#RESTalksCOP je serija intervjua sa COP30, kreirana da ljudima približi proces Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC). Kroz razgovore sa pregovaračima, stručnjacima i civilnim društvom, istražujemo različite perspektive i uvide iza kulisa. Snimljeni na terenu na 30. Konferenciji strana (COP30), ovi intervjui nude vremensku kapsulu uvida u ljude i priče koje oblikuju današnje pregovore o klimi.
Razgovarali smo sa Šrejom K.C, mladom pregovaračicom za Grupu najmanje razvijenih zemalja (LDC) iz Nepala, koja prati pregovore o Globalnom pregledu (GST) od 2021. godine. Na COP30, ona daje uvide o izazovima sprovođenja prvog GST-a i političkim kompleksnostima koje oblikuju drugi ciklus GST procesa.
Šreja K.C: Zdravo, ja sam Šreja K.C. Iz Nepala sam. Pratim pregovore o Globalnom pregledu od 2021. godine. Pre toga sam pratila proces sa YOUNGO, zvaničnom grupom za decu i mlade u UNFCCC-u. Sada pratim proces kao mlada pregovaračica za Grupu najmanje razvijenih zemalja (LDC).
Zvezdana Božović: Šta pratite ove godine?
Šreja: GST kao i obično, ali pošto se jedna stavka u diskusijama o GST-u preseca sa finansijama, pokušavam da pratim i finansijske pregovore kada vreme dozvoli.
Zvezdana: Kakav razvoj događaja ste do sada videli ove godine po ovoj tački dnevnog reda? Kakvi su Vaši utisci do sada?
Šreja: Nažalost, nakon Dubaija gde je na COP28 zaključen prvi ishod GST-a, napredak je bio spor. Mnogi od nas su se snažno zalagali u Dubaiju da se u konačnom tekstu pomenu fosilna goriva, jer nijedan tekst ranije na COP-u nije eksplicitno pominjao fosilna goriva i tada smo videli važnu priliku. U konačnom tekstu je korišćena formulacija „prelazak sa fosilnih goriva na pravedan, uredan i ravnopravan način“. To nije bilo sve što smo se nadali, ali nam je ipak dalo smernicu. Ishod GST-a je takođe pozvao na utrostručavanje globalnih kapaciteta obnovljivih izvora energije i uključio je tačke o gubitku i šteti i pošumljavanju, što je bilo dobro. Međutim, nakon Dubaija nismo mogli da se pomerimo i nismo imali nikakav ishod o nastavku načina na koji implementiramo GST. Sada počinjemo drugi GST krajem sledeće godine, što komplikuje stvari.
Zvezdana: Da li biste rekli da postoje neke glavne tačke slaganja ili neslaganja između strana ili neke zajedničke teme koje prožimaju diskusije ove godine?
Šreja: Mislim da postoje neke stvari oko kojih se strane slažu. Na primer, postoje tri procesa praćenja nakon prvog GST-a. Prvi se odnosi na to kako možemo poboljšati drugi GST crpeći pouke iz prvog, što nazivamo i usavršavanjem. Drugi je godišnji dijalog o nacionalno utvrđenom doprinosu (NDC) koji je održan na sednicama pomoćnih tela (SB) prošle godine i ponovo ove godine. Treći dolazi iz paragrafa 97 i 98 ishoda GST-a koji govore o organizovanju dijaloga u UAE o sprovođenju ishoda GST-a. Prvi GST je imao tri različite faze.
Jedna je bila faza prikupljanja informacija koja je trajala 6 meseci, zatim tehnički dijalog koji je trajao 18 meseci, i konačno razmatranje rezultata, što je politička faza, koja je trajala 6 meseci. Ukupno je to bilo dve godine, ali mislim da se većina strana slaže da je 6 meseci za političku fazu bilo veoma kratko i nedovoljno. Sada moramo da povećamo trajanje političke faze, ali to znači da bismo morali da smanjimo i drugi vremenski okvir procesa. Takođe smo se složili da tehnički dijalog treba da traje 18 meseci jer je važno da GST bude informisan naukom.
Sada nismo sigurni da li bi vremenski okvir najnovijih izveštaja Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) i diskusija o GST-u trebalo da se preklapaju. Da li da dozvolimo da tehnički dijalog teče paralelno sa političkom fazom ili da završimo tehničku fazu, a zatim pređemo na političku fazu? Postoje dva različita mišljenja sa strane najslabije razvijenih zemalja. Kažemo da se može preklapati, ali nekoliko zemalja u grupi kaže da bi to bilo teško zbog kapaciteta. Još uvek nema dogovora o tome, iako znamo da je potrebno više vremena.
Još je jedna stvar pomoću koje možemo ojačati doprinos drugom GST-u. U prvom GST-u, posebno u tehničkom dijalogu, tematske oblasti su bile podeljene na tri različite stavke. Jedna je bila ublažavanje, zatim adaptacija, a poslednja su bila sredstva implementacije i međunarodna saradnja i podrška. Gubitak i šteta su bili pod adaptacijom. Sada Male ostrvske države u razvoju (SIDS), Nezavisni savez Latinske Amerike i Kariba (AILAC) i NRC-ovi kažu da treba da ojačamo gubitak i štetu, posebno zato što je fond sada pokrenut.
To je o mojoj prvoj tački. Druga tačka je Dijalog sa UAE. Razgovaramo o tome na šta bi trebalo da se fokusira. To je tačka spora. Postoje grupe poput Sličnomislećih zemalja u razvoju (LMDCs) i drugih koje kažu da, pošto je pasus iz kojeg dolazi dijalog u oblasti finansija, ovaj dijalog treba da se fokusira samo na finansije. Ali drugi kažu da bi trebalo da se fokusira na sve elemente GST-a, uključujući ublažavanje, jer moramo da smanjimo emisije i da se fokusiramo i na adaptaciju jer već osećamo uticaje. Kažemo da bi možda trebalo da se fokusiramo i na načine implementacije, uključujući finansije, izgradnju kapaciteta, razvoj i transfer tehnologije.
Zvezdana: Kako sada izgleda vremenski okvir za proces?
Šreja: Što se tiče vremenskog okvira, počinjemo GST sledeće godine, dakle 2026. Završićemo ga do kraja 2028. godine, tako da imamo 2 godine. Problem je što znamo da GST mora biti informisan najnovijim najboljim dostupnim naučnim saznanjima, a to obično smatramo sinteznim izveštajima IPCC-a. Međutim, vremenski okvir IPCC-a i GST-a se ne poklapa. Jedna grupa strana kaže da treba da pozovemo IPCC da uskladi svoj vremenski okvir izveštaja sa GST-om, ako je moguće, kako bi celokupni sintezni izveštaj bio objavljen do 2028. Neke druge grupe kažu da ne možemo skratiti vremenski okvir IPCC-a jer je to naučno telo koje mora da vrši rigoroznu naučnu procenu. Ako skratimo vreme, to bi narušilo kredibilitet IPCC-a i njegovih naučnih nalaza. Zato sada razgovaramo o tome šta bi mogla biti alternativa.
Što se tiče dijaloga o NDC-u, imali smo ga na poslednjim SB gde su stranke razmenjivale informacije o izazovima, mogućnostima i preprekama u pripremi NDC-a. Sekretarijat je pripremio rezimirani izveštaj, ali postoje grupe poput nas koje kažu da izveštaj sa ovog dijaloga treba da proizvede nešto značajno, što znači da treba da pruži smernice sledećem GST-u o tome kako pripremamo NDC. Postoje i druge grupe koje kažu da je ovo samo dijalog gde sumiramo ključne nalaze i jednostavno ostavljamo to na tome. Ovo su glavne tačke, ali vodimo iste diskusije iznova i iznova i potreban nam je ishod.
Zvezdana: Na samom početku, dotakli ste se finansija i kako su one integrisane u GST. Moj utisak iz razgovora sa mnogim ljudima do sada je da su finansije zaista osnovna tema svega o čemu razgovaramo ove godine. Kako vidite da finansije utiču na GST u njegovom drugom krugu?
Šreja: To je važno pitanje.
Cilj je bio da ishod GST-a informiše sledeću rundu NDC-a. Prošle godine u Bakuu smo imali odluku o Novom kolektivnom kvantifikovanom cilju finansiranja klimatskih promena (NCQG) gde su zemlje u razvoju tražile najmanje 1,3 biliona godišnje, a konačni ishod je bio samo nešto kao 300 milijardi godišnje sa pozivom da se poveća na 1,3 biliona. Finansiranje mora doći iz svih izvora, ne samo iz javnih finansija razvijenih zemalja, već i iz privatnog sektora i iz zemalja u razvoju. Ovo je uticalo na poverenje strana u NDC. Čak i ako pripremimo ambiciozan NDC, ako nema finansija, ne možemo ga sprovesti, tako da ne možemo gubiti vreme na njegovo ažuriranje. Mislim da je to bio utisak koji je ostavio, što je opasno.
Strane su morale da dostave svoje ažurirane NDC-ove do februara ove godine, ali vrlo malo njih je to učinilo. Zatim je to produženo do septembra kada se održavala Generalna skupština UN i čak do tada nisu sve zemlje dostavile svoje NDC-ove. Finansije su ključne jer bez njih ne možemo sprovesti NDC-ove. Skoro 80% NDC-a uključuje uslovne ciljeve koji se zatim ne bi mogli sprovesti. Čak i ako pripremamo nove NDC-ove, ne smanjujemo emisije, što zauzvrat povećava temperaturu. Na primer, u Bakuu, predsedništvo COP29 je prvobitno stavilo Dijalog UAE pod „Pitanja koja se odnose na finansije“, a ne pod GST. Mnoge strane se nisu složile sa ovim i zato nismo mogli da započnemo početnu plenarnu sednicu kako je trebalo. Nakon dugih diskusija, strane su se složile da tretiraju stavljanje pod kontrolu i da neće voditi diskusije. Može se slobodno reći da su finansije bile prilično kontroverzne.
Zvezdana: Van pregovora, da li postoje neki projekti na kojima radite, a koje biste želeli da istaknete?
Šreja: (smeh) Teško je razmišljati o spoljašnjosti pregovora kada smo potpuno uronjeni u ono što se trenutno dešava. U Nepalu radim sa organizacijom pod nazivom Clean Energy Nepal. Radimo na klimatskim promenama sa mladima. Jedan od glavnih fokusa našeg rada je zagađenje vazduha. Gradovi Južne Azije su žarišta zagađenja vazduha. Često se nalazimo na vrhu liste najzagađenijih gradova na svetu. Sa približavanjem zimske sezone u Nepalu, Indiji, Pakistanu i susednim zemljama, zagađenje vazduha je postalo veliki problem. Nivoi zagađujućih čestica su 10 puta veći od smernica Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Instaliramo senzore kvaliteta vazduha u svim delovima Nepala kako bismo prikupljali podatke i koristili te podatke za zagovaranje politika. Zagađenje vazduha je takođe povezano sa klimatskim promenama, tako da mislim da radimo važan posao koji ima uticaj.
Zvezdana: Hvala Vam puno što ste odvojili vreme da razgovarate sa mnom, ako ljudi žele da saznaju više o Vama ili Vašem radu, gde Vas mogu pronaći?
Šreja: Dostupna sam na LinkedIn-u, Shreya K.C. i Instagram-u, kcshreya1.
Intervju obavljen 18. novembra 2025.