– Ej znam ajde da kupimo 150 000 filtera za dimnjake i da sprečimo ovo zagađenje!
– Kol’ko to, tebra, košta?
– A šta znam jedno 40 evra komad.
– Kakve?
– Mehaničke elektrostatičke ali bez struje.
– ? Ajd dobro. Jesmo li predvideli negde u javnim politikama to rešenje?
– Brt, znaš da smo predvideli SVE mere, polumere i ne-mere ikada igde sprovedene i ne-sprovedene i nazvali to planom.
– Gde si to video da je rađeno, znaš li da je dobro? Kakva su iskustva tako masovne ugradnje na drugim mestima ako ih ima? Da li je država možda predvidela to rešenje negde? Jesmo li pitali ljude hoće li to da ugrade? Ima li nešto efikasnije od toga možda?
– Zezaš me?
– Naravno da zezam, brt!
Sigurno se ovakav razgovor nije vodio, ali neko saznanje je nagnalo Grad Beograd da raspiše javnu nabavku za 150 000 filtera koje će srećni dobitnik da ugradi u dimnjake još uvek nepoznatih pa samim tim i nesaglasnih domaćinstava koja imaju individualna ložišta.
A dimnjaci kô dimnjaci, ložišta kô ložišta: svih veličina, izduvni gasovi svih vrsta goriva iz svih vrsta individualnih ložišta, svih temperatura, svih brzina, i svih sadržaja. Filter, kaže naručilac, ima sve to da čisti efikasnošću od 40% koja je dokazana. Kako? Pa akreditovanom metodom. Za sve ove slučajeve? E sad, ne znamo, zna onaj ko treba da zna pa možemo da ga pitamo. I treba da ga pitamo.
Možda niste znali ali zagađenje iz kotlova, šporeta i peći na čvrsta goriva je povezano sa energetskom efikasnošću ovih uređaja. Što je sagorevanje manje efikasno to je zagađenje veće, i stičemo dva privatna i javna zla od jednom: bacamo energiju i izbacujemo opasne čestice u vazduh.
Koliko je rasprostranjeno korišćenje kotlova te šporeta i peći (pravni sistem ih ponekad označava kao ”lokalne grejače prostora”) u Republici Srbiji?
52% stanova u Republici Srbiji se greje na čvrsto gorivo. 30% svih stanova se greje koristeći šporete i peći na čvrsto gorivo, odnosno nema radijatore. 10% stanova se grejalo na prirodni gas u čemu ih štedro pomaže 100% stanovnika. O tome smo pisali, sećate se roditeljske brige Republike Srbije za cenu prirodnog gasa u inat celom svetu.
A javne i poslovne zgrade pomenite ako hoćete.
Čist vazduh je javno dobro, a pisali smo već ovde da je Republika Srbija proglasila moju i vašu energetsku efikasnost za javni interes. Osim toga, i o tome smo pisali, daje naš novac nekim finim dobrostojećim ljudima, našim sugrađanima, da unaprede energetsku efikasnost u zgradama i stanovima. A bogami i u zgradama (dvaput je dvaput) u kojima žive imućniji građani priključeni na sisteme daljinskog grejanja pogonjene ”prirodnim” gasom.
Ponovimo: čist vazduh i energetska efikasnost su javno dobro. Kakve preduslove vezane za energetsku efikasnost i koncentracije zagađujućih materija u dimu mora da ispuni kotao na čvrsto gorivo ili šporet i peć na čvrsto gorivo da bi mogao da se prodaje u Republici Srbiji? Molim? Baš ništa?
Baš. Zakonodavac je odlučio da je, barem na papiru, vreme da se to okonča nakon 8 godina oklevanja.[1] Zakon, uredba, pravilnik i stigosmo do obaveze na papiru da zahtevi u pogledu eko-dizajna za kotlove i lokalne grejače prostora na čvrsto gorivo počinju da se primenjuju 1. januara 2026. godine[2][3]. Oprezni smo, ponovićemo i zašto.
Šta će se desiti od 1. januara 2026. godine? Razvoj situacije na tržištu će zavisiti od raspoloživosti nestandardnih uređaja, od kapaciteta organa nadležnih za tržišni nadzor, kapaciteta ustanova nadležnih za proveru usaglašenosti uređaja sa standardima, ali i od informisanosti i očekivanja učesnika na tržištu u pogledu sprovođenja propisa. Sistem koji mora da postoji da bi se standardi osmislili, doneli i sproveli je složen. O tome ćemo više pisati u studiji slučaja na ovu istu temu koja će čitaocima uskoro biti na raspolaganju. Kada i ako dođe do sprovođenja ovog propisa regulisaće se tržište na kome se 2020. godine prometovalo 56.000 komada[4] ovih uređaja koji proizvode toplotu za 1 370 000 domaćinstava u Srbiji. Dosta.
Šporet ili peć na čvrsto gorivo koji ispunjava zahteve efikasnosti propisane eko-dizajnom može u upotrebi imati i dva puta veću efikasnost od one koja je projektno izmerena u Republici Srbiji.
I kod kotlova je velika razlika. Možda želite da znate da je u Republici Srbiji u 2022. godini u kotlovima, pećima i šporetima spaljeno 3 688 874 tona ogrevnog drveta. TRI MILIONA ŠEST STOTINA OSAMDESET I OSAM HILjADA I OSAM STOTINA SEDAMDESET I ČETIRI tone ogrevnog drveta[5]. Nije svejedno koja je efikasnost sagorevanja, zar ne? Nije.
Eko-dizajn postavlja dve vrste zahteva pred ove uređaje: zahteve u pogledu efikasnosti i zahteve u pogledu emisija. Uređaji koji ispunjavaju zahteve eko-dizajna u pogledu emisija mogu imati i 90% manje emisije od onih koji ne ispunjavaju. Mora se imati na umu da emisije zavise ne samo od uređaja već i od vrste goriva i veštine onoga ko loži. Vlažnost goriva može da dovede do povećanja emisija do 8 puta i kod novih uređaja[6].
Ali šta je to za filtere. Mehaničke elektrostatičke filtere, koji ne zahtevaju napajanje električnom energijom a garantuju smanjenje emisije suspendovanih čestica PM10 (čestice manje od 10 µm) u vazduh za najmanje 40% te su jednostavni za postavljanje i održavanje, i podesivi za postavljanje u različitim dimenzijama cevi dimnjaka.
150 000 komada, nabiješ ih u dimnjak. I ide gas.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Energetska efikasnost: javna politika, investicije, koristi“. Projekat je pripremila i sprovodila RES fondacija uz podršku Hajnrih Bel fondacije.
Stavovi i mišljenja izneseni u ovom tekstu su u stavovi i i mišljenja autora i RES fondacije i ne predstavljaju nužno stavove i mišljenja Hajnrih Bel fondacije.
[1] U obrazloženju Predloga Zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnom korišćenju energije iz 2021. godine predlagač kaže da u prethodnom periodu nije počela primena zahteva u pogledu eko-dizajna za proizvode koji utiču na potrošnju energije zato što pravni osnov za donošenje podzakonskih akata u domenu ekodizajna u prethodnom zakonu koji je regulisao ovu oblast (a koji je stupio na snagu 2013. godine) nije bio dovoljno precizno formulisan.
[2] https://reg.pravno-informacioni-sistem.rs/api/Attachment/prilozi/436658/prilog1.html
[3] http://demo.paragraf.rs/demo/combined/Old/t/t2024_01/SG_120_2023_007.htm
[4] Videti https://smarterstoves.resfoundation.org/wp-content/uploads/2022/02/Smarter_Stoves_Report.pdf
[5] https://publikacije.stat.gov.rs/G2024/Pdf/G20245705.pdf
[6] https://airuse.eu/wp-content/uploads/2013/11/R27_AIRUSE-TechGuide-biomass-burning-emissions-reduction.pdf