda prema mlađim i budućim generacijama. Takođe imamo zahteve za finansiranje klimatskih promena. Ono što vidimo nakon odluke o Novom kolektivnom kvantifikovanom cilju finansiranja klimatskih promena (NCQG) prošle godine, jeste da imamo mehanizam koji je uspostavljen, ali nema dovoljno sredstava uloženo u postojeće mehanizme. Fokus je na korišćenju mehanizama koji su već uspostavljeni i ispunjavanju obaveza koje su strane već preuzele.
Zvezdana: Zvuči zaista sveobuhvatno.
Mara: Da. Postoji mnogo drugih zahteva u GYS-u. To je dokument koji je relevantan i van COP-a, pa pozivam sve da ga pročitaju. Ima više od 20 tematskih oblasti i dolazi u nekoliko različitih verzija, uključujući i veoma kratku sa samo 5 ključnih prioriteta. To je riznica zahteva. Znamo da se neće svi ti zahtevi ispuniti na COP30, a neki se ne mogu ispuniti ovde, već na nacionalnom i lokalnom nivou. Dakle, putovanje se nastavlja i van COP-a.
Zvezdana: Da se vratimo na lokalni i regionalni nivo. Vi ste iz Rumunije, koja se nalazi u istočnoj Evropi i balkanska je zemlja. Ovaj region je prilično nedovoljno zastupljen u procesu. Istovremeno, znamo da će se ovaj region najverovatnije suočiti sa nekim od najtežih klimatskih uticaja u Evropi i da je jedan od najranjivijih delova kontinenta. Kako vidite poziciju po ovom pitanju i kuda treba da idemo odavde?
Mara: Što se tiče samog procesa, mislim da je zaista važno razumeti da Istočna Evropa ima drugačiju istoriju, drugačiju prošlost. To je ne tako daleka prošlost, skora prošlost koja definiše našu sadašnjost. Većina zemalja u Istočnoj Evropi prošla je kroz veoma tešku tranziciju iz komunizma u kapitalizam slobodnog tržišta. Postoje specifični izazovi u vezi sa našim političkim sistemima i snagom naših demokratija. Međutim, to su izazovi koje možemo pronaći i u drugim regionima sveta, ali mislim da je važno imati na umu ovo posebno iskustvo kada posmatramo Evropu u celini. Ova razlika se takođe prevodi u mogućnosti koje imamo, pristup koji imamo.
Da bih odgovorila na Vašu poentu o ranjivosti, ako pogledate mapu rizika u Evropi, zaista ćemo se suočiti sa ozbiljnim uticajima, a povećanje temperature je značajnije u Rumuniji i jugoistočnoj Evropi uopšte. Vidimo ekstremni hidrični stres, suše, rizike od poplava i šumskih požara. Ovi rizici mogu ići ruku pod ruku. Na primer, nakon ekstremne suše, dolazi do jakih kiša. Ove godine smo imali žrtve u mojoj zemlji zbog bujičnih poplava koje su pogodile različite regione širom Rumunije. Takođe imamo dezertifikaciju u južnim delovima, a produktivno poljoprivredno zemljište se gubi svake godine zbog toga. Ne mislim da postoji toliko svesti o vrstama izazova sa kojima se moja zemlja i naš region suočavaju u ovom prostoru, znate?
Takođe moram da priznam da je Rumunija u privilegovanom položaju kao članica Evropske unije. Ako pogledam zemlju u kojoj sam odrastala i zemlju kakva je Rumunija sada, postoje značajne razlike. To dolazi od kolosalnih ulaganja evropskih fondova i kontinuirane podrške našim institucijama i demokratiji, što mislim da nas stavlja u bolji položaj u poređenju sa drugim zemljama u regionu. Želim da istaknem i slučaj Moldavije koja se suočava sa istim rizicima i smanjenjem produktivnosti do 50% kod nekih od svojih ključnih useva, i zaista je zabrinjavajuće da mala zemlja prolazi kroz ove izazove bez mehanizma podrške koji Rumunija ima, na primer.
Zvezdana: Kako da obezbedimo bolje uključivanje mladih iz ovog regiona, kako u proces UNFCCC-a, tako i na nacionalnom nivou? Sa kojim preprekama se suočavaju mladi sa Balkana i iz Istočne Evrope u mogućnosti da se angažuju?
Mara: Što se tiče našeg učešća kao dece i mladih iz Istočne Evrope, mislim da postoji nekoliko izazova, od kojih se neki mogu naći i u različitim regionima. Vidimo nedostatak transparentnosti koji čini procese ne baš povoljnim za učešće, nedoslednu komunikaciju između predstavnika mladih i vlasti, kao i nedostatak kapaciteta sa obe strane. Sa naše strane to je nedostatak kapaciteta za angažovanje, a sa strane vlasti to je nedostatak kapaciteta za stvaranje prostora za mlade. To je samo po sebi prilika za saradnju. Još jedna prepreka je ograničeno finansiranje, jer se od mladih često očekuje da učestvuju u volonterskim ulogama bez finansijske podrške za putovanja ili za svoj rad, što je posebno izazovno za starosnu grupu koja nema mnogo finansijske nezavisnosti, ako je uopšte ima. To je takođe nešto što se može naći u svim regionima.
Specifično za Istočnu Evropu, i dalje imamo ovu kulturu seniorstva gde stariji ljudi imaju poslednju reč i drže vodeće pozicije. Poštujemo starije, i to je nešto što mislim da se prevodi i u politički aspekt. Istovremeno, ovo je nešto što možemo i da izazovemo jer mladi ljudi imaju toliko toga da pruže što druge generacije ne mogu. Pre svega, imamo životno iskustvo. Svi mladi ljudi znaju kako je biti mlad sada, u ovim okolnostima. Druga stvar koju možemo da ponudimo je inovacija i kreativno razmišljanje, sposobnost da se premoste rešenja, da se premoste teme, da se pronađu resursi čak i kada ih gotovo nema. Mislim da je naše učešće ovde dokaz toga. Zatim imamo generacijski aspekt – činjenicu da ćemo biti najviše pogođeni klimatskom krizom. Što smo mlađi, što duže živimo, veći deo našeg života ćemo proživeti u ekstremnim okolnostima. To nam daje dodatni podsticaj. Naravno, želimo da vidimo međugeneracijsku saradnju i političare koji razmišljaju o svojoj deci i unucima u svom donošenju odluka, ali to ne zamenjuje stvarno učešće i zastupljenost.
Zvezdana: Hvala Vam puno što ste odvojili vreme da razgovarate sa mnom! Ako ljudi žele da saznaju više o Vašem radu ili da pročitaju GYS, gde Vas mogu pronaći?
Mara: Možete me pronaći na društvenim platformama. Na Instagramu je moje ime mara.ghilan. Na Linkedinu je to samo moje ime. Kada je u pitanju GYS, možete ga pronaći na mom profilu, a takođe i na YOUNGO stranici, zato obavezno pratite youngo.unfcccc na Instagramu.
Intervju obavljen 14. novembra 2025.