#RESTalksCOP je serija intervjua sa COP30, kreirana da ljudima približi proces Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC). Kroz razgovore sa pregovaračima, stručnjacima i civilnim društvom, istražujemo različite perspektive i uvide iza kulisa. Snimljeni na terenu na 30. Konferenciji strana (COP30), ovi intervjui nude vremensku kapsulu uvida u ljude i priče koje oblikuju današnje pregovore o klimi.
Razgovarali smo sa Kenzom Benmusom, koordinatorkom za rodna pitanja i klimatske promene za Maroko u okviru mreže WeCaN pri Organizaciji Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), konsultantkinjom za održivost i preduzetnicom. Na COP30, Kenza daje uvide evoluirajućoj ulozi roda u procesu UNFCCC-a, kritičnoj potrebi za uključivanjem žena i devojčica iz suvih regiona i sinergijama između Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC) i Konvencije Ujedinjenih nacija za borbu protiv dezertifikacije (UNCCD).
Kenza Benmusa: Zdravo! Ja sam Kenza Benmusa. Iz Maroka sam i živim u Francuskoj. Ja sam koordinatorka za rodna pitanja i klimatske promene za Maroko u okviru mreže WeCaN pri FAO-u. Takođe pratim pregovore o rodu i preduzetnik sam.
Zvezdana Božović: Koliko dugo ste angažovani u procesu UNFCCC-a?
Kenza: Ovo je moj sedmi COP. Rasla sam od jednog COP-a do drugog, otkrivajući proces pregovora korak po korak. Na početku sam se više bavila tehnološkim pitanjima, a sada je moj rad usmeren na rod.
Zvezdana: Na šta se fokusirate ove godine na COP30?
Kenza: Ove godine, sa mrežom WeCaN Organizacije za hranu i zemljoradnju (FAO), imali smo posebnu obuku dva meseca pre COP-a kako bismo pripremili našu strategiju za pregovore o rodnoj ravnopravnosti. Želeli smo da se zalažemo za uključivanje žena i devojčica iz suvih regiona u tekst pregovora, jer njihova realnost i rešenja imaju veliki značaj.
Još uvek nismo uspeli ove godine, ali snažno preporučujemo ovo za sledeće cikluse pregovora. Ove žene moraju biti vidljive i u UNFCCC-u i u UNCCD-u.
Zvezdana: Često se govori o barijerama između UNFCCC-a i UNCCD-a. Gde vidite sinergije između ova dva procesa, posebno kada se govori o rodnom aspektu?
Kenza: Za mene, ako žene nisu za pregovaračkim stolom, mi ćemo biti na meniju. UNFCCC i UNCCD moraju se međusobno jačati, posebno po pitanju roda. Obe konvencije razmatraju pitanja roda i obe imaju za cilj da zaštite ljude koji su direktno pogođeni klimatskim promenama i degradacijom zemljišta. Žene i devojčice u suvim područjima su upravo na tom preseku. Ova dva procesa se apsolutno dopunjuju.
Zvezdana: Ako možete da precizirate koje su glavne prepreke smislenom uključivanju žena i devojčica, posebno onih iz suvih regiona u proces, koje bi one bile?
Kenza: Ove godine, nedostatak vremena je bio veliki problem. Tekstovi nisu bili finalizovani, a Predsedništvo je uvelo neke crvene linije. Afričkoj grupi je bilo potrebno više vremena da razgovara o ključnim formulacijama, na primer, pominjanju „afričkih potomaka“. Za Afričku grupu, ako ste Afrikanac, vi ste Afrikanac, bez obzira na to gde ste rođeni. Neki delovi teksta jednostavno nisu delovali ispravno, i to je usporilo napredak.
Zvezdana: Postoje i različiti stavovi o tome kako definisati rod, zar ne?
Kenza: Apsolutno. Za neke zemlje, rod obuhvata samo muškarce i žene. Za druge, to je šire. Svi dolazimo sa svojom kulturom, svojim zakonima, svojim vrednostima. Pronalaženje zajedničkog jezika uz poštovanje tih realnosti jedan je od najvećih izazova pregovora.
Zvezdana: Kao što ste pomenuli, uključeni ste u proces već sedam COP-ova. Kako ste videli da se tema roda razvija tokom ovog vremena?
Kenza: Ovo je moja prva godina da se fokusiram na pregovore o rodu, ali čak i tada sam videla da rod nije bio deo procesa ranije, a sada jeste. Moramo slušati žene koje su teško pogođene klimatskom krizom, ali i žene na rukovodećim pozicijama, zemljoposednice i nositeljke znanja. Tema se razvija, ali nam je i dalje potreban konsenzus o tome šta znači „rod“. Za neke zemlje, to ostaje osetljivo.
Ipak, cilj je jasan: zalagati se za uključivanje žena u donošenje odluka.
Zvezdana: To me dovodi do tačke intersekcionalnosti jer znamo da su žene među najrizičnijim kategorijama kada je reč o uticajima klimatskih promena. Kako biste tu perspektivu povezali sa lokalnim nivoom ranjivih regiona?
Kenza: Preko WeCaN mreže FAO, koja je Zajednica znanja i prakse za žene u suvim šumama i agrosilvopastoralnim sistemima. Imamo članice iz 25 zemalja širom suvih regiona. Ova mreža povezuje žene iz lokalnih organizacija, grupa zajednica, civilnog društva, kreatore politika, istraživače i institucije širom zemalja Juga-Južna saradnja. Ono što me najviše inspiriše je koliko žene na terenu već znaju i rade. One upravljaju vodom, štite seme, čuvaju lokalno znanje i drže zajednice zajedno tokom kriza. One su ključni akteri adaptacije i ova COP je na kraju krajeva COP adaptacije. Ono što WeCaN radi jeste da im pomaže da dele najbolje prakse, jačaju veštine zastupanja i liderstva, učestvuju u obukama i vebinarima, uče jedna od druge i pojačavaju svoje glasove na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou. Takođe podržava zajednice da prevaziđu zajedničke izazove u oblasti politike i zagovaranja i ubrzaju akciju.
Zvezdana: To zvuči neverovatno! Da li je tokom Vašeg boravka ovde postojalo neko posebno iskustvo koje Vam je ovo zaista oživelo?
Kenza: Posetili smo ostrvo Kombu u Amazoniji kako bismo se upoznali sa ženama starosedelaca koje vode sopstvene zadruge, a njihov rad se širi svuda, uz podršku njihovih partnera i mentora, posebno Univerziteta u Belemu, u državi Para. Mogu da pomenem Letisiju, koja direktno radi sa njima i igra važnu ulogu u njihovom razvoju. Tokom naše posete, osetila sam koliko su ove žene ponosne. Neke od njih su čak i plakale jer su se, po prvi put, osećale zaista viđenim, slušanim i cenjenim. Bilo je duboko dirljivo. Podrška ovim ženama kroz zeleno preduzetništvo, obuku za liderstvo, znanje o politikama ili veštine pregovaranja je upravo ona vrsta podrške koja je svim ženama potrebna. I to je upravo ono što FAO-ova WeCan platforma radi u većim razmerama – pravi prostor podrške, učenja i solidarnosti.
Zvezdana: Hvala Vam puno što ste odvojili vreme da razgovarate sa mnom! Na kojim uzbudljivim projektima sada radite?
Kenza: Od mog prvog COP-a, shvatila sam da postoji ogroman jaz između privatnog sektora, pregovarača i mladih. Svi su govorili, ali se nisu povezivali. Od jednog do drugog sastanka, pitala sam se: Šta mogu da donesem ovom ekosistemu? Danas sam više uključena u poslovnu stranu, povezujući investitore sa zelenim preduzetnicima, posebno ženama. Takođe nudim svoje usluge kao konsultantkinja za održivost. Sa nekim partnerima radimo na pokretanju investicionog fonda za podršku inovatorima koji rade na terenu i kojima je potrebno finansiranje kako bi povećali svoj uticaj.
Zvezdana: To je neverovatno, čestitam!
Kenza: Hvala Vam!
Zvezdana: Ako ljudi žele da saznaju više o Vašem radu, gde Vas mogu pronaći?
Kenza: Na Linkedinu. Hvala Vam.
Intervju obavljen 18. novembra 2025.