Jedna od učesnica ovogodišnjeg Regionalnog foruma UNECE, koji je održan od 13. i 14. marta u Ženevi, bila je i naša suosnivačica i programska direktorka Jasminka Young. Regionalni forum 2024. održan je u vreme višestrukih kriza. Kao priznanje za snažnu afirmaciju Agende 2030 na Samitu o ciljevima održivog razvoja, vlade i zainteresovane strane širom regiona UNECE sada traže uticajne, inovativne javne politike i rešenja otporne na krize kako bi ubrzali implementaciju Ciljeva održivog razvoja.
U tom kontekstu, tema Regionalnog foruma 2024. bila je: „Jačanje Agende za održivi razvoj do 2030. u regionu Ekonomske komisije za Evropu u vreme višestrukih kriza: Efikasno pružanje održivih, otpornih i inovativnih rešenja“.
Jasminka Young je učestvovala na okruglom stolu na temu „Rešavanje Rubikove kocke planetarne krize: postavljanje javnopolitičkih rešenja za klimatske rizike i gubitak biodiverziteta“. Uz podršku Regionalne kancelarije UN Women za Evropu i Centralnu Aziju, ona je istakla rodnu perspektivu o klimatskim rizicima i rešenjima za gubitak biodiverziteta.
Prva polovina okruglog stola bila je fokusirana na važnost jačanja spremnosti za klimatske ekstreme kroz sisteme ranog upozoravanja na više opasnosti, nadovezujući se na inicijativu ranih upozorenja za sve (EV4All) generalnog sekretara UN, koja ima za cilj da predvodi akciju kako bi se osiguralo da svaka osoba na Zemlji bude zaštićena sistemima ranog upozorenja do 2027. Druga polovina okruglog stola istraživala je načine na koje se klimatske promene i gubitak biodiverziteta možemo i moramo baviti zajedno sa javnim politikama koje su se u velikoj meri samostalno bavile ovim izazovima.
Young je govorila o rodnoj i društvenoj nejednakosti, u smislu pristupa imovini, učešća u donošenju odluka i znanju, koji su duboko isprepleteni sa klimatskim promenama i gubitkom biodiverziteta. Ona je naglasila da zbog društveno propisanih rodnih uloga žene na Zapadnom Balkanu više vremena provode kod kuće kuvajući i snosivši dodatne posledice neefikasnog korišćenja energije, kao i da studija SZO pokazuje da zdravlje žena i dece više pate od zagađenja vazduha u regionu Zapadnog Balkana.
Po njenom mišljenju, da bismo izazvali efikasnu promenu, prvo moramo da se pozabavimo strukturnim pokretačima društvene nejednakosti i siromaštva na integrisan način kako bismo ublažili štetne uticaje klimatskih promena i gubitka biodiverziteta i utrli put pravednoj tranziciji. Konačno, od ključne je važnosti uključiti žene u osmišljavanje i implementaciju javnih politika i rešenja na lokalnom nivou jer su bliže ciljnoj grupi (žene i devojke u siromaštvu), zaključila je Young.
