Uz podršku Vlade Japana, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) organizovao je danas prvi u nizu dijaloga o tome kako da zelena tranzicija privrede u Srbiji bude sprovedena na pravedan način, koji uvažava specifičnosti sektora i regiona koji se baziraju na intenzivnom korišćenju fosilnih goriva. Cilj dijaloga je da se pronađe zajednički odgovor čitavog društva na to kako da se smanji gubitak radnih mesta, na vreme sprovede prekvalifikacija radnika i radnica i diversifikuju izvori prihoda u gradovima i opštinama koji se oslanjaju na proizvodnju uglja.
NJ.E. Takahiko Kacumata, ambasador Japana u Republici Srbiji, napomenuo je da u Japanu, centralne i lokalne vlade, privatne kompanije i finansijske institucije rade zajedno kako bi osigurali nesmetanu tranziciju ka dekarbonizovanom društvu. Konkretno, Vlada Japana npr. organizuje obuke radnika za nove poslove, omogućava kompanijama da promene ili diversifikuju svoje polje poslovanja, radi na privlačenju zelenih startap kompanija i pomaže radnicima da pronađu novi posao, istakao je ambasador Kacumata, dodajući „Iako postoji mnogo izazova u tranziciji, ona takođe može biti odlična prilika za promovisanje industrijskih inovacija i jačanje veze između privrede i životne sredine“.
„Pravedna zelena tranzicija je proces koji radi za ljude. Ukoliko ovaj proces sprovedemo na pravi način, obezbedićemo energetsku sigurnost, kao i zdraviju i zeleniju budućnost ne samo za nas, nego i za generacije koje dolaze. Zato ćemo raditi zajedno sa svim radnicima, sindikatima i pojedincima kojih se ovaj proces tiče“, poručila je potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović.
Organizovane su tri panel diskusije koje pokrivaju različite aspekte Zelene agende. Programski direktor RES fondacije, Aleksandar Macura, učestvovao je u prvoj paneli diskusiji, „Kako u praksi sporovesti dekarbonizaciju tako da zelena tranzicija bude pravedna“. On je istakao da obuhvatanje svih ranjivih grupa javnim politikama nije jednostavno, ali kategoriju od oko milion domaćinstva koje se greju na čvrstu biomasu i spadaju pod kategoriju energetskog siromaštva treba pravovremeno staviti u fokus, naročito u vremenu energetske krize. Lokalne samouprave bi trebalo da se uključe što pre, kako bi bile dobro informisane. Neophodno je da se postave prioriteti pomoći energetski siromašnim domaćinstvima.
„Neophodno je u većoj meri uključiti lokalne vlasti u dijalog o pravednoj zelenoj tranziciji, ali i uspostaviti saradnju u drugim aktivnostima kao što je između ostalog i izrada akcionih planova i drugih dokumenata“, rekao je Macura.