#RESTalksCOP je serija intervjua sa COP30, kreirana da ljudima približi proces Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC). Kroz razgovore sa pregovaračima, stručnjacima i civilnim društvom, istražujemo različite perspektive i uvide iza kulisa. Snimljeni na terenu na 30. Konferenciji strana (COP30), ovi intervjui nude vremensku kapsulu uvida u ljude i priče koje oblikuju današnje pregovore o klimi.
Razgovarali smo sa Niklasom Vagnerom, postdoktorskim istraživačem na Nemačkom institutu za razvoj i održivost i Univerzitetu u Ženevi, čiji se rad fokusira na Globalni pregled (GST) Pariskog sporazuma. Koristeći osmogodišnje iskustvo u procesu UNFCCC-a i opsežna istraživanja o dizajnu GST-a, inkluzivnosti i političkoj dinamici, Niklas razmišlja o lekcijama iz prvog GST-a, promenljivom geopolitičkom pejzažu i šta „COP istine“ znači za budućnost međunarodnog upravljanja klimom.
Niklas Vagner: Hvala Vam puno na pozivu! Moje ime je Niklas Vagner. Ja sam postdoktorski istraživač na Nemačkom institutu za razvoj i održivost, kao i na Univerzitetu u Ženevi, i radim u obe institucije na Globalnom pregledu (GST) Pariskog sporazuma.
Zvezdana Božović: Koliko dugo ste uključeni u proces UNFCCC-a?
Niklas: Mislim da sam počeo pre oko osam godina, dakle malo pre Fridays For Future. Moj prvi COP bio je Fiji COP u Bonu 2017. godine. Od tada sam se dosta bavio angažovanjem mladih i u nekom trenutku sam se sve više i više okrenuo istraživanju.
Zvezdana: Šta pratite ove godine na COP-u?
Niklas: Na COP30, većinu vremena pratim Globalni pregled stanja. Globalni pregled je proces uspostavljen u članu 14 Pariskog sporazuma i to je proces za procenu kako napredujemo u sprovođenju Pariskog sporazuma u sva njegova tri cilja. To je veoma zanimljiv proces jer okuplja političke pregovarače sa civilnim društvom i naučnicima. Prvi put smo napravili pregled 2023. godine. Rezultat je bio Konsenzus UAE. Trenutno se pregovori uglavnom vode o tome kako želimo da sprovedemo prvi GST. U toku su pregovori u okviru onoga što se zove Dijalog u UAE, a zatim se vode i pregovori o usavršavanju GST-a. To su pregovori o tome šta smo naučili iz prvog GST-a i kako možemo poboljšati drugi GST.
Zvezdana: Da li postoje neki elementi ili najbolje prakse koje ste primetili u prvom GST-u koje biste potencijalno želeli da vidite nastavljene u drugom?
Niklas: Da. Mislim da je prvi GST bio, u odnosu na druge stvari koje smo videli u UNFCCC-u, relativno inovativan jer su korišćena dva formata za koje mislim da su bila prilično korisna i koje želim da istaknem. Prvi format je bio kreativni prostor. Oni su nekako rekli: „zapravo, lepo je ne samo da naučna znanja informišu naše razgovore, već da i emocije imaju ulogu“, pa su nameravali da u proces uključe malo umetnosti, pozorišta i video zapisa. Mislim da je namera iza ovoga bila veoma dobra, mada mislim da se to može mnogo bolje implementirati.
Druga stvar, koja je privukla dosta pažnje, bio je format Svetskog kafea. Na ovim sesijama ljudi nisu dolazili sa svojim dugim i pripremljenim govorima, već je to bio razgovor oči u oči između svih vrsta aktera. Nije bilo važno da li ste šef delegacije ili posmatrač civilnog društva. Svi su mogli jednostavno da govore i dele svoja iskustva i perspektive. Mislim da je ovo bilo veoma korisno dok prelazimo u fazu implementacije Pariskog sporazuma i važno je učiti o postojećim dobrim praksama i preprekama. Nažalost, ovaj duh razgovora na takvom nivou nije prešao u političku fazu Sporazuma o opštoj bezbednosti gde smo se vratili uobičajenoj igri moći. Pregovori su se zapravo većinu vremena odvijali samo između strana, a u nekim fazama samo između određenih strana, izostavljajući najranjivije među civilnim društvom i stranama.
Zvezdana: Upravo ste pomenuli da je ovo prilično politički proces. Videli smo da neke zemlje nisu poslale svoje delegacije na Konferenciju strana ove godine, a jedna od njih je ranije bila glavni igrač u procesu pregovora. U sadašnjoj geopolitičkoj klimi, da li vidite bilo kakva pomeranja od održivosti i klimatske politike i kako vidite da će se to odvijati u budućnosti?
Niklas: Mislim da možemo imenovati slona koji nije u prostoriji, a taj slon su Sjedinjene Države. Njihova tišina je veoma primetna, i veoma je važno pomenuti da nisu samo istorijski najveći emiter, već i po emisijama po glavi stanovnika. Njihovo odsustvo je zaista užasan signal jer imaju toliko istorijskog duga koji moraju da otplate. Mislim da, pošto nisu ovde u procesu, veliko poverenje u međunarodno upravljanje klimom, ali i multilateralizam uopšte, erodira. Mislim da je ovo poverenje nešto što je zaista potrebno i mislim da postoje neke veoma velike podele između strana, pa bih rekao da je odsustvo Sjedinjenih Država jedna primetna stvar koju sam uočio. Još jedna stvar koju sam primetio ove godine je da je kineska delegacija veoma prisutna i da Kina pojačava svoj angažman. Veoma su vidljivi sa svojim paviljonom ovde. Ako pogledate po gradu, ima dosta BID vozila, pa čak je i sam predsednik Lula došao na Samit lidera u BID vozilu. Mnogo su glasniji u pregovorima trenutno i srećni su što imaju predloge za povezivanje.
Zvezdana: Da se vratimo na temu ove godine, ovaj COP je nazvan COP istine. Pomenuli ste gubitak poverenja u proces, vakuum moći u klimatskom liderstvu, prelazak sa razmatranja na sprovođenje, i sve to postavlja pitanje da li je proces kao takav dovoljno robustan ili postoji potreba za njegovom reformom. Ovo je više apstraktno pitanje, ali koliko je ovaj COP važan za buduće izglede procesa u narednim godinama?
Niklas: Ovo uokvirivanje ovog COP-a kao „COP-a istine“ je veoma zanimljivo za mene kao istraživača. Postoje različita tumačenja ovoga. Jedno od njih je da smo trenutno na prekretnici, naučnoj prekretnici gde moramo preduzeti akcije kako bismo spasili određene biome poput amazonske prašume, na primer, ali postoji i politička prekretnica u pogledu multilateralizma. Mislim da je to takođe opštiji utisak „ako ovo ne uradimo odmah, posle neće biti moguće“. Pomenuli ste implementaciju, i mislim da je sprovođenje Parizskog sporazuma i akcija u vezi sa klimatskim promenama ključno i mislim da su mnoge zemlje još zaglavljene u režimu pregovora. To je kao način pregovaranja jedni protiv drugih, jer su ljudi ovde obučeni kao pregovarači da bi pobedili u nekoj vrsti pregovaračke bitke, ali ne razmišljaju o zajedničkom delovanju. Mislim da je zaista potrebno više implementacije i svestan sam da za to treba da postoje sredstva za implementaciju. Mislim da globalni sever – EU, SAD – zaista treba da ulože više novca u proces kako bi platili svu štetu koju su naneli kako bi omogućili implementaciju, koja je hitno potrebna.
Zvezdana: Pošto ste pomenuli ovu vrstu konkurentskog pristupa pregovorima, bilo je mnogo razgovora i o tome koliku moć zemlja domaćin ima u određivanju dnevnog reda, pa čak i određivanju ishoda. Trenutno su u toku veliki pregovori o tome ko će biti domaćin Konferencije strana između Australije i Turske. Kako to tumačite?
Niklas: Moć predsedavanja je zanimljivo pitanje. Mislim da je veoma relevantno jer Konferencije strana, i možda mogu ovo da povežem sa vašim prethodnim pitanjem o reformi, mislim da svakako postoji potreba za reformom jer ove Konferencije strana postaju prevelike i preskupe. To nije samo logistički izazov, već je i izazov u smislu da mnoge zemlje u svetu nisu u mogućnosti da budu domaćini događaja sa pedeset do osamdeset hiljada ljudi. To dovodi do privilegovanog položaja zemalja izvoznica nafte, koje su bogate zemlje koje mogu da budu domaćini ovakvih događaja. Mislim da je veoma važno da reformišemo ovaj proces i preispitamo moć ovih predsedavanja. Na primer, u UAE sam pratio prvi GST, i istraživanje pokazuje da je domaćinstvo imalo veliki uticaj na ishod GST-a.
Zvezdana: Na čemu sada radite u smislu projekata?
Niklas: Postoje tri konkretna istraživačka pitanja na koja pokušavam da odgovorim. Jedno je o inkluzivnosti GST-a i pokušaju razumevanja dinamike moći tamo. Drugo je o tome koliko je GST relevantan za upravljanje adaptacijom uopšte. Treće je o praćenju GST-a u pregovorima ovde, kao i u Nacionalno određenim doprinosima (NDC).
Zvezdana: Sjajno! Hvala Vam puno što ste odvojili vreme da razgovarate sa mnom.
Niklas: Bilo mi je zadovoljstvo!
Zvezdana: Ako ljudi žele da saznaju Više o vašem radu, gde Vas mogu pronaći?
Niklas: Na Linkedinu. Trenutno sam prilično aktivan, ali sam takođe prilično srećan kada me kontaktiraju putem e-maila, a mogu pronaći moj kontakt na veb-sajtu institucija sa kojima sarađujem.
Intervju obavljen 17. novembra 2025.