Programski direktor RES fondacije, Aleksandar Macura, zajedno je sa Giuliom Cretti i Luukom Molthofom, napisao kratki prikaz politike koji analizira trenutne izazove koji sprečavaju energetsku diversifikaciju i ozelenjavanje u regionu i postavlja pitanje kako nedavno pokrenuta Zelena agenda EU za Zapadni Balkan može odgovoriti na ove izazove.
Rad je deo serije Instituta Clingendael „Zelena agenda za Zapadni Balkan“, koja pruža unutrašnju perspektivu kada je reč o klimatskim ambicijama EU za Zapadnobalkansku šestorku (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo*, Severna Makedonija, Crna Gora i Srbija) i predstojećim izazovima.
Zelenom agendom za zapadni Balkan, cilj Evropske unije za klimatsku neutralnost 2050. proširen je na šest zemalja jugoistočne Evrope koje teže pridruživanju Uniji. Zelena agenda je perspektivan alat za podsticanje mera klimatske i energetske politike na Zapadnom Balkanu, regionu sa visokom osetljivošću na rizike od klimatskih promena i malom energetskom raznovrsnošću bez uglja. Ali, da li bi Zelena agenda mogla biti i katalizator obnove interesa i pojačanog političkog angažmana, što bi dovelo do preko potrebnog zamaha u procesu proširenja EU? U ovom kratkom prikazu politike postavlja se pitanje kako Zelena agenda može funkcionisati u interesu kako cilja klimatski neutralnog kontinenta, tako i pristupanja zemalja Zapadnog Balkana EU.
Pročitajte rad na linku.