#RESTalksCOP je serija intervjua sa COP30, kreirana da ljudima približi proces Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC). Kroz razgovore sa pregovaračima, stručnjacima i civilnim društvom, istražujemo različite perspektive i uvide iza kulisa. Snimljeni na terenu na 30. Konferenciji strana (COP30), ovi intervjui nude vremensku kapsulu uvida u ljude i priče koje oblikuju današnje pregovore o klimi.
Razgovarali smo sa Malangom Sambuom, glavnim pregovaračem Gambije za Program rada na ublažavanju (MWP) i Pravednu tranziciju. U ovom razgovoru, on daje uvide o političkim realnostima ublažavanja, pitanjima ravnopravnosti koja oblikuju stavove Afričke grupe i šta bi budućnost MWP-a mogla da znači za zemlje u razvoju dok se COP30 suočava sa hitnošću implementacije.
Malang Sambu: Zovem se Malang Sambu iz Gambije. Ja sam glavni pregovarač Gambije za Program rada na ublažavanje (MWP) i Pravednu tranziciju. Takođe, vodim nevladinu organizaciju i izvršni sam direktor Udruženja „Mbolo“, udruženja koje vode žene u Gambiji posvećeno obuci mladih žena o tehnologijama obnovljive energije.
Zvezdana Božović: Koliko dugo ste uključeni u pregovore u UNFCCC-u?
Malang: Svoj prvi COP sam započeo u Parizu kao učesnik, a ne kao pregovarač. Zatim sam započeo svoje putovanje u procesu pregovora od Madrida. Počeo sam sa Članom 6. Potom je došao Glazgov, kada sam počeo da pratim ublažavanje.
Zvezdana: Šta pratite ove godine na COP30?
Malang: Imam privilegiju da pratim jednu od najtežih tačaka dnevnog reda – Program rada na ublažavanju i Pravednu tranziciju.
Zvezdana: Prateći MWP, da li ste primetili neke velike tačke razmimoilaženja između strana ili grupa u procesu?
Malang: Da, postoji mnogo razlika, jer se ublažavanje svodi na smanjenje emisija. Smanjenje emisija nije volja svih strana, posebno većih emitera, a zatim i zagađivača, gde su velike industrije. Ovo je način života, stil života, što znači smanjenje korišćenja usluga zajednicama koje učestvuju u svim vrstama aktivnosti koje obavljamo svakodnevno, posebno u vazduhoplovnoj industriji, brodarskoj industriji i većim industrijama kao što su čeličane i velike kompanije. Dakle, očigledno je da je ovo veoma, veoma složena tematska oblast kojoj je potrebna pažnja.
Zvezdana: Da li biste rekli da postoje i neke tačke dogovora ili konsenzusa koje ste već postigli u okviru dosadašnjih pregovora?
Malang: Da. Kada smo počeli u Bonu na sastancima pomoćnih tela (SB), mislim pre godinu ili dve, bilo je zaista veoma komplikovano, jer nismo postigli konsenzus, nijedna od strana se nije slagala da krene dalje. Ali sledeće godine, to je SB63, postigli smo barem okvir za izradu šumarstva i otpada iz Globalnog dijaloga kako bismo poboljšali ishode Globalnog dijaloga. Tu smo. Zatim donosimo tekst ovde u Belem, i očigledno nakon dve, tri, četiri sesije, sada smo u trećem tekstu. Dakle, mislim da je ovo veoma veliko dostignuće. Ne očekujemo velika dostignuća, ali mali koraci su tu.
Zvezdana: Možda da nastavimo sa vašom poentom o malim koracima; gde vidite da će MWP napredovati u narednoj godini ili dve?
Malang: Mandat MWP-a je do 2026. Mislim da postoji spremnost da se nastavi. Ali do sledeće godine, mi zapravo ne počinjemo niti pregovaramo o nastavku, što takođe nije baš dobro za strane poput moje, AGP, Afričke grupe pregovarača. Nismo zainteresovani da vidimo bilo kakve sektorske ciljeve u tekstu poruke, gde će to koštati i predstavljati teret za našu vladu, za naš suverenitet. Ublažavanju je cilj se smanji emisija, ali za nas i da nas izvuče iz siromaštva. To je da bi se osiguralo da se jaz između globalnog severa i globalnog juga smanjuje, i da se osigura da se poboljša naš poljoprivredni sektor za bezbednost hrane, i da nam se pruži šansa da osiguramo da naša tehnologija ima veze sa finansijskim mehanizmima kako bismo osigurali rast i napredak.
Zvezdana: Da se na trenutak vratimo na pravednu tranziciju. Kakvi su vaši utisci o tome kako se pravedna tranzicija integriše u pregovore ovde na COP30?
Malang: Konkretno ove godine, mislim da se napredovalo u pravednoj tranziciji i u većini strana postoji spremnost da se vidi da je čisto kuvanje ugrađeno. Tehnologija se zaista kreće i kao sredstvo implementacije mislim da pravedna tranzicija napreduje. Jedino što preostaje su mere odgovora, gde govorimo o jednostranim trgovinskim merama. Ovo je tačka koja je pomalo kritična za afričke zemlje, posebno za zemlje poput moje, Gambije. Još nismo u tom trenutku. To nije naš problem, ali možda će jednog dana biti, tako da zaista obraćamo pažnju da vidimo kakve će odluke ostati. Sada nam zapravo nisu potrebne nikakve političke poruke na visokom nivou u vezi sa ovim. Mislim da pravedna tranzicija zaista probija svoj put kako bi se videlo utrostručenje obnovljivih izvora energije, a zatim implementacija, i osiguravanje da su finansije, oni koji omogućavaju, tu da poboljšaju živote.
Zvezdana: Postoje neki u civilnom društvu koji pozivaju na eventualno proširenje trenutne agende UNFCCC-a kako bi se uključila energetika kao posebna pregovaračka staza. Da li mislite da bi to bila dobra ideja?
Malang: Već imamo mnogo tačaka dnevnog reda. Ako imate čak 169 tačaka dnevnog reda, ako se dobro sećam, a ne možemo da sprovedemo ni polovinu toga, skoro ni 70, zašto uključivati više? Problem je što donosimo odluke. Sporazumi se postižu, ali se ne ispunjavaju. Za mene je to pitanje ispunjenja tih sporazuma. Pariski sporazum je sporazum. Dakle, ako se to ne ispuni, zašto govoriti o još stvari? Mislim da je važno osigurati da se svi prethodni sporazumi ispune. Da bismo mogli da finansiramo nacionalno utvrđene doprinose (NDC) naših zemalja. Da imamo adekvatna finansiranja kako bismo osigurali da održimo 1,5, a ne do 4 stepena, jer nauka postoji i govori istinu. Očigledno, znam da je to pitanje finansija, a zatim i institucionalnih aranžmana, a takođe i brige o posebnim potrebama Afrike i fokusa na nju, koje većina većih zemalja ne traži.
Zvezdana: Ovaj COP je nazvan „COP istine“. Neki ga nazivaju i „COP adaptacije“. Postoje i narativi o tome kako je većina odluka doneta, a sada je vreme da se jednostavno sprovedu. Kakav je Vaš pogled na budućnost procesa u narednim godinama?
Malang: Mislim da mesto održavanja, a zatim i Belem pokazuju da smo u srcu Amazonije. Mislim da to takođe može biti tačka inspiracije i motivacije. Osećamo vrućinu. Pregovaram u jednoj od najtoplijih soba. Ovo je soba 20. Sećam se tokom moje intervencije, kada sam davao izjavu iz Gambije, usklađenu sa izjavom AGN-a i takođe najmanje razvijenih zemalja (LDCs). Moje veliko pitanje je bilo – kakva je temperatura? Kakva je energija? Vidim da većina ljudi, znate, oseća vrućinu. Kažem: u redu, u mojoj zemlji, ovako je celog našeg života. Oh, pada kiša. Sa svom tom kišom pre dva dana, bilo je nekih curenja. Kada ista kiša padne u mojoj zemlji, većina ljudi ne može da dođe do svojih domova jer su poplavljeni. Žene ne mogu da kuvaju jer su drva za ogrev i ćumur mokri. Druga stvar je što većina ljudi ne može da spava u svojim domovima jer neće imati krov. Očigledno je da za nas ublažavanje i prilika da nas izvuče iz ovog siromaštva, da se osigura da su naši NDC finansirani da bi se ispunili ciljevi. Ne trebaju nam sektorski ciljevi, niti nam je potreban teret za naše vlade. Prihvatanje i poštovanje Člana 9.1 na koji se pozivamo kao najmanje razvijene zemlje, kao AGN. To je zapravo memorijalna istorija, tako je nazivamo. Da veći zagađivači zaista moraju da doprinesu kako bi se osiguralo da tehnologija stigne do najniže tačke kako bi se promenio narativ o uključivanju u zdravstvo, obrazovanje i sve vrste stvari koje se dešavaju u našoj zemlji.
Zvezdana: Hvala Vam puno što ste odvojili vreme da razgovarate sa mnom. Da li biste želeli da istaknete neki projekat na kojem radite van pregovora?
Malang: Da. Kao što sam vam rekao, ja sam izvršni direktor Udruženja „Mbolo“. Udruženje radi na obrazovanju, poljoprivredi, zdravstvu, rodnoj ravnopravnosti i obnovljivim izvorima energije. Imamo projekat pod nazivom „Fandema“, što na mom jeziku znači „pomozite sebi“. To je škola koja okuplja žene, devojčice i mlade. Većina njih ima veoma nizak nivo obrazovanja zbog nedostatka finansija u domaćinstvima. Ponekad je kulturološka stvar da žene moraju da se udaju, a nedostatak obrazovanja o seksualnom i reproduktivnom zdravlju je nedostatak. Većina njih doživljava ranu trudnoću. Dakle, to su žene koje pohađaju školu da bi naučile kako da instaliraju solarne panele, tehnologiju, farbaju odeću tehnikom batika, kuvanje, novinarstvo. Ideja je da im se pruži siguran prostor kako bi se osiguralo da što više žena u svetu ima pristup onome što žele, a da im niko ne diktira šta da rade. Druga stvar je da se osigura da se mladima pruži prilika da uče o procesima UNFCCC-a, da postanu pregovarači, a zatim da se postave na pravi put da postanu dobre diplomate, političari, pregovarači kako bi se osiguralo da slede pravi put u pogledu toga gde žele i kako žele da svet izgleda.
Zvezdana: Hvala Vam puno! Ako ljudi žele da saznaju više o Vašem radu, gde vas mogu pronaći?
Malang: Ako ljudi žele da saznaju više o mom radu, lako mogu da potraže „Malang Sambou“ na bilo kom pretraživaču. Živimo u tehnološkom dobu. Potražite udruženje „Mbolo“, projekat Fandema. Hvala vam puno!
Intervju obavljen 19. novembra 2025.